Nastajanje jedinog pravog Drim tima: Džordan, Medžik, Barkli i priče koje ne blede tri decenije kasnije

Izjava Svetislava Pešića da je ovogodišnji tim Sjedinjenih Američkih Država sa Lebronom Džejmsom, Kevinom Durentom i Stefom Karijem najbolji svih vremena i samim tim bolji od originalnog Drim tima iz 1992. je izazvala nezapamćenu buru pred početak Olimpijskih igara. Toliku da su se i Amerikanci javili, a najžešći je bio Kris Malin, član originalnog tima. Iako možemo da diskutujemo danima koji tim je najbolji... Teško da priče mogu da se porede jer samo jedan je original.

Teško da bilo koji drugi može da se poredi sa onim sastavom iz 1992. godine koji je očarao kompletnu planetu, tim koji je bio nešto više od košarke... Tim koji je pokazao da snovi mogu da budu stvarnost, da se najbolji okupe i budu kao jedan.

Ovo je priča o jedinom, pravom, originalnom Drim timu.

Sve je počelo 9. maja 1990. godine kada je legendarni srpski, tada jugoslovenski košarkaški funkcioner Borislav Stanković u dogovoru sa tadašnji komesarom NBA lige Dejvidom Šternom doneo odluku da NBA igrači mogu da igraju na FIBA takmičenjima. Naravno sve sa ciljem da vrhunac bude u Barseloni 1992. godine na Olimpijskim igrama na kojima su do tada isključivo igrali američki koledž košarkaši.

Prvi NBA igrači koji su nastupali za nacionalne timove bili su Dražen Petrović i Vlade Divac koji su zajedno sa Jugoslavijom pokorili svet 1990. godine na šampionatu u Argentini.

To je bila uvertira za ono pravo što je tek usledilo.

Imena prvih 10 članova originalnog Drima tima saopštena su na televiziji 21. septembra 1991. godine. Na listi su se našli: Medžik Džonson, Čarls Barkli, Karl Meloun, Džon Stokton, Dejvid Robinson, Leri Bird, Kris Malin, Patrik Juing, Skoti Pipen i za kraj - Majkl Džordan.

Tu kreće prva prava drama. Na listi od 10 igrača nije bilo Ajzee Tomasa. Tada jednog od najboljih plejmejkera NBA lige i nekoga ko je osvajao titule sa Detroit Pistonsima. Međutim, NBA liga je postala liga Majkla Džordana, a on je bio u svađi sa Tomasom. Sukob koji je počeo još sredinom osamdesetih godina prošlog veka i koji nije razrešen ni dan-danas.

"Tada mi nije bilo jasno zašto sam izostavljen. Niko mi nije rekao. Tek kasnije sam saznao da je Majkl Džordan ljut na mene jer nisam hteo da se rukujem sa njim posle utakmice. Teško mi je danas kada znam da nisam bio deo Drim tima zbog jednog rukovanja", rekao je Tomas.

U timu se nije našao ni Redži Miler, ubojiti šuter Indijane, već je izbor pao na atraktivnog člana Portlanda, Klajda Drekslera koji je bio ljut jer ga nisu imenovali na televiziji kao što je to bio slučaj sa prvih 10 igrača. Poslednji član je bio Kristijan Lejtner, najbolji koledž igrač u tom trenutku. On je izbacio iz tima ni manje ni više nego Šekila O'Nila.

Džordan i Medžik (© košarkaška federacija SAD)

Ipak, tada javnost nije bila upoznata koliko je zapravo bilo truda potrebno da bi se čitav tim oformio jer mnogi jednostavno nisu hteli da igraju. Čovek koji je odradio najveći posao da sakupi ekipu na jedno mesto je čuveni Medžik Džonson.

Prvi na listi poziva nije bio Majkl Džordan, već Leri Bird. Veliki Medžikov rival tokom osamdesetih godina koji je bio na zalasku karijere. Zbog velikih problema sa leđima, tokom leta je želeo da se odmara. Ipak, prema pojedinim navodima, Medžik ga je zvao čak 12 puta pre nego što je otpor slomljen i legenda Bostona je pristala da igra na Olimpijskim igrama.

Sledeći poziv je išao ka Majklu Džordanu koji je već bio spreman da odbije, ali Medžik je opet imao keca u rukavu.

"Potreban si mi. Dominiraj jedno poluvreme, onda sedi i odmaraj. Igraćemo karte svako veče, obećavam ti", rekao je bio Džonson tada Džordanu koji je krenuo da osvaja titule sa Bulsima.

Kada je Džordan prihvatio poziv, sve je dobilo potpuno drugu dimenziju. Najbolji igrač planete je pristao, niko drugi nije mogao ni da pomisli da odbije.

Tako je Drim tim oformljen, ali njihova priča je tek počinjala.

Svi znamo da je sastav Sjedinjenih Američkih Država dominatno došao do zlata u Barseloni. Pregazili su sve na koje su naišli. Od Angole, do Hrvata sa kojima su igrali u finalu. Pošto nije bilo nas, niko im nije ni pripretio, ali... originalni tim ima jedan jedini poraz, koji je dugo bio strogo čuvana tajna.

Naime, lukavi Čak Dejli, tadašnji trener Drim tima je došao na ideju da istestira superzvezde velikog ega tako što će na pripremnu utakmicu dovesti najtalentovanije klince sa koledža, željnih izazova. O utakmici se i dan-danas malo šta zna, nikada nije snimljena, ne postoji ni zvanična statistika, ali znamo da je Drim tim potpuno neočekivano izgubio 62:54.

