Taktika sa "letećim golmanom", nedorečen vezni red i furiozan napad, Kamerun je bitka koja se mora dobiti

Brazil nam je jasno pokazao na kom nivou se nalaze selekcije najvišeg fudbalskog nivoa, kojima želimo da se približimo u najkraćem mogućem roku, ali je vreme da se okrenemo onim bitkama koje će biti odlučujuće kada je u pitanju ostvarivanje onog osnovnog cilja reprezentacije Srbije u Kataru - a to je plasman u osminu finala Svetskog prvenstva.

Naredni protivnik Orlova biće Kamerun na Al Džanub stadionu u ponedeljak (11.00, RTS 1, Arena Sport). Protivnik koji se po opštem utisku mora savladati, iako je tokom najvećeg toka utakmice sa Švajcarskom bio potpuno ravnopravan protivnik, često i značajno opasniji. Ipak, na kraju je preovladalo ozbiljno iskustvo selekcije Murata Jakina sa velikih takmičenja. Švajcarci nisu umirali u lepoti, ali nisu ni paničili kada su bili na udaru ozbiljno brze navale ekipe Rigoberta Songa. Očigledno su dobro znali da će koncentracija kamerunske odbrane kad-tad popustiti, što se i dogodilo u ključnom 48. minutu utakmice, kada je Bril Embolo ostao sam u srcu peterca nakon pravovremenog dodavanja Džerdana Šaćirija.

Od Srbije se ne može očekivati da igra isto kao Švajcarska, jer prosto ima drugačiji profil igrača, ali je jasno da bi upravo ta smirenost mogla da bude ključna po pitanju dragocenih bodova u predstojećem meču. Kamerunci jesu brzi i neugodni u tranziciji, ali jednostavno nisu u stanju kao Brazil da vam ne daju daha svih 90 minuta, što će omogućiti daleko kvalitetnijim veznim igračima selekcije Dragana Stojkovića Piksija da drže utakmicu pod svojom kontrolom.

Ono što je bilo najupečatljivije kada je u pitanju meč između Švajcarske i Kameruna jeste način na koji igra Andre Onana. Odlični čuvar mreže je bukvalno bio u ulozi trećeg štopera ili "letećeg golmana" između Žan Šarla Kasteljeta i Nikole Enkulua, koji nemaju blistavu tu "prvu loptu", pa je golman Intera često koristio svoje tehničko umeće i otvarao akcije svoje ekipe. I to ne samo da je to često radio, već je imao 61 dodir sa loptom, od čega 26 van kaznenog prostora. Veliki broj njih je bio čak i između 30 i 40 metara udaljenosti od svog gola. Bila je to zanimljiva opcija, ali pre svega i pokazatelj neke vrste taktičke neozbiljnosti Songovog tima. Onana je voleo to da radi i kada je nosio dres Ajaksa, doduše u daleko manjoj meri, dok sad u Interu nema baš toliku slobodu. U Kamerunu očigledno može da radi šta želi, ali možemo samo da zamislimo šta će mu se dogoditi ako to pokuša da učini protiv Brazila, čiji igrači ne praštaju ni mnogo manje oscilacije protivničke odbrane.

Kamerunski napad koji su činili Brajan Embeumo, Kar Toko Ekambi i Erik Maksim Čupo Moting, izgledao je prilično dobro i spremno iskoristio svaku mogućnost da ugrozi gol Jana Zomera. Nije uspeo to da kruniše i golom, pa ih je Song svu trojicu zamenio u završnici meča, što je izazvalo negativne reakcije u tamošnjoj javnosti. Abubakar, Enkudu i Ngamaleu nisu bili na tom nivou, pa su se Švajcarci prilično uspešno odbranili.

"Čupo Moting i Toko Ekambi su nam doneli mnogo tokom utakmice, ali u jednom trenutku smo morali da menjamo jer imamo još utakmica da igramo. Moramo da ih prilagodimo, a zatim da motivišemo i ostale da igraju jer imamo tim od 26 igrača. U prvom poluvremenu smo imali malo veću želju, ali fudbal je stvar detalja. Došlo je do opuštanja i primili smo gol. Želim da ohrabrim svoje igrače i dam im do znanja da je za visok nivo igre potreban pre svega rad", poručio je Rigobert Song nakon meča sa Švajcarskom.

Pad koncentracije centralnih defanzivaca, koji se pored situacije kod jedinog gola utakmice, bio prisutan i u još nekoliko navrata tokom meča, dolazio je i kroz činjenicu da su Švajcarci prilično lako dolazili u samu završnicu akcije preko krila. Kamerunci nisu najbolje duplirali defanzivne bokove u formaciji 4-3-3, s obzirom na su napadači imali veliku slobodu, dok igrači iz veznog reda nisu uspevali da "zakrpe" prostor iza sebe. Jasno je da bi Srbija mogla mnogo problema da napravi protivniku preko svojih bočnih igrača.

Kao što smo već rekli, vezni red Orlova ne bi smeo da ima ni najmanjih problema sa prevagom na sredini terena. Kamerunci su agresivni, Andre Zambo Angisa je igrač ozbiljne klase, što ove sezone pokazuje i u dresu Napolija, ali Martin Hongla iz Verone i Samuel Gue iz Mehelena jednostavno nisu na nivou naših igrača iz manevra. Vezni red Kameruna previše ni ne insistira na posedu, već se sve svodi na što bržu tranziciju i prenos lopte ka brzim napadačima. Ako Piksijevi izabranici uspeju da prekinu tu sponu, biće na pola puta ka pobedi u ponedeljak.

Dakle, može se reći da su Kamerunci rival koji bi mogao da odgovara Srbiji i njenom sistemu igre. Orlovi bi morali daleko bolje da iskoriste svoja krila i kvalitet u veznom redu. Naravno, i da naprave bolju konekciju sa Aleksandrom Mitrovićem i Dušanom Vlahovićem, koji bi mogli da zaigraju u tandemu ovog puta. Naravno, tu je i prekid, koji bismo takođe mogli da upotrebimo kao jedno od svojih glavnih oružja protiv svih predstojećih protivnika. Brazilci nam nisu dozvolili da igramo onako kako želimo, ali je jasno da ćemo se sada mnogo više pitati na terenu.