Reč Boška Jankovića: Vera u Piksijevu psihologiju, opasno je ako se vodimo srcem, a ne razumom

Sve je već rečeno i napisano, euforična atmosfera u Srbiji može da se opipa prstima. Kao da su svi osetili da je došao dan, taj veliki dan kada će i na velikim takmičenjima Orlovi pobeći od prosečnog društva i pobedom protiv Brazila naterati naciju da sanja snove o polufinalu i finalu.

Srbija ovog trenutka razmišlja srcem i emocijama, a to zna da bude jako opasno. Nekako je i to zaključak bivšeg reprezntativca Srbije i Zvezdinog deteta Boška Jankovića. U razgovoru za Mozzart Sport nekadašnji majstor, sa velikim iskustvom iz Španije i Italije, podvlači da bi bod protiv Selesaa bio ogroman uspeh.

Otuda ne želi da se bavi prognozama i onim što može da usledi posle večerašnjeg susreta u Dohi. Ali podvlači da se fudbal mnogo promenio u poslednjih deset godina i da mu najviše poverenja uliva psihologija selektora Dragana Stojkovića Piksija.

“Znate kako, mi volimo mnogo da pričamo pre Mundijala i velikih turnira. Očekujemo stalno velike stvari, jer se vodimo srcem i emocijama. To u životu i sportu može da bude jako opasno. Nekada treba uključiti razum i glavu, iz neke skromnosti pokušati da napravimo dobar rezultat. Iskreno, meni se ne sviđaju te priče o polufinalu, finalu. Moramo da prvo preskočimo grupu, sve je to još daleko. Lepo je što je Dragan Stojković shvatio kako stvari funkcionišu, pa pokušava da rastereti grupu“, poručuje na početku Boško Janković.

Pripadnik čuvene zvezdine „klase 1984“ je svedok Piksijevog života posle fudbala. Kada je Janković igrao u Crvenoj zvezdi, Stojković je bio predsednik. Nije tada pokazivao interesovanje za trenerski posao.

“Imao sam ga kao predsednika, ne kao trenera. Dobro, ne treba da pričamo da mnogo poznaje fudbal. Ali, koliko sam shvatio on je pre svega psiholog. Zna sa igračima i ljudima, odmah je ukapirao kako stvari funkcionišu u Srbiji. Gura sebe u prvi plan, što je jako dobro. On je dokaz da se fudbal mnogo promenio u poslednjih deset godina. Sada je manje bitno kakav si trener, važno je da znaš da priđeš ljudima i igračima, da imaš te odnose. Pre tako nije bilo. Možeš ti danas zanatski da odradiš savršeno trening, ali ponavljam, moraš da napraviš odnos u svlačionici. Tu je Piksi bio nepogrešiv“.

Da krenemo i sa stučnom stranom. Jasno je da Srbija mnogo bolja nego u Rusiji, ali isto tako provejava mišljenje da je Brazil zreo za najviše domete.

“Gledao sam ih par puta. Stvarno deluju ponekad kao da im ne možeš ništa. Svi znamo kako oni igraju... Ta trojka napred sa Nejmarom je neverovatna, očekujem i Gabrijela Žezusa...“

Pre Rišarlisona?

“Eto, možda bismo mogli da kažemo da im je on najslabija karika. A kakav igrač. Oni retko gube sa ovim selektorom, ponekad igraju na evropski način“.

Da se prešaltamo na Srbiju.

“Ništa novo neću reći ako konstatujem da smo reprezentacija u usponu. Nije bitno gde naši igraju, već to što su bitni u klubovima. Mitar, Vlahović, mali Pavlović u Salcburgu, Saša Lukić, Tadić, Kostić. Svi imaju ozbiljnu minutažu. Sigurno ćemo igrati večeras i u ostatku Mundijala sa mnogo samopouzdanja. Ali da se vratim na početak priče. Ne treba da letimo i pred Brazil da pričamo o polufinalu. Večeras bi bod bio ogroman uspeh. Dao bi nam vetar u leđa“.

Iako je fizički u Beogradu, Boško Janković osluškuje vesti iz Dohe. Mada nema favorita kada je reč o inidividualnom učinku Orlova.

“Prava je šteta što su Mitar i Vlahović bili povređeni uoči Mundijala. Da nije toga bilo rekao bih da Mitar može da obeleži turnir u Kataru. Svako ko je igrao fudbal zna koliko znače takmičarske utakmice. I Vlahović je nešto propustio u Juventusu. To su nam dvojica najbitnijih igrača. Videćemo kako će to da izgleda“.

Generacijski gledano Janković je pripadnik tima koji je igrao na Mundijalu 2010. godine. Nije otišao u Južnu Afriku zbog povrede kolena, ali ne voli da upoređuje timove.

“Stalno me to pitaju i za Zvezdu. Da li smo bolji mi ili ovaj tim što je dva puta igrao Ligu šampiona i namučio Milan... Sve se promenilo. Mi smo morali da igramo protiv onog Milana sa Sederfom, Gatuzom, Inzagijem. Sve je sada drugačije. Fudbal je dosegao najvišu tačku“.

Potom je obrazložio stav.

“Ne bi me čudilo da Mundijal osvoji neka selekcija koja nije na listi favorita. Verovao sam u Argentinu, ali ono što sam video nije mi se nimalo svidelo. Kao da su ušli prepotentno. Danas su svi utegnuti i iskusni. Saudijska Arabija je do pre pet godina sanjala da dva puta šutne u okvir gola Argentini“.

I još malo o večerašnjem meču.

“Igrao sam na tri Prvenstva Evrope za mlade. Prvi meč može da bude važan zbog samopouzdanja. Tako mi iskustvo govori. Ali sa druge strane dobro je što je odmah Brazil, da otkačimo to sa pozitivnim rezultatom. Lakše bi nam onda bilo“.