Slaviša Stojanović je upozoravao: Sporo, Srbija se previše oslanjala na martinelu

“Srbija trči mnogo, ali sporo”.

Dok su gledali utakmicu iz Minhena protiv Slovenije brojni Srbi su reči sa početka teksta, trenera koji se ozbiljno bavi fudbalom Slaviše Stojanovića, poistovetili sa proročanstvom. I tada, tokom opširnog intervju za Mozzart Sport, bivši šef stručnog štaba Crvene zvezde je uporno ponavljao da možemo da imamo problem usled kompaktnosti tima Matejaža Kea i takmičarskog poriva Slovenije.

 Srbija je kasnim pogotkom Luke Jovića sačuvala šanse za prolaz dalje, ali posle kratke euforije, kao posledice pogotka u 95. minutu, malo ko je stadion u Minhenu napustio zadovoljan. Pričalo se o pogotku Luke Jovića, ali najviše o brojnim anomalijama u sistemu Dragana Stojkovića Piksija.

Upozoravao je na još jedan bitan detalj Slaviša Stojanović u razgovoru za Mozzart Sport. Na trkačke sposobnosti strelca vodećeg pototka za Sloveniju Žana Karničika i njegovog parnjaka po desnom boku, bivšeg člana zagrebačkog Dinama, Petra Stojanovića.

”Očekivao sam presing Srbije i bolji pritisak na loptu. U prvom poluvremenu se sve odvijalo u nekom lošem tempu, živnulo se u nastavku, ali je Slovenija iskoristila činjenicu da je u jednom trenutku Srbija otvorila formaciju i teren. Tu su oni vrlo jaki”, počinje priču za Mozzart Sport Slaviša Stojanović.

INTERVJU – Slaviša Stojanović: Slovenija sa dva igrača ekstra klase, a mi trčimo mnogo, ali sporo

 Svestan da jede isti hleb sa Draganom Stojkovićem, nekadašnji selektor Slovenije pokušao je da bude umeren. Posebno, kada je reč o problemima u igri Orlova.

”Srbija se previše oslanjala na martinelu. Tadić, Vlahović i Mitrović su leđima bili okrenuti ka golu i pokušavali potom nešto da odigraju. Nije bilo proboja po bokovima u prvom poluvremenu. Kasnije je to bilo bolje. Međutim, jasno je da je Srbija imala velikih problema, posebno između linija tima. Slovenci su lako, sa nekoliko tačnih pasova, dolazili do srpske polovine”.

Dragan Stojković je posebno bio u problemu u početnoj fazi utakmice. Dešavalo se da kapiten Dušan Tadić rukama pokazuje saigračima da krenu napred ilikoji deo terena da pokriju.

“Na početku utakmice nije bilo nikakve agresije. Govorimko o prvih 20 minuta. Ako se sećate jednog detalja: Petar Stojanović je uzeo loptu i prošao kroz nekoliko srpskih igrača. Presing nije bio dobar, Stojanović je samo jedan od Slovenaca koji su imali komoditet da lagano iznesu loptu”.

Srbija je ofanzivno prodisala u drugom poluvremenu, u prvom nije dovoljno provocirala greške poslednje linije Matijaža Keka.

“Nedostajale su dijagonale ili poludijagnole kojim bi se razbio defanzivni blok Slovenije. Sve je to sporo izgledalo u pasovima. I onda se dešavalo da se Slovenci brže vrate u defanzivni blok, da je Srbija morala da ih napada na postavljenu odbranu. Možda je bilo i do vremena”.

Srbe boli što je Predraga Rajkovića matirao “no name” desni bek, ali Žan Karničik je bio skautiran od strane Slaviše Stojanović.

“Zanimljivo je da on u Celju igra levog beka. Prethodnu sezonu je odigrao na visokom nivou, sposoban je da ulazi unutra, pakuje golove, da dolazi u završnicu. Isto tako je i Petar Stojanović odigrao dobar meč. Pričao sam u nekoliko intervju o njihovom uticaju. Nije me Slovenija iznenadila, znao sam da su vrlo disciplinovani i da kažnjavaju svako otvaranje terena. Isto tako mi nije iznenadila igra Gneze Čerina, i činjenica da je pokupio mnogo drugih lopti. On je kao krtica, velika je želja zagrebačkog Dinama”.

Bilo je i pozitivnih stvari u igri srpske reprezentacije.

“Drago mi je zbog Luke Jovića. Trenirao sam ga u Zvezdi, znam da je sposoban da daje ovakve golove. Ilić je u prvom meču bio dobar, sada je odigrao na potrebnom nivou. Isto kao i Milenković i Pavlović. Uneli su život Samardžić i Birmančević”.