Gurović pun optimizma: Možemo da pobedimo Amere! Ne vidim kako će Embid da zaustavi Jokića

Otprilike dan i po ostao je do prve utakmice košarkaša Srbije na Olimpijskim igrama, na startu grupne faze u Lilu. Odmah na startu kuglice su se namestile tako da srpski asovi udare na američku selekciju koja, bar po imenima, dugo nije bila ovako moćna. No, papir je jedno, utisak nešto drugo, a prema mišljenju stručne javnosti ekipa nakrcana superzvezdama NBA lige nije pokazala mnogo. Štaviše, Stiv Ker izneo je i dozu zabrinutosti uoči početka Igara.

Kada pomislimo na mečeve sa Amerikancima, teško da nekom prva asocijacija nije utakmica Jugoslavije u četvrtfinalu Mundobasketa 2002. godine. Na parketu tadašnjeg Konseko Fildhausa Plavi su zabeležili tada jednu od najvećih pobeda i kasnije osvojili naše poslednje zlato, na koje čekamo sada već pune 22 godine. A, kada govorimo o tom četvrtfinalnom okršaju sa Amerima, mnogi se odmah sete rafala Milana Gurovića koji je utabao Jugoslaviji put do polufinala i okršaja sa Novim Zelandom.

Više od dve decenije kasnije, Gurović se nada da će nedeljni meč sa SAD (RTS, 17.15) da nam podari novu simultanku jednog srpskog reprezentativca i pobedu koja će se pamtiti i prepričati godinama.

"Pratio sam kompletne pripreme, da krenemo od toga. Nekad moraš da odigraš utakmice protiv ekipe i kakva je Japan, bez ikakvog potcenjivanja. Za uigravanje ekipe i sticanje samopouzdanja bilo je jako bitno. Utakmica sa Grčkom je pokazala da ulazimo u dobar ritam, pošto su Grci ipak sastavljeni od vrhunskih asova. Osim Adetokunba, svi su evroligaški igrači, respektabilna ekipa sa Spanulisom na klupi pružila je dobar otpor, ali mi smo odigrali na vrhunskom nivou. Videlo se da ulazimo u formu", počeo je Gurović razgovor za Mozzart Sport, pa nastavio:

"Utakmice u Abu Dabiju ne bih komentarisao, jer su bile početne utakmice i Svetislav Pešić je mešao karte, to nam je bilo jasno, razdvajao je petorke i totalno je bilo nebitno sa tog aspekta. Siguran sam da Kari nije pokazao sve karte, ono što će da radi kada Igre krenu, nije hteo da otkriva svoje ideje i to se videlo posle tih petnaestak minuta meča. Iskusan je trener, verujem da ima sve spremno za taj meč".

Ali, pokazalo se u uvodnih 15 minuta duela sa Amerikancima da možemo da se nosimo sa njima...

"Normalno da možemo. Ne razumem zašto se stalno pravi fama oko toga da su oni nepobedivi, da su Indijanapolisu igrali sa ovakvim ili onakvim igračima. Kao su Pol Pirs, Redži Miler, Antonio Dejvis bili tu... Dejvis i Miler su 1996. igrali finale NBA lige sa Bulsima, Pirs i Finli su osvajali titule, pa Šon Merion i Ben Valas koji je osvojio prsten sa Detroitom i četiri puta bio najbolji defanzivac lige... Na klupi Džordž Karl i Greg Popovič, igralo se u SAD... Hajde da više ne pričamo sve i svašta, iako smo kao narod skloni omalovažavanju i umanjivanju nečijeg uspeha. U krvi nam je da umanjujemo nečiji uspeh i budemo ljubomorni. Elem, mit o nepobedivosti stvaraju pomalo i novinari, da su oni toliko dobri. Ne kažem da nisu, ali Lebron Džejms ima skoro 40 godina, Stef Kari 36... Ne vidim razlog zašto se Nikola Jokić i društvo ne bi suprotstavili njima. I te kako mogu".

Nastajanje jedinog pravog Drim tima: Džordan, Medžik, Barkli i priče koje ne blede tri decenije kasnije

Istorijat košarkaša na OI: 12 nastupa, sedam odličja; Posebno se pamti Moskva 1980.

Kako možemo da ih napadnemo?

"Mislim da samo ne treba sa njima da ulazimo u jurnjavu, u 'trči i pucaj' košarku. Treba da 'umrtvimo' igru i igramo napade preko Nikole Jokića. Naravno, ne bih sada mnogo da komentarišem, nisam trener, pa da ne filozofiram previše. Ali, mislim da je to način".

Nikola Jokić će verovatno biti prva meta Amerikanaca u odbrani.

"Da, ali ne vidim kako Džoel Embid može da zaustavi Jokića, još onako u slaboj formi. Jokić je fenomenalan, govorio sam toliko puta - plejmejker zarobljen u telu centra".

Srbija je imala toliko uspeha kada je Bogdan Bogdanović bio u sastavu, sada je još i kapiten.

"Šta reći o njemu, poslednjih desetak godina nesumnjivo naš najbolji šuter. Ne samo naš, već i jedan od najboljih u Evropi. I od njega očekujem baš mnogo, pogotovo što ima taj fajterski mentalitet, što voli da igra za Srbiju i što je uvek pravi".

Ostali?

"Svi ostali treba da pomognu njima dvojici. Pre svega mislim na Dobrića i Gudurića, Vanju, Milutinova... Imamo veličinu, tela za košarku koja donosi rezultate. Da ne zaboravim Petruševa koji je odigrao sjajno cele pripreme i verujem da može da bude jako opasan i koristan po nas. O Aleksi Avramoviću da ne pričam, u odbrani je beskrajno snažan, u pritisku na lopti. Milutinov je jako dobar, ima snagu i telo da se nosi sa američkim centrima".

