Luisa Aragonesa je na klupi zamenio Visente Del Boske. Umesto Ćavija za najboljeg igrača turnira progašen je Andres Inijesta. Zlatna kopačka nije završila na stopalu Davida Vilje, već Fernanda Toresa.

Ali Španija je i dalje bila najjača.

U grupu su bili ispred Italije, Hrvatske i Irske, zatim izbacili Francusku, pa Portugaliju, mada su se tu mučili do penal serije. Promašio je Ćabi Alonso u prvoj seriji, ali svi ostali bili su precizni, za razliku od Mutinja i Alvesa.

I onda opet Italija. U finalu do koga su Španci stigli uz samo jedan primljen gol.

Španski fudbal nikad moćniji – italijanski nikad slabiji. Rezultat je bio logičan sled događaja iz prethodnih godina, 4:0 za Furiju. Ubrizgana sveža krv odnela je prevagu – Mata, Alba, David Silva. I ponovo Tores, koji je postao prvi strelac u dva evropska finala.

Niko nikada u finalu nije ubedljivije pobedio i teško da će.