KOSTARIKA: Svesni svojih limita, rešeni da se 'potuku' sa svima, u formaciji 8-1-1...

Selektori se menjaju, ali Kostarikini Dinosaurusi ostaju. Tikosi žive svoj najplodniji niz, po treći put zaredom plasirali su se na Mundijal i sva tri puta sa drugim stručnjakom. U Brazilu ih je vodio Hoze Luis Pinto, četiri godine kasnije u Rusiji na klupu je seo Oskar Ramirez, a u Katar ih je odveo Luis Fernando Suarez. Zajedničko za svu trojicu jeste to da se nisu odrekli momaka koji sada već imaju pozamašno mundijalsko iskustvo poput Oskara Duartea, Selsa Borhesa, Jeljcina Tehede. Da ne govorimo o tamošnjim zvezdama kao što su Kajlor Navas, Džoel Kembel ili Brajan Ruiz.

Na konačnom spisku za predstojeći Svetski kup nalaze se čak četiri Kostarikanca sa 100+ utakmica u nacionalnom timu. To su Borhes (154), Ruiz (144), Kembel (118) i Navas (107). Toliko o tome s kakvim iskustvom raspolažu i šta će im biti najjači adut u Kataru.

Primera radi, ceo španski tim sa poslednjeg spiska ima manje od 500 mečeva u dresu sa državnim grbom, ako izuzmemo Busketsa i Albu. Samo ova četvorica pomenutih debelo prebacuju tu cifru...

Kada govorimo o manama čini se da smenom generacija nije baš najbolje rukovođeno prethodnih godina, pa tako postoji ogroman generacijski jaz između onih najstarijih i najmlađih. Pritom, čak 13 mlađih ima manje od 15 utakmica u nacionalnom timu.

Luis Fernando Suarez koristi više formacija. U kvalifikacijama je uglavnom igrao sa petoricom igrača u poslednjoj liniji. Za očekivati je da Kostarikanci ostanu u tom, nešto defanzivnijem sistemu, imajući u vidu rivale.

SUAREZ ISPROBAO 77 KANDIDATA PRE KONAČNOG SPISKA?!

Tekući ciklus koji se završava s ovim Svetskim kupom, Kostarikanci mogu da podele na dva dela. Prvi – pre imenovanja kolumbijskog sstručnjaka; i drugi – nakon njegovog dolaska. Radi se o treneru izuzetno bogatog iskustva (62 godine); u Nemačkoj 2006. sa Ekvadorom je uspeo da prođe grupu. Pobedio je svoj sadašnji tim i Poljsku. Kasnije ispao u osmini finala od Engleske – 0:1. Sa Atletiko Nasionalom osvojio je šampionat Kolumbije 1999. i to mu je jedini trofej u karijeri. Pored klubova iz svoje domovine radio je u meksičkim, ekvadorskim, peruanskim...

Suarez je preuzeo Tikose sredinom prošle godine i uprkos tome što je imao malo vremena, hrabro se odlučio za 'veliko spremanje' u nacionalnom timu. Za 15 meseci pod njegovom palicom debitovala su čak 22 igrača (od čega 11 u zvaničnim utakmicama), a u kupno je isprobao neverovatnih 77 kandidata?!

“U redu, možda je u pitanju prevelika brojka, možda smo sa nekima i gubili vreme, ali mislim da je osnovni cilj ispunjen”, kazao je Kolumbijac u jednom od poslednjih intervjua.

Kostarikanci su imali dosta težak početak sa njim na klupi, eliminisani su od Kanade u četvrtfinalu Gold kupa i osvojili svega šest bodova iz prvih sedam utakmica u kvalifikacijama za Katar. Međutim u tesnim porazima od Sjedinjenih Američkih Država i Kanade kockice su počele da se sklapaju.

Nekolicina momaka u tinejdžerskim godinama (ili onih što su tek navršili 20) postali su zanimljiv miks. I rezultati su počeli da dolaze. U toj transformaciji i ekipe i forme osvojeno 19 bodova od mogućih 21, pa je Kostarika uspela da izbori plasman u interkontinentalni plej-of.

U tom ključnom susretu protiv Novog Zelanda videli smo karakterističnu kostarikansku predstavu – čvrstina u odbrani, težnja za što bržom tranzicijom i jednostavna završnica napada. Odluka je pala u uvodnim minutima meča. Veliki trijumf potpisuje tandem Dževison Benet (18) – Džoel Kembel (30), kao oličenje onoga što ovaj sastav jeste – mešavina budućih nosilaca i veterana koji se u Kataru opraštaju od dresa s državnim grbom.

Kostarikanci su svesni svojih limita i prema njima se upravljaju praveći taktiku za ono što ih čeka. Svesni su, isto tako, da se Brazil i 2014. jednoj tako maloj reprezentaciji dogode jednom u XY slučajeva.

