NEMANJA RADONJIĆ - Dečko koji je znao da se suprotstavi Valteru Sabatiniju

Srbija ide u Katar sa idejom da prvi put prođe grupnu fazu Mundijala. Redakcija Mozzart Sporta je uverena da je ova generacija sposobna za taj podvig. A, kako bismo i vama podigli optimizam, spremili smo za vas serijal tekstova u kojima ćemo pisati o neispričanim pričama svih 26 Orlova. Srbija do Katara.

Kada govorimo o Nemanji Radonjiću, uvek ćemo pričati o njegovim manama. I to je tako, i to je srpski. Međutim, kada bismo govorili o njegovim vrlinama morali bismo da otvorimo nov folder. Još kada je počeo da igra fudbal u Nišu, znalo se da će pre ili kasnije taj mali stići na nivo ozbiljnog evropskog fudbala.

Ne govorimo o tome da je u eri Dragana Stojkovića bio jedan od ključnih igrača u kvalifikacijama za Mundijal u Kataru. Govorimo o tome da je u kadetima Partizana bio nešto neviđeno. Sa prirodonom brzinom je mučio vršnjake, o tome će vam pričati i Goran Grujić, otac Marka Grujića, koji ga je slučajno video na jednom turniru.

„Kada sam video Nemanju Radonjića znao sam da će biti top igrač. Rekao sam ljudima iz Crvene zvezde da se ne premišljaju mnogo, prosto da je to prirodni talenat. Na kraju je došao u klub, ali Zvezda u tom trenutku nije imala para da mu ponudi smeštaj i boravak u Beogradu. Ostao je da odigra nekoliko utakmica. Na kraju je otišao u Partizan. Ali to što sam video kod njega je nešto neviđeno“, poručuje u razgovoru za Mozzart Sport Goran Grujić.

Ne postoji srpski igrač o kome postoji toliko urbanih legendi i priča kao o Radonjiću. Prosto, takvi kao on se rađaju jednom u 30 godina. I sasvim je logično da je u ranom fudbalskom dobu bio svestan svog potencijala, kao što su drugi znali da i pored mladalačkih bubica treba uložiti u malog iz Niša, odraslog pored Starog groblja.

Čak i u tom kadetskom dobu Nemanja Radonjić je toliko bio domintan da je privukao pažnju Rome. I logično je bilo da ga optužite da nije svestan svog potencijala kada ne može da nađe prave koordinate u Rominom trening centru Trigoriji. Kao 16-godišnjak dobio je šansu da trenira sa Totijem, ali je to shvatio kao normalnost. O tome govori anegdota da je znao da se suprotstavi sportskom direktoru Rome Valteru Sabatiniju. To je čovek pred kojim su drhtali Frančesko Toti, pa i tadašnji srpski reprezentativac Adem Ljajić.

Ostalo nije za pisanje, bar ne u ovom trenutku. Ali u jednom trenutku od Nemanje Radonjića su svi digli ruke. Kada je došao u Romu, žalio se što je sa još nekoliko igrača. Posle toga je otišao u Rumuniju i stagnirao. Sve do dolaska u Čukarički, kada je pod komandom Nenada Lalatovića počeo da dobije obrise igrača iz mlađih kategorija.... 

Sve posle toga je bilo pesma, ili dobar deo pesme. Kada je došao u Crvenu zvezdu prvi dribling je bio odličan. Onaj protiv Sparte iz Praga. Videlo se tada da će Nemanja Radonjić uskočiti u poslednju zlatnu kočiju.

Ostaće upamćen kao junak najvećeg transfera u istoriji Crvene zvezde. Posle odličnih igara u kvalifikacijama za Ligu Evripe i Ligu šampiona, Radonjić je prodat Olimpiku iz Marseja 12 miliona evra. Tamo se nije snašao, ali se posle epizode u Herti skrasio u Torinu. Tamo ga je pozvao Ivan Jurić, specijalista da digne srpske igrače. Za sada mu dobro ide.