Pešić ima priliku da u Parizu stane rame uz rame sa Gomeljskim i Šiševskim

U slučaju Svetislava Pešića, istorija je na talonu na predstojećim Olimpijskim igrama u Parizu. Selektor srpskih košarkaša se nalazi u prilici da u Francuskoj ne samo dodatno ukrasi već ionako neverovatno nakićenu trenersku karijeru koja se prožima kroz više od četiri decenije, već i da nju, u svojoj poslednjoj etapi, obeleži na način koji je u istoriji igre pod obručima pošlo za rukom samo dvojici stratega - Aleksandru Gomeljskom i Majku Šiševskom.

Rus i Amerikanac u hiljadu različitosti imaju jednu istovetnost. Obojica su predvodeći svoje nacionalne timove uspeli da osvoje tri najveća takmičenja na kojima su učestvovali. Tu se ubrajaju Olimpijske igre kao najveća smotra sportista, koje se posebno ceni u košarkaškom svetu, zatim Svetsko prvenstvo kao najveće planetarno nadmetanje, i na kraju kontinentalni šampionati.

Pokojni Gomeljski se smatra jednim od najvećih stručnjaka koji su ikad živeli. O tome svedoči i činjenica što je po njemu nazvana nagrada za najboljeg trenera Evrolige. Sa Rigom i moskovskim CSKA je uzeo četiri titule u najelitnijem klupskom evropskom takmičenju, dok je kao predvodnik Sovjetskog Saveza osvojio čak 18 medalja (devet zlatnih, četiri srebrne i pet bronzanih)! Brojka kojoj niko još nije isparirao, a teško i da hoće.

Ono što ga svrstava u red "Posebnih" (i više od tih 18 odličja) jeste činjenica da je bio najbolji na Evropskom šampionatu i to šest puta (1963, 1965, 1967, 1969, 1979, 1981), Svetskom dvaput (1967, 1982) i jednom na Olimpijskim igrama (1988). Zapanjujuće!

Jednako impresivan je na klupi Sjedinjenih Američkih Država bio Šiševski. Okitio se sa 11 medalja - osam kao glavni trener, tri kao asistent. A gotovo svaka je bila ona najsjajnijeg sjaja (devet od 11).

Tri puta je vodio Amere do pobedničkog podijuma na Igrama (2008, 2012, 2016.), dva puta na Mundobasketu (2010, 2014.) i jednom na šampionatu Severne, Srednje i Južne Amerike (2007.). Nijedan drugi selektor zemlje u kojoj je košarka nastala nije pokupio toliko zlata. A pritom je uspeo da sebe postavi i u grupu najboljih koledž trenera pošto je vodeći Djuk (1980-2022) osvojio pet NCAA šampionata.

Što se Pešića tiče, on je sa reprezentacijom tadašnje Jugoslavije u dve godine uzeo dva zlata - prvo na EP 2001, pa onda na SP 2002. Pride ima prvo mesto na kontinentalnom prvenstvu iz 1993. kao šef struke nemačke selekcije, dok je deset godina kasnije uzeo Evroligu sa Barselonom. Ovo će mu biti prvi put kako će učestvovati na Igrama, takmičenju koje mu još jedino fali kako bi se pridružio gore navedenom dvojcu.

Jasno je da nije mogao da ima teži turnir za tako nešto. Konkurencija koja će se pojaviti u Francuskoj je nikad viđena. Sve reprezentacije u praktično najjačim sastavima, 12 od 15 najboljih igrača sveta će biti prisutno, Amerikanci sa jednim od najmoćnijih "drim timova", Grci sa Adetokunbom, Kanađani sa Marijem i Šajom, tu su i uvek kvalitetni Španci, Nemci kao svetski šampioni, Francuzi kao domaćini sa Vembanjamom, Goberom, Lesorom, Batumom... Samo strah i trepet.

Otud bi i ostvarivanje tog uspeha imalo posebnu težinu. Svakako da Pešić u svom sastavu ima dovoljno materijala za tako nešto, ali je uz znanje, atmosferu i veru, potrebno i malo sreće.

Koliko bi to predstavljalo vanserijski uspeh za Srbiju i popularnog Karija lično vidi se i po listi eminentnih, što da ne kažemo i legendarnih stručnjaka koji nisu uspeli da tako nešto ostvare.

Prvi na pamet pada, normalno, Željko Obradović koji je sa Jugoslavijom bio prvi u Evropi (1997.) i svetu (1998.), dok je na Olimpijadi u Atlanti 1996. zauzeo drugo mesto. Isti je slučaj i sa pokojnim Dušanom Dudom Ivkovićem koji je uzeo zlato kao šef struke Jugoslavije na Evropskom prvenstvu 1989. i godinu dana kasnije na Svetskom, dok je Igrama 1988. najdalje dogurao do finala gde je poražen od Sovjeta koje je predvodio upravo Gomeljski.

Blizu retkog ostvarenja je u svoje vreme bio i Mirko Novosel. Nedavno preminuli Hrvat je sa Jugoslavijom bio na najvišem podijumu dvaput na kontinentalnim šampionatima (1973, 1975.), dok je uzimao srebro na SP (1974.) i OI (1976.).

Treba još spomenuti i profesora jugoslovenske košarke, Aleksandra Nikolića koji je u dve godine osvajao zlata na Svetskom i Evropskom prvenstvu (1977. i 1978.), ali nikada na najvećoj sportskoj smotri.

Zanimljivo je da će Gomeljskom i Šiševskom, sem Pešića, ovog leta moći da se pridruži i selektor Španije, Serđo Skariolo. On je sa selekcijom Furije uzeo četiri zlata na Eurobasketu (2009, 2011, 2015, 2022.) i jedno na Mundobasketu (2019.), dok je na Olimpijskim igrama zasada uspeo da prigrabi srebro (2012.) i bronzu (2016.).