PRELAZZI: Un turco napoletano

Ne osetiš se toliko staro kada shvatiš da su najbolji igrači na svetu mlađi od tebe, pa čak ni kada su skoro svi igrači na jednom velikom turniru – dobro, svi sem Pepea, kojem se ovom prilikom zahvaljujemo i obećavamo mu prikladan tekst u nastavku takmičenja – stariji od tebe.

Najviše te pogodi kada ukapiraš da su svi oni momci koje si nekada gledao, a poneke čak i voleo, sada treneri, pa još i selektori. Teško ti je da gledaš njihove sede kose i njihove otromboljene stomake, to je svake vrele letnje noći jedan podsetnik da treba da izbegavaš ogledalo, taman koliko ono izbegava tebe.

Ili ste od onih drugih, kojima se lice razvuče u osmeh kada ugledaju Vilija Sanjola, ili Sergeja Rebrova, godine ga jedu taman koliko i svakog našeg brata sa istoka za kojeg se pričalo da mu nije strana kapljica?

21.00: (2,85) Češka (3,20) Turska (2,80)

Možda je svako veliko takmičenje mala vizit-karta o prolaznosti, a možda tu prolaznost stvarno treba i slaviti: pa kad vidiš da je Sergej Rebrov živ i zdrav, ili kad čuješ aplauze za Vinčenca Montelu, ili zvižduke za Gareta Sautgejta, ili kad pročitaš tekst u kojem neko rangira selektore sa EURO 2024 po tome kakvi su bili igrači...

U jednom od takvih tekstova, naravno najpopularnijem, ima nekoliko velikih grešaka. I hajde, možemo da zažmurimo što je Ronald Kuman na prvom mestu, jer njegova karijera to zaslužuje, i tik iza njega je Dragan Stojković, prirodno, ali da treći bude Didije Dešan, a tek četvrti sadašnji selektor Turske?

Pa nije fudbal samo broj osvojenih trofeja, i mada je čast bila vodonoša u francuskoj reprezentaciji, Juventusu i Čelsiju, ima valjda i do toga kako se nekoga sećamo, kakve je emocije neko izazivao, koliko je radosti donosilo ono što je umeo – ili makar pokušavao – na terenu?

Zato bi Vinčenco Montela, i matori smo svi mi koji ga se sećamo, i njegovog nadimka, i njegove Rome, i zlatnog doba Serije A – a bogme i Serije B, one u kojoj su Montela, Marko Negri, Kristijano Lukareli i Dario Hubner! – morao da bude tik posle Kumana i Piksija, pa neka se onaj Asteriks odmori na svojim lovorikama.

I zato je večeras cela jedna generacija uz Tursku, ma za koga da je navijala tamo pre dvadeset i kusur proleća. Čak i ako ste tada zdušno bili protiv Totija, Batistute i Montele, pojačane Markom Delvekjom i Brazilcima, danas ne možete, priznajte to sebi, ne možete da ne budete setni.

Evo ga, dakle, jedan od pet italijanskih trenera na čitavom prvenstvu, i jedan od samo dvojice koji su igrali kao klasični špicevi. Njegov kolega Sergej Rebrov nije imao karijeru kakva mu se predviđala tamo kada su Ševa i on devedesetih tutnjali po Evropi; Vinčenco Montela imao je, pak, baš ono što je trebalo da ima – raširene ruke i trk ka tribini. Niko više nikada neće biti Aeroplanino, kao što niko neće biti takav golgeter.

(©AFP)

Danas je to kategorija u nestajanju, danas su svi "insajd forvardi" i "sekond strajkeri", a Montela je bio bomber, sposoban za gol glavom, za lob iz levog kolena, za trk u prostor, četiri gola protiv Lacija, za zalizanu kosu koja i danas, pa ipak je Talijan, izgleda kao da ga sponzoriše "hed end šolders".

Sve je u životu, i valjda smo ga zato toliko voleli, sve je u životu Montela postizao borbom i okolnim putem – ali nikada, ma nijedan gol, na silu! – a kada je nakon serijskih neuspeha, od kojih je onaj sa Milanom sigurno bio najbolniji (mada se u tom Milanu ni mnogo iskusniji, ni mnogo zaguljeniji likovi ne bi snašli), objavljeno da je preuzeo Demirspor, činilo se da ćemo se ubuduće sretati retko, slučajno i povrh svega nevoljno.

