JUŽNA KOREJA – Hoće li Son biti spreman i može li “Bento-ball“ da napravi pometnju?

Dve decenije prošle su od kontroverznog Mundijala na kojem je Južna Koreja kao jedan od domaćina uz pomoć sudija otišla do polufinala i ostvarila senzacionalan rezultat. Dvadeset godina kasnije Tigrovi Azije nisu bili ni blizu takvog ostvarenja. Učešće u osmini finala 2010. uz poraz od Urugvaja sa kojim će i u Kataru ukrstiti koplja, te tri eliminacije u grupnoj fazi potvrda su da je Južna Koreja zaista daleko od svetskog vrha.

Ipak, podatak da su samo Brazil, Argentina, Španija i Nemačka u dužoj seriji učešća na Mundijalima, dovoljno govori za sebe. Ujedno je i prva zemlja van Evrope i Južne Amerike sa takvim nizom. U Kataru Južna Koreja igraće deseti put zaredom, što je samo po sebi vredno poštovanja. Na poslednjem Svetskom prvenstvu Ratnici Azije nisu mogli do osmine finala, ali su se svojski potrudili da sa sobom u ponor gurnu i branioca titule Nemačku. Bila je to briljantna partija Koreje i prve zvezde Hjon Min Sona, koji je režirao dobro poznato “Čudo iz Kazanja”. To nije bilo dovoljno za prolaz dalje zbog poraza Meksika od Švedske.

Paulo Bento na papiru ima sastav koji bi potencijalno mogao da iznenadi. Ali i to je na dugačkom štapu. Pred utakmicu protiv Urugvaja nekoliko je važnih pitanja koja čekaju odgovore – hoće li Son biti spreman, da li “Bento-ball” može da pomrsi račune konkurenciji i hoće li nedostatak iskustva više od polovine tima u najjačim evropskim ligama skupo koštati ovu selekciju?

Četvrtak, 14.00: (1,85) Urugvaj (3,45) Južna Koreja (5,10)

Svima je apsolutno jasno da će Južna Koreja moći da računa na neki ozbiljniji rezultat samo ako Son bude zdrav i spreman. Fraktura jagodične kosti koju je doživeo u meču Lige šampiona protiv Marselja izbacila ga je iz stroja. Napadač Totenhema je bukvalno u trci sa vremenom, uprkos tome što je hirurški zahvat prošao dobro i što je počeo da trenira sa ekipom uz obaveznu zaštitnu masku. Sudar sa Šanselom Mbembom kao da je raspršio snove i nadanja tamošnje javnosti, mada vera u čudo i dalje postoji.

Svaki Sonov izostanak sa terena predstavljao bi strahovit udarac za Južnu Koreju i pogotovo Bentov sistem u kojem je, logično, sve bilo podređenu 30-godišnjem napadaču. Son se jeste oglasio na društvenim mrežama i poručio da će u svakom pogledu voditi Južnu Koreju u Kataru, ali ostaje upitno koliko će zaista moći da pomogne saigračima.

Hjon Min Son sa maskom (©Reuters)

Son iza sebe ima sezonu iz snova, u kojoj je bio Zlatna kopačka Premijer lige zajedno sa Mohamedom Salahom, trku za Zlatnu loptu završio je na jedanaestoj poziciji, što je najbolji plasman za jednog azijskog fudbalera. Sa Harijem Kejnom ima višegodišnje partnerstvo koje se smatra jednim od najboljih u evropskom fudbalu, a za sve je zahvalan svom ocu, od koga je učio fudbal gledajući ga kako i sam trenira, zbog čega se odlučio da postane igrač, sada i svetska klasa.

Trebalo je da bude jedan od igrača u koga će svi gledati posebnim očima, sada je sve u senci povrede koja bi mogla da bude ne samo njegov, već i mač nad glavom svih članova reprezentacije. Čak i ako ne bude mogao da igra, a već se šuška da će verovatno propustiti Urugvaj, samo njegovo prisustvo u svlačionici može pozitivno da utiče na ekipu. No, svakako bi svi više voleli kada bi bio 100 odsto spreman da ih vodi do najvećeg uspeha od 2002. godine.

