ŠVAJCARSKA: Ujedinjena nacija koju niko ne voli da vidi preko puta

Kada im pročitate spisak reprezentativaca, deluje kao sastanak Ujedinjenih nacija. Kada ih vidite na terenu, taj nadimak im savršeno pristaje. Ali u jednini. Retko koja reprezentacija na svetu ima takav kolektivni duh i jedinstvo kao Švajcarska.

Njihovi rezultati i izdanja na terenu su daleko iznad zvučnosti njihovih pojedinačnih imena. Ali kada su zajedno na terenu, grme. Otkako nam je nanela onaj bolan poraz u Rusiji, Švajcarska se još više digla i homogenizovala. U poslednje četiri i po godine su zabeležili neke impresivne rezultate. Dali su pet komada Belgiji, igrali nerešeno sa Nemcima i Špancima, eliminisali Francusku u osmini finala EP, ispali od Španije u četvrtfinalu na penale, poslali evropske šampione Italijane u baraž (gde su ispali) i nedavno savladali Španiju i Portugaliju u Ligi nacija. Prilično impresivno za reprezentaciju kojoj mnogima na prvi pogled deluje limitirano.

Posle ovog Mundijala u Kataru se taj pad opet očekuje. Deluje da je ovo vrhunac najbolje generacije u istoriji švajcarskog fudbala koja je došla kao plod sistemskog rada i poverenja. To je taj lepak koji drži Švajcarce godinama na ovom nivou. Poverenje. Može da se desi slab dan, može selektor da pogreši, može igrač da ne igra u klubu neko vreme, ali svi imaju poverenje jedni u druge. Druga reč koja najbolje opisuje švajcarsku reprezentaciju je sistem. Zvuči kao fraza, ali je tako. Često savršen sistem kao njihovi čuveni satovi. Jer, ovo što je švajcarski fudbal izvukao od reprezentacije u poslednjih petnaestak godina je iznad svih očekivanja i da im pozavide sve reprezentacije B kategorije. Kada bi te igrače izvukli iz sistema i prebacili u neki drugi, tepko da bi rezultati bili ovakvi...

Četvrtak, 11.00: (1,80) Švajcarska (3,60) Kamerun (5,20)

Ovo im je peti uzastopni Mundijal, a treći na kojem igraju sa skoro istom okosnicom tima. Na tri od četiri su prošli grupu i igrali osminu finala. Na poslednjem EP su probili i tu barijeru plasmanom u četvrtfinale. Šaćiri, Džaka, Rodrigez, Šer, Zomer, Seferović igraju već godinama zajedno, imaju gomilu velikih utakmica u nogama i ta uigranost i kompaktnost su najveća snaga švajcarskog tima.

Švajcarci nemaju umetnike i velike zvezde, ali imaju tim koji može da igra zavezanih očiju i koji se jako retko menja. Ko god da je selektor, ko god da je na terenu, sistem je isti.

Švajcarska je od 1966. do 2002. igrala na samo tri od 20 velikih takmičenja. Dakle, autsajderi. Početkom veka je na klupu došao Kobi Kun, iskoristio dobru generaciju Bazela i Švajcarska je počela konstantno da učestvuje na svetskim i evropskim prvenstvima.

Iskorak je napravljen dolaskom velikog Otmara Hicfleda koji se zadržao na klupi šest godina i nastavio kontinuitet. Pride je promovisao zlatnu generaciju i uveo je u A tim. Džaka, Seferović, Rodrigez su bili deo švajcarske U-17 selekcije koja se 2009. u Nigeriji okitila titulom prvaka sveta na prvenstvu gde su im rivali bili Nejmar, Kutinjo, Alison, Gece, Koke, Morata... Hicfeld ih je promivisao u A selekciji, a njegov posao je tokom sedmogodišnjeg selektorskog mandata nadogradio Sarajlija Vladimir Petković. Švajcarska je kod Kuna, Hicfelda i Petkovića propustila samo jedno od 10 velikih takmičenja. Ključni igrači su bili uglavnom isti...

