Cena trogodišnje EL licence nije fiksno 5.000.000 evra; Dubai bi petogodišnji ugovor

Urednik specijalizovanog košarkaškog portala BasketNews Donatas Urbonas bavio se ovom temom. Distribuciju novca od televizijskih prava određuje 13 suvlasnika i svako uvećanja broja istih posledično bi smanjilo iznos koji bi svaki pojedinačno dobio na račun. Izvori bliski pomenutom sajtu kažu da je minimalni iznos novca koji suvlasnici dobijaju, nevezano za novac od nagrada, oko 1.500.000 evra, a najviše nekoliko minuta po sezoni. Tačan iznos novca zavisi od vrednosti ugovora i šireg marketinškog uticaja koji klubovi imaju kroz sponzorske ugovore.

BasketNews otkriva i deo intervjua sa Željkom Obradovićem koji bi trebalo da se pojavi u javnosti naredne sedmice, kroz koji najtrofejniji evropski trener traži od suvlasnika Evrolige da ”sagledaju širu sliku”. Obradović je istakao važnost daljeg unapređenja takmičenja i rad ka dugoročnim ciljevima, pogotovo u jeku vesti o ulasku NBA na evropsko tržište.

Iz ugla Evrolige, trogodišnji ugovor daje klubu određenu finansijsku sigurnost, bar do 2028. godine, što olakšava i rad na tržištu, tiketing, kao i pravljenje strategija na nešto duži vremenski period. Takva vrsta stabilnosti privlači ne samo navijače, već i potencijalne investitore.

E, sad, BasketNews ističe i to da za takav ugovor mora da se plati određena cena. A to je, kako je Sportklub pisao, pet miliona evra ukupno, odnosno blizu 1.700.000 evra po godini. Važan detalj je da ta suma nije ‘zakucana’ i podložna je korekcijama. Evroliga može da pregovara o tome, a klubovi koji žele da apliciraju za trogodišnju licencu mogu i sami da dostave ponudu za istu, baziranu na trenutnim finansijskim mogućnostima, tržištu, sponzorskom potencijalu... Takva fleksibilnost ostavlja mogućnost da licenca bude plaćena manje od pet miliona, zavisno od ishoda pregovora sa suvlasnicima Evrolige.

Oni su već odobrili da se otvori proces za ‘bidovanje’, a BasketNews piše da klubovi poput Pariza i Albe ne bi mogli da plate punu cenu i da bi radije pregovarali o nižoj. Onog trenutka kad se prikupe sve ponude, suvlasnici Evrolige analiziraju svaku ponaosob, a naglašava se da su priliku da kupe trogodišnju licencu dobili ne samo Partizan Mozzart Bet, Crvena zvezda i Virtus Bolonja, već još Monako, Pariz, Alba i drugi klubovi. Ti drugi timovi, kako navodi BasketNews, su Valensija, Hapoel Tel Aviv, Hapoel Jerusalim, pa i Dubai. Svaki klub koji se interesuje za Evroligu, može da dostavi svoju ponudu.

To se donekle poklapa sa pričom Masima Zanetija, da će Dubai sigurno igrati Evroligu od naredne jeseni. Međutim, caka je u tome što Dubai, kao i svaki drugi klub koji želi da kupi licencu, mora da prođe kroz reviziju suvlasnika Evrolige. Najveća razlika je u tome što Dubai odmah želi da kupi licencu na pet godina, čime pokazuje jasnu viziju dodatnog otvaranja tržišta Bliskog istoka, koji želi da se dodatno širi.

Za razliku od Beograda i Bolonje, dva tržišta koja su već dobro poznata svima, Bliski istok je ‘nekošena’ teritorija, pa tako još niko ne zna koji je pun potencijal.

Dubaijeva želja da zaigra Evroligu već od naredne sezone poklapa se sa spekulacijama o pikiranju ozbiljnih zvezda evropske košarke. Sve, ipak, zavisi od odluke suvlasnika koji, opet, trenutno insistiraju na trogodišnjem ugovoru.

U idealnom scenariju, Evroliga će za narednu sezonu da se proširi na 20 klubova, uključujući 12 suvlasnika – CSKA Moskva i dalje pod suspenzijom – i sedam vlasnika na višegodišnjim licencama, plus osvajač Evrokupa.

Ako NBA Evropa ne bi uticala na strukturu Evrolige, pošto se priča da su na listi želja klubovi poput Real Madrida, Olimpijakosa i još neki, elitno takmičenje bi imalo jasnu kompoziciju timova do juna 2028. godine, a jedino bi se menjao tim koji bi dolazio kao šampion Evrokupa.

Na kraju, širenje Evrolige na 24 tima ostaje opcija u ovom periodu, ali samo pod uslovom da suvlasnici vide dobru priliku u tome za period i nakon 2028. godine.