(Podsećanja radi, pre osam godina, ispisali su najlepše stranice svoje istorije, ostavivši iza sebe tri svetska šampiona: Urugvaj, Italiju i Englesku. Kasnije su eliminisani tek u četvrtfinalu od Holandije. I to nakon izvođenja jedanaesteraca)

Otuda ne treba očekivati nikakva odstupanja od sistema kog se Luis Fernando Suarez i njegovi puleni drže. Ovaj tim Kostarike ne postiže mnogo golova (svega 13 u 14 kvalifikacionih utakmica), s tim da ih prima još manje. Naravno, govorimo o daleko slabijoj konkurenciji nego što će je Tikosi imati u Kataru.

Ali sve to ne znači da momci koji su pošli na dalek put nisu puni elana i da potajno ne senjaju neka nova čuda...

“Ne želimo samo da se pojavimo na Mundijalu. Idemo tamo da pobeđujemo. Mnogi će sada reći da sam lud. Nema problema, neka misle tako”, izjavio je pre nekoliko dana štoper Kendal Votson.

Selektoru Suarezu ovo će biti treći Svetski kup.

“Svetsko prvenstvo je moja opsesija. Morao sam da prihvatim ovaj posao”, priča Kolumbijac kome su Kostarikanci odmah posle utakmice sa Novim Zelandom ponudili da ostane još četiri godine, a on oduševljeno prihvatio.

S te strane gledano, državica iz Srednje Amerike u Katar je sigla maksimalno stabilna u svakom smislu, bez trzavica, puna samopouzdanja.

ČVRSTA ODBRANA GLAVNI ADUT

Veteran Kejlor Navas predstavlja daleko najveće ime u kostarikanskom timu. Tako je već godinama unazad. Otkako je oduševio svet u Brazilu. U pitanju je najveći golman u istoriji KONKAKAF-a. Dugo je branio za Real Madrid, trenutno je u rezerva Điđu Donarumi u Pari Sen Žermenu. Činjenica da nema nijedan minut na terenu ove sezone mogla bi da predstavlja problem, međutim selektor mu bezrezervno veruje.

Odbrana na čelu sa Navasom i trilingom štopera Duarte – Votson – Kalvo osovina je tima. Najveća snaga. S obzirom da ih očekuju okršaji s objektivno jačim rivalima i ozbiljnim napadačkim potencijalom u sva tri slučaja, za očekivati je da Suarez zgusne sredinu i brojčano pojača odbranu.

Pojedini mediji u Kostariki čak se šale na sopstveni račun, najavljujući formaciju 8-1-1...

Šalu na stranu, oko bekovskih pozicija ne bi trebalo da bude dileme. Malo poznati Fuler desno i iskusni Brajan Ovijedo levo. Ljubitelji Premijer lige dobro ga pamte iz vremena dok je nosio dres Evertona i Sanderlenda.

Brzina mlađanog Beneta i neosporni talenat Kembela trebalo bi da Tikose učine veoma nezgodnim i u napadačkom smislu, po krilnim pozicijama pre svega i u kontri.

Očekuje se da 34-godišnji Selso Borhes uz podršku Jeljcina Teheda zaduži ključeve veznog reda...

Ne, nismo zaboravili čuvenog Brajana Ruiza, međutim treba imati na umu da je nekadašnjem prvotimcu Fulama, Genta, Tventea, PSV-a i Sportinga iz Lisabona već 37 godina. Kostarika bi od ovog vetarana, kako najavljuju lokalni stručnjaci, trebalo da ima u završnicama mečeva. Konkretno, u poslednjih 15 ili 20 minuta.

Zanimljivo da isti veruju kako Tikosi imaju veću šansu da izbore povoljan rezultat protiv Španije nego li protiv Japana?! Kažu, Samuraji im stilski i energetski nikako ne odgovaraju.

Realnost?

Rekli bismo da je za Kostariku uspeh svaki saldo veći od jednog boda.

NAJJEFTINIJI TIM NA TURNIRU

U 21. veku najveći broj uspeha na klupskom nivou neizostavno je vezan za vrednost timova i ulaganja u iste. Na reprezentativnom planu situacija je nešto drukčija, 'manje vredni' umeju tu i tamo da naprave poneko čudo na velikoj sceni, međutim ekonomski renking i te kako ume da bude dobar 'vodič' za prognoze.

Kostarika je, konkretno, klasifikovana kao najjeftinija ekipa na turniru. Procenu je pre nekoliko dana uradila poznata fudbalska opservatorija iz Nojšatela (Švajcarska) – CIES. Ruizova četa, po njihovim stručnjacima, staje svega 23.000.000 evra. A najskuplji igrač je Kejlor Navas – 4.000.000.