Zbog Sonove zdravstvene situacije Paulo Bento se odlučio da povede 21-godišnjeg napadača Suvona Hjona Ću Oha kao rezervu, za svaki slučaj. On bi čak mogao da dobije šansu iako Son bude igrao, pošto je Hi Čan Hvang propustio prvi trening reprezentacije zbog nelagodnosti u zadnjoj loži leve noge. Sa istim problemima muči se i bek Džin Su Kim, jedan od najiskusnijih defanzivaca u reprezentaciji. Još nije trenirao sa ekipom, samo individualno.

Paulo Bento je postao prvi trener u istoriji Južne Koreje koji je odradio kompletan četvorogodišnji ciklus. Doveden je posle Mundijala u Rusiji, ali je i pored istorijskog poduhvata za jednog selektora Južne Koreje od početka na meti kritičara zbog konzervativne taktike, nedostatka fleksibilnosti u igri i izboru igrača, koje je neretko upotrebljavao van prirodnih pozicija na terenu. Suštinski, sada ponavlja sve ono što je radio tokom boravka na klupi Portugalije, posle čega ga je zamenio Fernando Santos.

Sistemski, Bento je najčešće koristio ”4-1-3-2” ili “4-2-3-1”, mada je nedavno eksperimentisao sa “4-1-4-1” i čak “3-4-3” u prijateljskoj sa Islandom. To je bio prvi put još od septembra 2019. godine da je igrao sa trojicom pozadi. Bez obzira na formaciju, taktički je igra Koreje uvek ostajala ista. Držala se lopta na sredini terena, gnjavili su se napadi tražeći pukotinu u protivničkoj odbrani, dok su bekovi davali oštrinu po bokovima. U narodu je ovaj način igre postao poznat kao “Bento-ball”...

Možda najveći problem ove selekcije je nedostatak plana B. Ne samo za eventualni izostanak Sona što nije Bentova krivica već viša sila, već za igru Južne Koreje.

“Po mom mišljenju, nema smisla da mi menjamo našu igru zbog nekoga. Gore je za nas da igramo drugačije od onoga na šta smo navikli, jer nemamo mnogo vremena da uigravamo određene stvari. Praktično je nemoguće da unosimo neku preteranu raznolikost u našu igru”, poručio je jednom prilikom Bento i stao na žulj kritičarima.

Južna Koreja je možda najveću slabost pokazala protiv rivala koji su igrali visoki presing. U teškom porazu od Brazila (1:5) Son se nije video, a ni ostali fudbaleri Koreje nisu videli previše loptu jer su je imali samo 40 odsto vremena u svom posedu. Nešto slično dogodilo se u šamaru od tradicionalnog protivnika Japana (0:3), zbog čega je Bento umalo ostao bez posla. Koreja je tada igrala u formaciji “4-1-4-1” i nije uspela da stvori nijednu smislenu akciju pred golom Japana.

“Priznajem da ovog puta naš sistem nije funkcionisao na način na koji smo želeli. U prvom poluvremenu najviše smo se dodavali na sredini terena, dok smo u nastavku bili tek nešto bolji”, rekao je Portugalac nakon meča sa Japanom.

JUŽNA KOREJA PROLAZI GRUPU – KVOTA 3,30!

Ipak, svima je kao prst u oko došao remi sa Irakom (0:0), kada je Bento uporno forsirao isti stil igre, iste šablone. Ništa nije išlo naruku pošto se protivnik dobro pripremio i dobrim presingom na sredini terena praktično upropastio planove Južnoj Koreji.

Kada hoće, Južna Koreja može da igra dobar i kvalitetan fudbal jer za to ima raspoložive igrače. Ali, to se u Bentovom selektorskom mandatu odnosilo uglavnom na mečeve u kvalifikacijama. Postoji priča da je Portugalac na klupi Južne Koreje bio pritisnut od strane vodećih ljudi iz Saveza da mnogo veći prostor otvori za igrače iz domaćeg prvenstva. Zbog toga je na Prvenstvo Istočne Azije vodio tim sastavljen uglavnom od lokalaca, a sada imamo situaciju da je na konačnom spisku više od pola njih iz domaćih klubova. Što se Prvenstva Istočne Azije tiče, turnir nije potpadao pod kalendar FIFA, zbog čega igrači poput Sona nisu mogli da učestvuju. Taj turnir prošao je kao audicija za Mundijal u Kataru, pa sada 14 igrača sa konačnog spiska za platu zarađuje u domovini.