Sledeći adut sistema je bio Murat Jakin, nekada dobar štoper sa skoro 50 mečeva u reprezentaciji, kasnije trener sa usponima i padovima. Imao je uspeha u Bazelu i Šafhauzenu, ali i neuspeha u Lucernu, Grashopersu, Spartaku, Sionu... Ali od 2016. se pominjao kao kandidat da jednog dana zameni Petkovića i posle pet godina je dočekao da ga nasledi. A zatekao je ekipu koja nije ni u blagom padu već i dalje traži vrhunac. Možda zvuči iznenađujuće, ali Švajcarci imaju samo četvoricu bitnih igrača starijih od 30 godina: Šaćirija (31) i Zomera (33) od bitnih igrača i rezerviste Freja (33) i Stefena (31).

KVOTA U MOZZARTU DA ĆE ŠVAJCARSKA DA BUDE POBEDNIK GRUPE G JE 6,50.

A opet, okosnica tima već desetak godina igra zajedno i zato je Jakinu bilo lako da pohvata konce. Ali je bio i dovoljno mudar da ne menja ništa na silu već da samo izvrši kozmetičke promene i nastavi dobro utabanom stazom.

Kičma švajcarskog tima godinama unazad je bila dobro poznata: Zomer, Lihtštajner, Šer, Rodrigez, Džemaili, Džaka, Behrami, Fernandeš, Šaćiri, Mehmedi, Seferović... Danas ih je Jakinu preostala polovina. Ali su pametno usput promovisali i mlađe pa su na upraženjena mesta uskakali Akandži, Elvedi, Embolo, Zakarija... A rezultati nisu trpeli. Nikada se u švajcarskom timu nije mnogo menjalo odjednom. Ulazili su po jedan, dvojica, trojica igrača. Sistem ih je apsorbovao.

Tako se i na Jakinovom spisku za Katar našlo čak 18 učesnika prethodnog EP. Zašto da eksperimentiše kad ima nešto što funkcioniše? A ruku na srce i nema mnogo resursa i zanimljivih igrača...

Jan Zomer (©Reuters)

Čvrsta odbrana predvođena verovatno najpotcenjenijim golmanom današnjice Janom Zomerom je temelj švajcarske igre. Pogotovo kod Jakina jer njegova Švajcarska igra sa manje poseda nego Petkovićeva i sa izraženijim defanzivnim karakterom.

Upravo je Zomer bio najveći švajcarski strah uoči Mundijala. Golman koji ih je toliko puta izvukao, koji je ozbiljan adut i na penalima, nedavno se povredio u Bundesligi. Delovalo je zabrinjavajuće, ali je navodno stigao na vreme da se oporavi i trebalo bi da bude jedan od najjačih aduta Jakinovog tima. Makar tako glase poslednje infromacije... Uostalom, na spisku je. Alternativa mu je nepredvidivi Kobel iz Borusije Dortmund.

To što Zomer brani u prosečnom Menhengladbahu ga je koštalo veće karijere i zvučnijeg imena. Ali njemu to ne smeta i letos ga nije povuklo da ode u Mančester Junajted i bude rezerva De Hei. Bitno mu je da brani. Pored neverovatnih intervencija (nedavno protiv Bajerna srušio rekord Bundeslige po broju odbrana na jednom meču), bitan je i u fazi izgranje igre kada se priključuje kao treći štoper. Poslednja linija tada poziva protivnika napred, bekovi idu visoko i traže situacije u kojima prave višak i ostalim igračima se otvara prostor.

Zomer je spreman, ali je odbrana Švajcarske pala na generalnoj probi! Gana može da bude kaznena ekspedicija (VIDEO)

Za Zomera je bitno što ispred sebe ima i Akandžija koji je dobar sa loptom i u pasu zbog čega ga je letos uzeo i Pep Gvardiola u Mančester Sitiju. Verovatno mu nije bio prvi izbor jer ga je doveo poslednjeg dana ali za sada opravdava očekivanja. Pitanje je da li će uz njega igrati nešto raznovrsniji Niko Elvedi koji je takođe prerastao Menhenglabah ili sporiji, ali čvršći Fabijen Šer. Svako sa svakim od njih trojice je u štoperskom paru do sada odigrao po dvadeseatk utakmica. Iako je i Šer u vrhunskoj formi u Njukaslu, deluje da Akandži i Elvedi imaju za nijansu veće šanse da čine štoperski tandem. Mada će tu dosta da zavisi i od imena protivnika i ne bi bilo čudo da Šer dobije prednost u meču protiv Srbije.