Igrali su protiv Bobija Hurlija, Krisa Vebera, Grenta Hila, Penija Hardaveja, Alena Hjustona, Erika Montrosa, Džamala Mešburna i Rodnija Rodžersa. Mnoga ova imena su vam poznata jer su u pitanju legendarni NBA igrači, ali te 1992. godine su bili tek talentovani klinci koji su isprašili Drim tim i baš taj poraz ih je doveo u red i pokazao da svako može da izgubi jednu utakmicu.

Mnogi smatraju da je ovo Čak Dejli namerno uradio. Priča se da je veći deo meča držao Džordana na klupi, da je namerno pravio loše izmene, a kada je došlo vreme da novinari uđu u dvoranu... Dejli je namerno sklonio rezultat kako niko ne bi saznao šta se upravo desilo.

Od tog momenta je svaki trening bio mnogo žešći od samih mečeva na Olimpijskim igrama koji su bili rutina. Već narednog dana je usledio revanš protiv klinaca. Priča se da je mladi tim izgubio tačno 100 razlike.

"Nismo mogli da prevedemo loptu preko pola", prisetio se Grent Hil, danas direktor reprezentacije i neko ko je imao ključnu ulogu da okupi današnju ekipu zvezda sa Lebronom Džejmsom na čelu.

Još jedna utakmica tokom priprema je bila od ključnog značaja. Takođe nema snimaka, nije bilo publike. Sve se dogodilo u maloj sali u Monaku pred same Olimpijske igre u Barseloni. Reprezentacija SAD se podelila u dva tima, potpuno samoinicijativno. Tim Džordan protiv tima Medžika Džonsona.

"To je najbolja utakmica koju sam igrao u svom životu", rekao je Džordan mnogo godina kasnije.

Učesnici meča kažu da je to zapravo bilo finale. Svaki član tima je igrao kao da se igra za zlato. Na kraju je meč prelomio Majkl Džordan i njegov tim je pobedio rezultatom 40:36. Bio je to znak da se era Medžika Džonsona završila. Legendarni as u tom trenutku više nije bio u NBA ligi jer je bio pozitivan na HIV virus, nešto zbog čega je reprezentacija Australije htela da bojkotuje Olimpijske igre, ali i ta informacija je samo doprinela da priča originalnog Drim tima bude jedinstvena i neponovljiva. A Majkl Džordan njeno prvo lice.

Sve posle te utakmice je teklo lagano. Drim tim nije imao dostojnog protivnika. Na Olimpijskim igrama u Barseloni su u proseku ubacivali 117 poena po meču. Pobeđivali su u proseku 44 razlike, a možda i najneverovatniji podatak je da trener Čak Dejli nije uzeo ni jedan jedini tajm-aut na turniru.

Najbolji igrač bio je Čarls Barkli koji je ubacivao 18 poena po meču. Nešto više od tri u proseku od Majkla Džordana koji je igrao plejmejkera zbog povrede Džona Stoktona.

Sjedinjene Američke Države su došle tako do zlata koje im je izmaklo 1988. godine u Seulu kada su bili bronzani.

U Barseloni nisu odsedali sa ostalim sportistima u Olimpijskom selu, već su zakupili dva sprata u luksuznom hotelu. Obezbeđenje je bilo na do tada neviđenom nivou.

"Išli smo svaki dan na bazen. Koliko je bilo devojaka u bikinijima, toliko je bilo i obezbeđenja sa oružjem", rekao je Barkli koji je jedan od retkih koji je tada napuštao hotel.

Kada su ga pitali da li se plaši za sopstvenu bezbednost na ulicama Barselone samo je u svom stilu pokazao veliki biceps i rekao:

"Ovo je moje obezbeđenje".

Ubrzo je Barkli postao zvezda ekipe. Pamti se njegova konferencija za štampu pred prvi meč na Olimpijskim igrama protiv Angole.

"Ne znam ništa o Angoli, ali znam da su sada u problemu".

Amerikanci su pobedili 68 razlike.

Najzanimljivija utakmica na turniru je bez dileme bila ona protiv Hrvata Tonija Kukoča u grupnoj fazi. Drim tim je rutinski pobedio, ali ono što se pamti nije rezultat nego okršaj Kukoča i Pipena.

Naime, tog leta je Toni potpisao višemilionski ugovor sa Bulsima i trebalo je kasnije te godine da postane saigrač Džordana i Pipena. Međutim ono što Kukoč nije znao je činjenica da je Pipen tada bio u pregovorima oko produžetka svog skromnog ugovora. U tom momentu je zarađivao 770.000 dolara po sezoni, neuporedivo manje od Kukoča. Na Olimpijskim igrama je hteo da pokaže razliku u klasi, na tom meču Toni nije mogao da diše od Skotija.

Kukoč je postigao svega četiri poena na toj utakmici, a SAD su pobedile sa 33 razlike. Ništa drugačije nije bilo ni u finalu kada je Hrvatska izgubila 32 razlike.

Tako se završila priča o najboljem timu koji je ikada okupljen, NBA zvezde koje su na istinski način doprineli popularizaciji košarke kao niko pre toga na globalnom nivou. Nikada pre, a ni posle toga nije postojao tim kao što je bio taj 1992. godine.

Posle toga, punih 10 godina su Ameri sa NBA igračima pobeđivali svaki meč. Osvajali svako takmičenje. Dominacija je prekinuta na njihovom terenu u Indijanapolisu 2002. godine kada ih je savladala Argentina, a svega nekoliko dana posle toga sa Mundobasketa ih je izbacila jugoslovenska četa Svetislava Pešića na putu do zlata.

Pešić će u nedelju pokušati da napravi novo čudo, protiv novog Drim tima... Kako on smatra najjačeg, ali ipak... Samo je jedan originalni.