Da će postati čovek iz scenarija u kojem šaltaš kanale, pa ti se daljinski slučajno zadrži na nekoj tamo indijskoj ligi, i onda ugledaš poznati pramen, pa staneš da objašnjavaš kakav je to igrač nekada bio, i mlađi ti ne veruju...

Postoji čuvena italijanska komedija "Napolitanski Turčin", koju je Rai umeo da daje u onom dnevnom terminu vikendom, o tipu, serijskom zavodniku, što se pretvara da je Turčin (igra ga Toto, "Princ smeha"), samo što ne shvati da je čovek kojeg treba da glumi zapravo evnuh, što dovodi do ludih situacija.

Sreća pa je jedina komika u kojoj je, makar zasad, učestvovao ovaj Napolitanac – Montela je rođen u Pomiljano d'Arku, a odrastao u Kastelo di Ćisterni, nadomak Napulja, i tek će ga skauti odvesti na sever – bila ona kada ga nije prepoznao švapski radnik obezbeđenja ispred stadiona, što je prilično naljutilo Aeroplanina.

Arda Guler (©Starsport)

Zapravo, a možda i začudo, sve što se dogodilo otkako je Montela na klupi nacionalnog tima Turske, velike, u fudbal zaljubljene, ali nikako i uspešne zemlje, makar kada su u pitanju reprezentacije, zamenio Štefana Kunca, prilično je ozbiljno. Počev od načina na koji se Turska kvalifikovala, preko favorizovane Hrvatske.

Utakmica protiv Gruzije i dalje je najbolja koju nam je ovaj turnir dosad podario, iako bi mu svaki od Montelinih učitelja verovatno dao ukor pred isključenje. Nema veze, oči su gladne fudbala, kao što su gladne igrača nalik na Vinčenca Montelu, gladne su mladih momaka koji ne bendaju autoritete; i ako je Arda Guler bio očekivan, Kenan Jildiz bi mogao da bude još jedno tursko otkrovenje.

Ono protiv Portugala bilo je bolno otrežnjenje, sasvim logično za tim koji je mlad i koji previše poleti, i jedina uteha je što je moglo da bude i gore.

Kao što je, čak i kada ga ne gledate prvi put, bilo teško predvideti šta nosi svaka naredna scena "Un turco napoletano", kao što nikad niste znali kako će to Vinčenco Montela da postigne gol, tako je i njegova Turska nepredvidiva: mogli bi večeras da ispadnu, mogli bi da odvale Čehe, mogli bi da odu do polufinala – zamislite situaciju u kojoj skida odelo, i opet je Aeroplanino, i opet smo svi mladi! – mogli bi dobrano da stradaju od nekog kada se čini da su najjači.

A nije li baš to ono što nam nedostaje, nama koji dobro čuvamo sve vizit-karte o prolaznosti, nama koji bismo danas, s ovim leđima, da raširimo ruke posle postignutog gola mogli samo u mislima i sećanjima?

--------------------------

EUROFORIJA SE ZAHUKTAVA!

OVO JE 18 RAZLOGA ZBOG KOJIH JE MOZZART NAJBOLJI IZBOR ZA EP

------------------------------

EVROPSKO PRVENSTVO U NEMAČKOJ

GRUPA F

3. KOLO

Sreda

21.00: (2,85) Češka (3,20) Turska (2,80)

21.00: (8,00) Gruzija (4,95) Portugalija (1,45)

***kvote su podložne promenama

1. KOLO

Turska - Gruzija 3:1 (1:1)

/Muldur 25, Guler 66, Akturkoglu 90+7 - Mikautadze 32/

Portugalija - Češka 2:1 (0:0)

/Hranač 69ag, Konseisao 90+2 - Provod 62/

2. KOLO

Gruzija - Češka 1:1 (1:0)

/Mikautadze 45+4pen - Šik 59/

Turska - Portugalija 0:3 (0:2)

/Bernardo Silva 21, Akajdin ag 28, Fernandeš 56/