Pomenuli ste da je Filip Petrušev odigrao jako dobro pripreme za Olimpijske igre. Koliko znači to što možemo da se oslonimo na još jednog igrača u rotaciji?

"On je lik, mlad momak, ima dobru fiziku, šut, skočan, atletika je tu... On je zato i mogao da parira Janisu i Lebronu, gledali smo ga u defanzivnim zadacima protiv njih. Igranje u Zvezdi i Olimpijakosu, dve godine Evrolige, i te kako je uticalo na to da skupi iskustvo i samopouzdanje, da pokaže da može da igra najvišem nivou".

Na Nikolu Jovića smo čekali maltene do poslednjeg momenta i onda se u dve zaključne utakmice pokazalo koliko je dobro što se oporavio i što će da bude spreman za Igre.

"Njega bih posebno pohvalio. On je vredan momak, radnik, fantastičan dečak. Sećam se kada je igrao za jedan 'mali' klub u Beogradu, da je za tri-četiri godine uspeo da ode u NBA ligu. Onda znate o kakvoj glavi i karakteru se radi. To je za poštovanje, a od mene ima izuzetno veliko poštovanje. Sadašnjost i budućnost srpske košarke, tek će da pokaže šta zna, supertalentovan je momak. Ima sve kvalitete da postane veliki igrač, već pokazuje da je to, ali tek ćemo da vidimo najbolje od njega".

Ako se setimo utakmice sa Amerima od pre 22 godine, vi ste ih tada razbili serijom trojki i niste im dozvoljavali da se podignu iz nokdauna. Od koga bismo tako nešto mogli da očekujemo u nedelju?

"Znate kako, od Bogdana i Jokića očekujem najviše. Najbolji su, najiskusniji, najviše utakmica imaju, pritom su NBA asovi. Mnogo toga su prošli i znaju kako se igraju ovakve utakmice. Opet, bez lažne skromnosti i pritiska, jer se radi o naša dva najbolja igrača. Što se tiče vašeg pitanja, to bi mogli da budu Dobrić i Gudurić, ako mogu da kažem - moji igrači. Mada, nikako ne bih potcenio ni Vanju Marinkovića. Ipak, Šegi i Gudura su momci od kojih očekujem da budu taj 'zlatni' šesti igrač".

Pešić ima priliku da u Parizu stane rame uz rame sa Gomeljskim i Šiševskim

Pešićev izbor logičan, Pokuševski nije oštećen; Ristićeva poruka kao važna životna lekcija

Kako ste se vi spremali za utakmicu sa američkom selekcijom u Indijanapolisu? Da li je bilo neke posebne pripreme?

"Nikako, nikako se nismo spremali. Sve kao i za svaku drugu utakmicu. Samo zavisi kako se postaviš, da li sebi u glavu ubaciš razmišljanje da možeš da se nosiš sa njima, da je to - to. Svi smo mi bili motivisani, pogotovo za meč sa Amerikancima. Ali, kao i za svaki drugi meč, sa mentalitetom da možemo da pobedimo svakoga, pa i njih pred celom arenom u Indijanapolisu. Pre našeg meča sa Amerikancima, Argentinci su ih nadigrali u drugoj fazi, a osim Đinobilija koji je tada otišao u NBA ligu, veći deo njihovog sastava igrao je u Taukeramici ili današnjoj Baskoniji - Fabricio Oberto, Ugo Skonokini, Luis Skola, Andres Noćioni... Kod nas Bodiroga taman prešao u Barselonu, Tomašević Baskonija, pa prelazi u Valensiju, ja Unikaha... Mi smo se nosili sa njima kroz špansko prvenstvo. Naravno, znali smo da nema razloga zašto se ne bismo nosili sa Amerikancima posle te pobede Argentine, to su isto ljudi od krvi i mesa. Ništa posebno".

S obzirom da smo u krugu najvećih favorita za medalju, koliko bi mesto na podijumu bilo značajno?

"Svi razmišljaju o zlatu, to bi bila kruna sportskog postojanja naše zemlje. To momcima i želim. Kao neko ko je sada navijač imam dva motiva da mi osvojimo... Neko sam ko je rođen ovde i ponosno to kaže, dobro poznajem sve te momke, neke sam i trenirao. Malo sam i emotivno vezan za njih i normalno je da bih voleo da osvojimo zlato ili makar da igramo finale sa Amerikancima. I srebro je veliko za našu malu zemlju, sa velikim srcem. Drugi razlog je taj što imam svoju košarkašku akademiju i u istu dolazi dosta momaka iz inostranstva. Bilo bi mnogo lepo reći im da dolaze u zemlju olimpijskog šampiona ili vicešampiona. Velika reklama".

Znači, verujete u naše momke.

"Vidite, ubeđen sam da i te kako možemo do velikog rezultata, momci samo treba da veruju. Ne treba da se uplaše. Čim su tu, čim nose dres Srbije znači da se ne plaše. Sve su to dobri igrači, znam ja koliko su Amerikanci dobri i da će sad fanovi NBA u Srbiji da kažu kako pričam gluposti, ali nisam saglasan sa njima. Možemo i te kako da ih pobedimo".

A, kada pogledate da je pre pre više od dve decenije Svetislav Pešić bio selektor koji nam je doneo poslednja dva zlata i da je danas opet tu, kako ga vi vidite sada, u poređenju sa tim vremenom?

"Čovek je isti, samo malo stariji", završava sa osmehom Milan Gurović.