Kad Saša Marković daje golove to je obavezno spektakl: Ranije sam zapinjao, sad više gađam

OFK Beograd kao nekad, Saša Marković kao nikad. Barjaktar očekivanog povratka Romantičara na veliku scenu je njihov kapiten, povratnik na Omladinski stadion, golgeter, toliko efikasan da je mnoge iznenadio. Ne i sebe, jer kako kaže uvek je verovao u šut.

Do te mere da je u nedeljnom matineu odapeo strelu sa 40 metara koja se zarila u mrežu Mačve i označila preokret u poslednjem kolu Mozzart Bet Prve lige Srbije (2:1). Slučajnost, rekli bi neki. Ne, bivši vezista Partizana je slične hice, doduše, sa manje razdaljine, ispaljivao u Užicu protiv Slobode, na Topčiderskoj zvezdi protiv kad je preko puta bio Grafičar, nedavno u Vršcu, a na sve to dodao volej protiv u Inđiji, snalažljivost u petercu na mečevima sa Novim Sadom i Mladosti GAT-om.

Od sedam golova u dosadašnjem toku prvenstva bar četiri su bila remek dela. Za izložbu. Kad bi se otvorila galerija najlepših pogodaka drugoligaškog ranga najbolje pozicije bi zauzele slike iz opusa Saše Markovića. Pod vinjetom – zrelo doba.

„Kažu da je uvek spektakl kad ja postignem gol“, dobro je raspoložen Marković, koji rangira pogodak u duelu sa Šapčanima tek na drugo mesto, jer je prvo rezervisano za premijerni, autorizovan po povratku u srpski fudbal. „Zasad mi je najdraži onaj u Užicu, u prvom kolu, šutirao sam sa 30 metara pod prečku! Beše to prvi gol za OFK Beograd posle 13 godina, koliko je prošlo otkako sam otišao u Partizanu“.

Kasnije je bio u španskoj Kordobi, dugo godina uticajan na Kipru u dresu tamošnjeg Apolona, gde je takođe imao finih partitura, ali još ni na jednoj adresi nije bio ovako efikasan.

„Dao sam osam golova u takmičarskoj 2017/18, ali tako što sam prvi deo sezone proveo u Drugoj ligi Španije, tad smo igrali i Kup kralja, onda prešao na Kipar, nakupilo se... Sad sam na koti sedam i uveren sam da ću nadmašiti pređašnje dostignuće. Naročito što mu iskustvo sticano u inostranstvu pomaže, osećam gde će lopta da padne, tačno znam kako da je šutnem, kuda će da leti kad je udarim, ciljam da ode pravo u mrežu. Verujte mi da nije lako gol dati ni na terminu u balonu, kamoli u ligi, bez obzira što mnogi potcenjuju ovo takmičenje“.

Njime OFK Beograd dominira. Prvi je na tabeli posle 14 kola, jedini je neporažen tim, dao je najviše golova, ostvario najviše pobeda, između ostalog i u derbiju na stadionu Smedereva.

„Premijerno igram Mozzart Bet Prvu ligu Srbije, verujte mi - baš je teško, jer se sve ekipe protiv nas povlače, malo je prostora... E, onda dolazm do izražaja, pojavljivanjem iz drugog plana. Pomaže i to što sam iskusan, već su mi 32 godine. Ne govore džabe dok si mlađi „vremenom će sve leći na mesto“. Koliko sam odigrao utakmica, skoro 400 u karijeri, bio učesnik grupne faze Lige Evrope, akter derbija, sve to značajno pomaže na planu iskustva. Mlad igrač je neiskusan, a stariji sve bolji“.

(© OFK Beograd)

Ovdašnji ljubitelji fudbala sećaju Markovića najviše po izdanjima u Partizanu, gde je imao defanzivniju ulogu, a i znala se hijerarhija u timu, pa nije mogao tek tako da dođe na red da puca. Sad, kad je on jedan od starijih u OFK Beogradu logično je da preuzima odgovornost.

„Uvek verujem u šut. Da je drugačije... Stalno sam koncentrisan i ubeđen da ću postići gol. Ranije mi je stalo samo da udarim loptu, po pravilu – jako. U međuvremenu sam shvatio da ne moram da zapinjem, nego više ciljam. Zato ulaze. Dok sam bio mlađi znao sam da se zaletim i pucam. Sad stvarno verujem da će lopta završiti gde želim. Sve dolazi vremenom. Tačno znam kako da je udarim. Otuda saigrači kažu da je svaki moj gol za špice. Kažu, Saša evrogol!“

To mu govore oni sa kojima deli svlačionicu. Među ostalima, igrači dokazani u superligaškom rangu, poput Andrije Kaluđerovića, Filipa Kasalice i Nikole Vujadinovića.