Po bokovima nema mnogo dilema. Iskusni Rikardo Rodrigez koji ima preko 100 mečeva za reprezentaciju je već godinama nedodirljiv na levom boku. Bez obzira na formu u klubovima, uvek je bio standardan, ima slobodu u ofanzivnim izletima, a ume da bude i jako opasan iz prekida. Desno više nema Lihtštajnera ali tu je takođe ofanzivni bek Silvan Vidmer, kapiten Majnca. Jako uporan momak čiji zenit karijere je bio pre četiri ili pet godina. Do letos je startni desni bek bio Kevin Mbabu ali ga je prelazak u Fulam i neigranje u londonskom timu koštalo mesta u reprezentaciji na Mundijalu pa je kao alternativa pozvan Edemilson Fernandeš koji nije klasičan desni bek.

Granit Džaka (©Reuters)

Ključ švajcarskog tima je trkački moćan vezni red. Njegovo srce je Granit Džaka, a pluća su Remo Frojler. Džaka u Arsenalu ove sezone igra fudbal života iako je pre godinu i kusur dana bio na izlaznim vratima jer su ga navijači uzeli na zub i nije sebe više video tamo. Mikel Arteta ga je ubedio da ostane i fudbalski ga oživeo forsirajući ga da igra bliže protivničkom golu. To se vidi i po učinku od tri gola i tri asistencije u 13 mečeva što je prilično dobar bilans za „box to box“ vezistu.

Prirodno borben više nego što treba, Džaka je imao mnogo problema sa kontrolom, ali je iskustvom i to naučio pa više ne dobija često crvene kartone. Ima nagoveštaja da bi i Murat Jakin u Kataru mogao da ga pomeri napred kako bi uz Frojlera mesto zauzeo takođe trkački potentni Đibril Sou iz Ajntrahta. A tu je i Denis Zakarija koji je u Čelsiju pred mundijalsku pauzu počeo da daje znake života posle neuspešnog perioda u Juventusu. Imaju Švajcarci igrače sa jakim plućima i ozbiljnom kilometražom u vezi i neće ih biti lako nadtrčati, dobiti u duelu i probiti u bloku.

Ali zato imaju probleme u kreaciji i potezu. Šaćiri ulazi unutra sa krila i pravi pometnju u linijama rivala, ali to je pomalo pročitana knjiiga. Nikada nije bio za veliki klub, nije se proslavio u Bajernu, Interu ili Liverpulu, ali u reprezentaciji je bio prva zvezda i držao sve ključeve u svojim rukama jer je imao apsolutnu slobodu. Ipak, sezonu u Americi je odavno završio, već dugo nema takmičarske mečeve i koliko god se trudio da individualno održava formu, pitanje je u kakvom izdanju će se pojaviti na svom verovatno poslednjem Mundijalu.

Po drugom krilu će dejstovati brzonogi dribler Ruben Vargas iz Augsburga. Zanimljiv igrač koji ima svoje momente i može da pobegne, ali nije baš najviša klasa. Zato je Jakin morao da pozove iskusnije Renata Stefena i Kristijana Fasnahta koji mogu nešto da naprave po krilu iako nisu u dobroj formi. Pogotovo ovaj drugi. Ali drugog izbora nije bilo... 

Spisak Švajcarske sa četiri golmana! Zomer putuje u Katar, glavne zvezde Džaka i Šaćiri

Problem bi mogao da bude realizacija jer Brel Embolo nije klasičan egzekutor, a Haris Seferović je u padu forme. Mada klupski učinak ne treba da zavara jer Švajcarci uvek pružaju bolje partije u dobro poznatom sistemu u reprezentaciji. Tu je i Noa Okafor iz Salcburga iza kojeg su teške godine povreda i sada pokazuje potencijal zbog kojeg je Salcburg dao Bazelu veliki novac za njega.

Švajcarci sigurno neće jurišati i igrati na gol više jer nemaju igrače za to. Ali neće se ni predati ako prime gol ili dva jer su ekipa strašnog voljnog momenta koja ume da se izvuče iz teških situacija. Što smo nažalost najbolje osetili pre četiri godine u Rusiji... 

Postavlja se pitanje da li je ova generacija prošla zenit ili je ovo njen vrhunac. Nosioci igre su zagazili u četvrtu deceniju, polako im klupske karijere idu silaznom putanjom i ovo bi mogao da bude njihov poslednji ples. Neki mlađi poput Zakarije, Soa ili Vargasa nadolaze ali i dalje sve zavisi od dugogodišnje kičme tima. Dobro poznate reprezentaciji Srbije...