Veliki intervju Luke Jovića: Ja sam lisica u kaznenom, ali nisam zvezda

Samo pet utakmica u Frankfurtu bilo mu je dovoljno da, iako je ulazio sa klupe, sakupi minutažu maltene jednaku u onoj u prvom delu sezone u Realu i podseti fudbalsku javnost da je Luka Jović garancija golova kad mu se dozvoli da igra. Za svega 122 minuta na terenu već pet golova u drugom mandatu u Ajntrahtu. A tek hvata ritam, jer klupa u Madridu nije pomogla fizičkoj spremi 23-godišnjeg napadača.

Baš zbog te klupe, Jović kaže da se ne oseća kao zvezda u Bundesligi.

“Iskreno, ne. Došao sam ovde da bih povratio samopouzdanje, da se vratim na prethodni nivo, ne da me gledaju kao zvezdu. Vratio sam se jer je to bila najbolja opcija za mene u ovom trenutku”, kaže Jović na početku razgovora za sajt Bundeslige.

Međutim, drugi imaju nešto drugačije viđenje.

“Iskreno, ja nisam primetio, ali Filip Kostić mi je rekao da su po mom ulasku na teren u meču sa Hertom protivnički fudbaleri drugačije reagovali. Ali ja nisam to primetio”.

21.00: (1,73) Atletiko (3,50) Selta (5,30)

Dobro, ako nije zvezda, ko je onda Luka Jović? Strogo fudbalski?

“Nije na meni da kažem, to bi drugi trebalo da procene, ali mogu da kažem da sam lisica u kaznenom prostoru i da sam uvek dobro postavljen”.

U Realu nažalost to nije bilo dovoljno, ali nema kajanja, ipak je to Kraljevski klub.

“Sigurno sam napredovao i sazreo u Madridu. Čast je igrati za najveći klub na svetu, a sreća deliti teren sa najboljim igračima na planeti… Bilo mi je teško na početku, jer sam još bio mlad, imao sam 21 godinu. Trebalo mi je vremena da saberem misli i shvatim da sam među najboljim igračima sveta u poslednjoj deceniji, na različitim pozicijama. Pored takvih igrača učiš svaki dan. Treninzi sa najboljim defanzivcima na svetu su bili dobra škola za mene”.

Neki od njih su osvajali titule mnogo pre no što je Jović zaigrao profesionalan fudbal. Ali koga je Luka posmatrao kao uzora kad je rastao?

“Bilo ih je dosta. Ronaldo, pa Zlatan Ibrahimović, ali najviše sam gledao kako igra Radamel Falkao. Mislim da imamo isti stil igre i voleo bih da jednog dana budem uspešan kao on”.

Nazad ipak na Ajntraht, tim je već osam utakmica bez poraza, u tom periodu je upisao i šest pobeda i trenutno je na četvrtom mestu na tabeli, koje vodi i u Ligu šampiona. Jović se ne zaleće sa obećanjima, ali…

“Ekipa je kvalitetnija nego kad sam prvi put bio ovde. Momci su psihički jaki, fizički su neverovatno dominantni. Ako nastavimo ovako imamo šansu... Bilo bi preterano ambiciozno reći da je Liga šampiona realna za nas. Ima i drugih timova sa vrhunskim kvalitetom. Primera radi, iza nas je Borusija Mehnegladbah, a ona je igrala Ligu šampiona u grupi sa Realom. Borustija Dortmund ima neverovatan kvalitet, a i ona je iza nas”, oprezan je Jović.

Nije ni lako do Lige šampiona u Bundesligi. Koliko je u stvari ona drugačija od Primere?

“Različite su, obe imaju vrline i mane. Nekim igračima više odgovara prvenstvo Španije. Tehnički je bolja, Bundesliga je fizički teža”.

Obe su ipak vrhunske. Ali Jović će posebno mesto u srcu uvek čuvati za jednu ne tako atraktivnu ligu. Srpsku naravno. I u njoj – Crvenu zvezdu.

“Najlepše uspomene. To je klub u kome sam proveo 10 godina. Oni koji nisu u klubu ne mogu da razumeju te emocije. To je moj klub”.

I u njemu, mnogo ljudi koji su Jovića napravili fudbalerom kakav je danas.

“Toma Milićević me je doveo u Crvenu zvezdu. Posle sam promenio nekoliko trenera, ali morao bih da istaknem Bratislava Živkovića, on je najviše uticao na moj razvoj. Najviše mi je pomogao i privatno. Vrlo važna figura u omladinskom stažu… A u omladinskoj školi Zvezde naučiš da pobeđuješ. Razvijaš taj pobednički mentalitet. Dobio sam skoro svaku utakmicu tamo. Vrlo dobra generacija je to bila i imala je veliki uticaj na moj mentalitet”, završava Jović.