Slabe igre u poslednjim reprezentativnim “prozorima” i pogotovo onaj poraz od Japana možda je i najviše razotkrio slabosti Južne Koreje, odnosno nedostatak adekvatne širine za visoke domete. Doduše, pobeda nad Islandom pred put u Katar ostvarena je sa igračima koji nastupaju isključivo u domaćim klubovima. Negde između obaveza prema Savezu i realnih ambicija, Paulo Bento mora da balansira kako bi svima ispunio želje. A, šta će to značiti za Južnu Koreju posle okršaja sa Portugalijom, Urugvajem i Ganom, videćemo…

Svakako, uz Sona svi će gledati ka Min Dže Kimu. Štoper Napolija igra fantastičnu sezonu dosad i svojim igrama zapušio je usta kritičarima. Možda i najbolji štoper Serije A u ovom trenutku je momak zbog koga su se mnogi podsmevali ljudima iz Napolija kada je doveden kao zamena za Kalidua Kulibalija! Kim je u senzacionalnoj formi i vuče Napoli ka “skudetu” što bi zaista bilo kao bajka za ekipu sa juga "čizme". On će svakako nositi četvorku ispred prezimenjaka Sung Kjua koga svi očekuju na gol liniji.

Min Dže Kim (©Reuters)

U kičmi Južne Koreje je i Vu Jong Džeon iz Frajburga. Prošao je Bajernovu školu, sada je u Frajburgu gde je kao krilni napadač postigao deset golova u poslednje dve i po godine. Mada, u Južnoj Koreji obično igra iza napadača. Karakteriše ga izuzetna brzina, što koristi protiv sporijih bekova. In Beom Hvang je raznovrsni centralni vezni koji dobrim delom nosi igru Olimpijakosa na svojim leđima. Jedan je od najvažnijih ljudi Paula Benta, a u Pirej je stigao posle konsultacija sa njim.

Pored Hvanga centralni deo terena držaće Vu Jong Čung. On je redovan član reprezentacije od 2015. godine i dosad je premašio 60 nastupa u reprezentaciji. Poput Hvanga, vitalan je za realizaciju Bentovih taktičkih zamisli. Imaće zadatak da kvari protivničku igru, a takođe mu nije strano da igra i štopera, po potrebi. Doduše, tamošnja javnost ga kritikuje zbog manjka konkretnog doprinosa igri, iako se Bento kune u njega. Imao je problema sa povredom noge koju je zaradio protiv Islanda, ali svi izveštaji ukazuju da je dobro i da će igrati od početka. Čung već ima iskustvo igranja u Kataru pošto igrao kod Ćavija u Al Sadu. Prvo su nastupali zajedno, a onda mu je Španac postao trener.

Pažnju treba obratiti i na Hi Čan Hvanga. Po vokaciji špic, ipak u Vulverhemptonu igra najčešće na levom boku i tu ga očekujemo i u dresu Koreje. Doduše, ove sezone je još bez gola i ima jednu asistenciju. Ui Džo Hvang je još jedan napadač u rotaciji, ali je on imao minute na kašičicu u Olimpijakosu pre nego što je otišao u Notingem Forest na pozajmicu. Poput svog Hi Čana i on je bez recke u kategoriji postignutih golova. Koliko su priče o kratkoj rotaciji Koreje tačne, vidi se po tome što desno krilo igra Čang Hun Kvon, momak koji igra u Kimčonu na pozajmici iz Suvona… I kraj njegovog prezimena stoji “krompir” u kategoriji pogodaka.

Takva je situacija i u odbrani, koju uglavnom čine lokalci. Potencijalno Južna Koreja bi uz golmana mogla da ima i četvorku ispred koji imaju “Kim” u imenu. Niko od njih, izuzev već pomenutog asa Napolija, nije vredan pomena, kao ni Čul Hong koji se projektuje kao prvi levi bek.

U Južnoj Koreji se nadaju prolazu u drugu fazu. Lagani prolaz kroz kvalifikacije možda daje i lažnu sliku kvaliteta ove selekcije, pogotovo je upitno sve ako iz jednačine izbacimo Sona. I sa njim, Koreja je kvalifikacije završila kao druga, iza Irana. Postigao je četiri gola, a Ratnici Azije primili su najmanje od svih u azijskim kvalifikacijama – samo tri pogotka.

Kada se podvuče crta, prolaz u drugu fazu bio bi kao bingo za ovu selekciju. Ali, ako neko bude potcenio kvalitete ove reprezentacije, mogao bi gadno da se opeče. Zato se očekuje da Koreja bude tvrd orah u teškoj Grupi H.