AUSTRALIJA: Nema više asova kao što su Kejhil, Kjuel i Viduka, sada je u rotaciji 52 igrača?!

Australija se peti put zaredom, a šesti put u istoriji, kvalifikovala za završnicu Svetskog kupa. Time se svrstala u grupu od svega 12 reprezentacija koje će igrati u Kataru, a da su se takmičile i na prethodna četiri Mundijala. Međutim za razliku od prethodnih šampionata, kada su plasman obezbedili među prvima, u ovom ciklusu su se ušunjali na mala vrata, pobedom u penal-seriji interkontinentalnog baraža protiv Perua.

Upravo način na koji su došli do vize za Katar najbolje dočarava kroz kakav period prolazi australijski fudbal. Na sceni više nema igrača koji su uživali status zvezda i bili u stanju da potezom reše meč, poput Tima Kejhila, Harija Kjuela ili Marka Viduke. Nema ni onih pouzdanih, beskompromisnih ratnika, kao što su Mile Jedinak, Toni Popović ili Arči Tompson, koje su navijači Sokerusa obožavali.

Da sve bude još gore po Australijance, nestao je i prepoznatljivi „kostur“ tima, pa je selektor Grem Arnold beskrajno lutao tokom celih kvalifikacija, u pokušaju da pronađe dobitnu kombinaciju. I još je nije pronašao, o čemu svedoči i spisak igrača koje je pozvao za Mundijal, kao i činjenica da su u protekle dve godine dres državnog tima oblačila čak 52 igrača?!

Arnoldovih 26 odabranih za Katar izazvali su lavinu kritika u medijima, kao i među mnogobrojnim bivšim igračima. Selektoru se spočitava mnogo toga, a pre svega to što nije bio dosledan sopstvenom postulatu da će na Mundijal voditi samo igrače koji to zaslužuju takmičarskom formom i fizičkom spremnošću. Tako, zameraju mu što je izostavio iskusnog golmana Miča Langeraka, koji je branio sjajno ove sezone u japanskoj Nagoji, već se odlučio da uz kapitena Meta Rajana zadrži junaka baraža Endija Redmejna i veterana srpskog porekla Denija Vukovića, koji su i kroz kvalifikacije najčešće bili deo ekipe.

Mnogi smatraju da se olako odrekao i lucidnog plejmejkera Toma Rogića, koji se istina nije baš naigrao fudbala u proteklim mesecima. Srbin rođen u Kanberi se ranije ove godine iz nepoznatih razloga povukao iz javnosti, a zatim i odbio nekoliko poziva u državni tim, kad su se igrale odlučujuće utakmice u kvalifikacijama. Ipak, Arnold tvrdi da to nije igralo ulogu u konačnoj odluci, već da je u ovom trenutku procenio da su na poziciji ofanzivnog veznog u boljoj formi Ajdin Hrustić iz Verone i Rajli Mekgri iz Verone. Uz njih, najveći teret organizovanja igre nosiće iskusni Eron Moj iz Seltika.

Selektor je izostavio i Adama Tagarta, Marka Tilija, Rajana Granta, Konora Metkalfa, Danijela Arzanija i Brendona Borela, a nije pozvao ni svog zeta Trenta Sejnsburija, koji iza sebe ima već 61 meč za državni tim i dugo je bio oslonac odbrane Sokerusa. Kako reče Arnold, Sejnsburi ko zna koliko nedelja unazad nije igrao za svoj klub Al Vahru iz Katara, zbog čega je on i morao da donese „jednu od najtežih odluka“.

Poverenje u srcu odbrane dobili su Bejli Rajt i gorostasni Hari Sutar, koji će verovatno biti prvi izbor, odnosno Miloš Degenek i Kaj Roules kao njihove alternative.

S druge strane, Arnold je među 26 imena uvrstio i poveliku grupu onih koji nisu ni omirisali barut kvalifikacija, već su debitovali u prijateljskim utakmicama sredinom godine - poput Džejsona Kamingsa, Tomasa Denga, Kijanua Bakusa, Kamerona Devlina i talentovanog tinejdžera Garanga Kuola, kojeg ćemo od naredne sezone gledati u dresu engleskog Njukasla.

Još jedna velika boljka Australije je neefikasnost. U ovoj godini su odigrali devet utakmica, a samo na jednoj su postigli više od dva gola, i to još u januaru protiv Vijetnama (4:0). U napadu vrteška non-stop radi, pa se tako i ne zna ko su standardna krila, a ko prvi centarfor. Mičel Djuk iz japanskog drugoligaša Okajame trenutno figurira kao opcija broj 1, ali tu su i Džejmi Meklaren i novajlija Kamings, dok se na bočnim pozicijama često rotiraju Metju Leki, Aver Mabil, Martin Bojl i Kreg Gudvin.

