DRAGAN STOJKOVIĆ PIKSI: Kako, bre, eventualno u drugi krug!?

Srpski fudbalski mesija. Čovek koji je naciji vratio veru u Orlove. Koji sve što je obećao – ispunio je. Trener koji kao da se vodi onom parolom Živojina Mišića: Ko ne zna za strah, taj ide napred!

Jer Dragan Stojković Piksi, otkako je postao selektor reprezentacije Srbije, samo govori: napred, u napad! Nema povlačenja, a taman posla da bilo ko pomisli na predaju.

Jednom će se verovatno pisati knjige ili učiti lekcije na fakultetima kako jedan čovek u tri treninga može da potpuno promeni izgled ekipe, da joj ubrizga novu krv, izmeni DNK. To nije samo stvar sporta, to je i psihologija, filozofija, stil života. Od preplašenih ptića, koje je nokautirala Škotska usred Beograda, Stojković je za dva dana napravio Orlove koje mnogi vide kao „crnog konja“, favorita iz senke na Mundijalu u Kataru. Kako?

Kada je došao za selektora, Piksi je „sa vrata“ poručio da će odvesti Srbiju na Mundijal. Sigurno su mnogi pomislili da je ili lud ili da prodaje priču, lepe stvari, da bi malo dobio naklonosti publike. Niko nije verovao da u društvu Portugalije mogu Orlovi da odlete do Katara. Ali niko nije želeo da odmah staje na rep jednom od najvoljenijih srpskih fudbalskih sinova. Naš je čovek, legenda, dajte mu zrno šanse, ionako nema šta da se izgubi posle petarde od Ukrajine, debakla protiv Škotske...

Počelo je teškom pobedom protiv Republike Irske, samo koji dan kasnije došla je Portugalija. Na Marakani je godinu i po ranije lagano tukla Srbiju sa 4:2. Nije delovalo da će ni ovog puta biti drugačije posle dva Žotina gola i vođstva Navigatora od 2:0 na poluvremenu. A, onda je zvanično počeo Piksibol!

Srbija je izašla na teren i sabila tada prvaka Evrope na njegovu polovinu. Mitrović je prepolovio zaostatak, a Kostić krunisao golom jednu od najlepših akcija koju je naša reprezentacija izvela u istoriji svog postojanja. Ostalo je 2:2 i taj meč je bio prekretnica. I igrači i navijači su poverovali Piksiju, a on je sve zarazio uverenjem da to što on priča i zagovara - Orlovi to mogu.

Sve ostalo je bilo lakši deo posla. Doktorska partija Srbije u Lisabonu će se još prepričavati. Ali ništa manje ni legendarno „kakav, bre, eventualni plasman u Katar“, Piksijeva rečenica, lajtmotiv koji će ostati kao zaštitni znak ovog ciklusa.

Obećao je Katar – odveo je Srbiju u Katar. Ali to je tek polovina priče...

Došla je Liga nacija i Piksi je zadao novi cilj: prvo mesto i plasman u A klasu takmičenja, tamo gde su najbolje evropske selekcije. I ponovo je meč odluke bio u gostima, ponovo sa timom koji je na tabeli bio iznad Srbije. I onda još jedna autoritativna pobeda, Norveška na kolenima, Haland bez gola i let Orlova u evropsku elitu.

Obećao je Ligu nacija A – ispunio je.

Piksi Stojković, čovek koji ne prodaje praznu priču, nema u novčaniku vazda spreman neki otužni alibi, ne pravi tim Srbije po sistemu „prvo dva zadnja vezna, obično najsporija na svetu, pa samo jedan špic“... Selektor koji zna šta ima na raspolaganju, kakav smrtonosni napad, koji želi da Srbija igra najlepši fudbal na svetu i koji nema ni trunku sumnje da to mora i može. Svi u napad! Kao u navijačkom pokliču. Samo što to na terenu savršeno funkcioniše.

Poslednji put je naš državni tim igrao u drugom krugu kada ga je Stojković predvodio na terenu. Onda kada je posle gola Nemačkoj pogledao na „sat“. I taj sat je, nažalost, te 1998. stao za naš državni tim kada su Mundijali u pitanju, do danas se nije pomerio. Vreme je da, sada kao selektor, Piksi vrati reprezentaciju tamo gde je joj po kvalitetu i mesto.

Kao da ga čujemo kako podiže glas negde sa strane: „Kako, bre, eventualni drugi krug“...