„Uz njih vidim drugačiju ulogu nego ranije. Maltene, mentorsku. Kao dok su u Partizanu bili Saša Ilić, Zvonimir Vukić ili Danko Lazović, a ja imao tek 18 i po ili 19 godina, tad sam prvi put shvatio koliko iskusni fudbaleri znače nama mlađima, jer se dešavalo da nekad oni ne igraju i odmah bi nama bilo teže, jer smo prepušteni sami sebi. Možda će bolje saigrači da kažu kako me doživljavaju na Staroj Karaburmi, ali sigurno u meni vide sigurnost. Kad je teško, pojavim se sa željom da preuzmem odgovornost“.

Pritom, u svakom gestu se vidi da Saša Marković uživa na terenu i van njega. Smeje se i igra fudbal. Kao dečkić.

„Ključ dobrih rezultata OFK Beograda je ambijent kreiran minulih meseci. Stvarno smo dobra grupa. Kad je vreme za šalu – šalimo se. Kad je trening, stvarno vam kažem, zapinjemo iz sve snage. Šef stručnog štaba Simo Krunić je posvećen do najsitnijih detalja, njegovi saradnici Milan Lola Smiljanić i Đorđe Ivelja ozbiljno shvataju nove uloge. Svima nam je ideja da vratimo klub tamo gde pripada, jer posle Partizana, Crvene zvezde i Vojvodine, spada u red naših najboljih“.

Posle 11 i po godina provedenih i inostranstvu Saša se vratio kući, kao deo projekta koji za cilj ima plasman u Mozart Bet Superligu.

„Teško mi je bilo da gledam OFK Beograd u Srpskoj ligi. Ovde sam odrastao, fudbalski prohodao, debitovao u seniorskom fudbalu, volim klub i vratio sam se zbog prijatelja, Stefana Babovića u ulozi rukovodioca i Lole Smiljanića kao pomoćnog trenera. Bitnu ulogu odigrala je i porodica. Rešio sam, u dogovoru sa familijom, da mi deca odrastaju u otadžbini. Sve je lepo preko, ali je najlepše kod kuće, želeo sam da osete povezanost sa našim narodom“.

Na gostovanju Grafičaru (© Star sport)

Biranim rečima iskusni vezista govori o još jednom bivšem partizanovcu, sada Krunićevom saradniku.

„Lolu Smiljanića najpre znam kao druga, potom saigrača, sad mi je trener. Ne biste ga prepoznali... Totalno je drugačiji. Ozbiljan, posvećen, verujem da će izrasti u dobrog stratega. Znate da je Smiljanića bio glas o noćnim izlascima, ali i tad je na terenu pružao maksimu. Sad kao trener zalazi u detalje i baš pomaže igračima u pripremi utakmica. I ne samo on, isto važi za Krunića i Ivelju, baš do tančina predstave igru svakog protivnika, analiziraju naše dobre i loše delove, svi treninzi se snimaju...“

E, sad: Srbijom se šire glasine da OFK Beograd, osim kvaliteta na terenu, uživa i ogromnu podršku van njega, u vidu logistike. Osećaš li to ili je drugačije?

„Pre bih rekao da su to čaršijske priče. Svaku ekipu poštujem, ali mi imamo i prvih 11 dobrih igrača, plus snažnu klupu. Ne bismo tek tako došli do toga ne izgubimo nijednu utakmicu. Posebno što ima dobrih ekipa poput Smedereva, Inđije, Dubočica se podigla... Nikad ne možemo da kažemo da ćemo lako dobiti, naročito što svi hoće da se pokažu baš protiv OFK Beograda, da budu prvi koji će nas slomiti. A mi uživamo i nadamo se da ćemo naredne godine igrai u eliti“, poručuje Saša Marković, najveći adut Romantičara.

Kao nekad!

ALEKSANDAR JOVANOVIĆ UVEK BRANI NAJMANJE ZA SEDAM

Kako može da bude efikasan, čak i u evropskim utakmicama, Saša Marković je nagovestio boravkom u Partizanu.

„Ispunjen sam, bio sam četiri godine u Humskoj, osvajali smo titule, igrao Evropu, stekao prijatelje, Stvarno nemam za čim da žalim. Još sam tresao mreže Rubinu, Ludogorecu, Tromzu. Lepo je to vreme bilo za crno-bele. Nadam se da će se vratiti. Sad rezultatski Partizan jeste u redu, ali se nadam da će i organizaciono“.

U aktuelnom kadru Parnog valjka bitnu ulogu ima Aleksandar Jovanović, Markovićev saigrač iz perioda provedenog u Apolonu kad im je društvo pravio i Vukašn Jovanović.

„Još se tad videlo da je Aca ogroman profesionalac. Pomogao nam je da osvojimo titulu prvi put posle 16 godina, proglašen je za najboljeg golmana kiparske lige. Toliko je siguran da će uvek braniti za „sedmicu“. Vidi se da je prošao nekoliko bitnih stanica u karijeri, bio je u Danskoj, Španiji, Kipru, sve to pomaže...“, hvali Marković.