Zanimljiv podatak je da se u odnosu na sastav iz Rusije 2018. godine u selekciji za Katar našlo svega devetorica istih igrača, a među njima su i dva Srbina – Deni Vuković i Miloš Degenek. Kod tadašnjeg selektora Berta van Marvajka nisu dobili minutažu na prošlom Mundijalu, a ove godine će sasvim izvesno priliku dobiti bivši štoper Crvene zvezde.

Lošoj klimi oko reprezentacije kumovala je i gungula koja se stvorila oko namere Grema Arnolda da po svaku cenu privoli darovitog fudbalera Rome Kristijana Volpata (18) da obuče dres Sokerusa i debituje na Mundijalu. Momak je rođen i odrastao je u Sidneju, gde je pohađao fudbalske škole oba najveća kluba iz Lučkog grada. Međutim, i u Sidneju i u Vonderersima je najuren iz mlađih kategorija kao - netalentovan.

Njihovo mišljenje nije delio čuveni Frančesko Toti, na čiju preporuku je Roma uzela Volpata i on je ubrzo postao prvotimac koji s punim pravom sanja dres Azura. Iako je to jasno izgovorio u nekoliko intervjua za italijanske medije, selektor Australije je ipak obavio tri razgovora s mladim igračem i do poslednjeg dana pokušavao da ga ubedi da prihvati njegovu ponudu. Naravno, sva tri puta je dobio NE kao odgovor.

Zbog ove višednevne „sapunice“ oko Volpata, australijski mediji su se takođe ustremili na Arnolda, pitajući se kakvu to poruku selektor šalje mnogim igračima koji će biti u svlačionici reprezentacije, držeći ih na ledu do poslednjeg trenutka pred objavu spiska zbog nekoga ko je jasno rekao da želi samo dres druge države.

Kada je reč o dosadašnjim učešćima na šampionatima sveta, kuriozitet predstavlja činjenica da je Australija i na prethodnom Mundijalu igrala u grupi protiv Francuske (poraz 1:2) i Danske (1:1), a da je četvrta selekcija tada bio Peru, kojeg su Sokerusi ove godine eliminisali u baražu i revanširali se tako za poraz od 0:2 u Sočiju 2018. Umesto Perua ove godine će u grupi igrati Tunis, što Australiji i podgreva nadu da bi u slučaju da se opet isprsi protiv Danaca mogla da ponovi najveći uspeh u istoriji – plasman u osminu finala.

Jedini put do sada Oziji su igrali među 16 najboljih na svetu 2006. u Nemačkoj, kada su ispali od Italije (0:1), golom Totija u sudijskoj nadoknadi vremena. Objektivno, danas imaju kudikamo slabiji tim, a kaskaju i za sastavom od pre četiri godine, koji je znao da se skoro ravnopravno nosi i sa Francuskom koja je samo par nedelja kasnije postala prvak sveta.

Ako se nešto može smatrati za prednost Sokerusa u odnosu na većinu selekcija na ovogodišnjem Mundijalu, onda je to činjenica da su najbolje priviknuti na klimu, uslove i terene u Kataru. Australija je u ovoj zemlji već odigrala pet utakmica u poslednjih godinu dana, a uz mečeve u Kuvajtu, Emiratima, Omanu i Saudijskoj Arabiji, došli su do brojke od 12 susreta na Arapskom poluostrvu od početka 2021. godine. U istom periodu Sokerusi su u sopstvenoj zemlji odigrali samo četiri utakmice, čemu su pre svega doprinele stroge pandemijske mere koje su bile na snazi u Australiji.

Put Katara su ispraćeni bez pompe i velikih očekivanja javnosti, što može samo da im bude olakšavajuća okolnost. Ipak, isto tako, realnost je da imaju najslabiji tim u poslednje dve decenije. Toga su očigledno svesni i u fudbalskim organima Australije, pošto je rukovodstvo A-lige zakazalo utakmice 7. kola za 9. decembar, samo dan posle odigravanja poslednjeg meča osmine finala na Svetskom prvenstvu. Imajući u vidu da su u reprezentaciji sedmorica igrača iz domaćih klubova, očigledno je procenjeno da će se vratiti u klubove na vreme, odnosno ni sami sebe ne vide u Kataru duže od grupne faze.

Piše: Branko CVETOJEVIĆ