Poraz u finalu iz 1976. nije mnogo poremetio pobednički mentalitet Nemaca. Sa novim timom predvođenim Karl-Hajnc Rumenigeom i robusnim centarforom Hamburgera Horstom Hrubešom na terenu, odnosno Jupom Dervalom na klupi, Pancer divizija postala je prvi dvostruki osvajač Evropskog prvenstva na prvom pravom završnom turniru u Italiji. Te 1980. na EP igralo je osam reprezentacija podeljenih u dve grupe. Taj sistem takmičenja biće na snazi sve do EURO 1996. u Engleskoj.

Najveće iznenađenje u kvalifikacijama predstavljao je trijumf Grka u grupi, ispred SSSR-a i Mađarske. Svi ostali favoriti našli su se u Italiji. Nemačka je protutnjala kroz grupu smrti osvetivši se Čehoslovacima za Beograd i dobivši podmlađene Holanđane sa 3:2 (do 80. minuta bilo je 3:0), tako da joj je poslednji susret sa Grcima bio nevažan. U Grupi B domaćin je vodio veliku borbu sa Englezima i Belgijancima. Španci su bili slabi. Engleskoj je u prvom meču protiv Belgije poništen čist gol za pobedu. Ispostavilo se, to će ekipu koju je predvodio fantastični Kevin Kigen koštati plasmana u finale. Belgijanci su sakupili jednak broj bodova kao Italijani (po četiri), bilo je 0:0 u njihovom duelu, u presudnom 3. kolu, tako da je domaćin turnira zbog manjeg broja postignutih golova ukupno u grupi (1:3) morao se pomiri s činjenicom da će biti drugi i da će u borbu za treće mesto.

U finalu nije nedostajalo uzbuđenja, a ni drame, ali Nemci su tada već uveliko znali da dobijaju finala. U 88. minutu, onako po nemački, Hrubeš je svojim drugim pogotkom doneo titulu Pancerima. Belgija nikada ni pre ni posle nije imala bolju ekipu. Igrali su golman Pfaf, Gerets, Vanderejken, Van der Elst, Kulemans... S klupe ih je predvodio najdugovečniji selektor Gi Tis.