S prelaska iz prve u drugu deceniju novog milenijuma Španci su postavili nove standarde fudbalske igre. Furija je u četiri godine (2008-2012) uzela dve titule prvaka Evrope i jedan Svetski kup, što nikome nikada nije pošlo za nogom. Kasiljas, Pujol, Ramos, Alonso, Ćavi, Inijesta, Fabregas, Tores... Kostur tima koji je osvojio dva Evropska prvenstva zaredom.

Vladavina španskog nacionalnog tima poklopila se s početkom Barsine tiki-take koje je oduvek imala svoje oponente. A ako je ono što je Barselona igrala bilo dosadno, šta reći za Furiju? Kritikovali su ih, zavideli im, probali da ih tuku... Pa opet, loptu nisu uspeli da im oduzmu.

Španija na dva Eura nije izgubila nijednu utakmicu, a od eliminacione faze nisu primili ni gol. Ako to nije dominacija, onda šta je?

Španci su se 2008. u Austriji u Švajcarskoj namučili samo s Italijanima u četvrtfinalu (prošli posle penala), Rusi su bili lak zalogaj u borbi za finale (3:0), a nemačka brana pred novim osvajačima pala je posle sjajnog dodavanja Ćavija i još lepšeg, šmekerskog bockanja Toresa, pored nemoćnog Lama i prerano poleglog Lemana.