{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}

INTERVJU NEDELJOM – Nebojša Vučićević: Igrači neće u Partizan i Zvezdu!? To je dno dna!

/ Izvor: mozzartsport.com
Komentari: 2
Fudbal je igrao u vreme krcatih stadiona od Vardara pa do Triglava i na svakom od njih izazivao je, ako ne divljenje, a ono poštovanje navijača. Bio je prepoznatljiv po virtuoznim driblinzima, nesvakidašnjim asistencijama i oštrim „zavijušama“ koje su centafore Partizana pogađale u trepavicu. Naravno, pamti se i džordžbestovska frizura
INTERVJU NEDELJOM – Nebojša Vučićević: Igrači neće u Partizan i Zvezdu!? To je dno dna!
"Vučićević"

Pri kraju bogate igračke karijere Nebojša Vučićević se opredelio za trenerski posao i u startu pokazao da će i te kako umeti da igračko majstorstvo koje ga je krasilo prenese i na svoje izabranike. Do sada je u trenerskoj biografiji upisao niz sjajnih rezultata sa nekoliko srpskih i inostranih klubova, međutim, čak i da u bliskoj budućnosti kao šef struke osvoji Ligu šampiona, popularni Uške bi u svom stilu izjavio da mu je najveći trenerski uspeh kad je ono s Dorćolom proslavio plasman u Drugu ligu!

U Partizanu nikada nije dobio šansu. Prema sopstvenom priznanju, verovatno bi sedeo na klupi kluba iz Humske da je ćutao o nameštaljci u Rimu.

Na početku razgovora koji smo vodili u bašti restorana FK Sinđelić, legendarnog napadača crno-belih upitali smo u šali kakav je bio igrač...
“Kakav?! Kakav sam bio ja igrač? Rekao bih, možda malo neozbiljan. Fudbal sam tada shvatao malo drugačije, drugo je neko vreme bilo. Sad, kada sa ovog aspekta gledam, ondašnji i današnji fudbal, ma idi bre... Vozio bih helikopter! Mnogo su kvalitetniji timovi bili na sceni i morao si da uradiš mali milion stvari da bi se našao na nekom širem spisku reprezentacije. A danas je dovoljno da daš gol Partizanu ili Zvezdi i selektor te zove. Naravno, tu su još neke nezaobilazne kombinacije i zato nam je ovako kako nam je”, kaže Nebojša Uške Vučićević.

Na koje tačno kombinacije misliš?
“Na one kada neki političar prigrabi vlast, posle čega klub čiji je on simpatizer automatski ide u viši rang, normalno uz forsiranje njegovih omiljenih igrača. Publika to prepoznaje, nju je teško prevariti i zato su tribine naših stadiona puste. Jedino taj derbi između Partizana i Zvezde uspeva još uvek da raspali navijačke strasti i još će mnogo vode proteći Dunavom i Savom dok stvari ne dođu na svoje mesto".

Dakle, kad bi mogao ispočetka, drugačije bi plasirao svoje umeće?
“Sigurno. Dobro, čovek kada uđe u godine drugačije razmišlja i zato mojim igračima, koji su u uzrastu kada misle da sve znaju, pokušavam da doprem u mozak i usmerim ih u pravom smeru”.

Postoji li odluka u karijeri zbog koje se kaješ?
“Partizan nije ispoštovao ugovor koji smo imali i otišao sam u Ameriku da igram mali fudbal. Danas se kajem što nisam ostao tamo i igrao pred 15.000 gledalaca u proseku i za odlične ugovore. Verovatno bih bolje prošao. A vratio sam se, pošto su me zvali ljudi iz Partizana i saopštili da su mi obezbedili stan i da će u potpunosti ispoštovati ugovor. I tako, malo zbog stana, malo zbog nostalgije, obreo sam se u Humskoj”.

Kada si doneo odluku da uskočiš u usijani trenerski rov?
“Sve je bilo spontano. Pri kraju karijere pola sezone sam bio trener-igrač u Dorćolu, da bih se od 2001. godine isključivo posvetio struci. Pošlo mi je za rukom da se s mojim Dorćolom plasiram u Drugu ligu, što je za nas bio fantastičan uspeh. Tu euforiju na terenu i tribinama teško je opisati rečima”.

Da li se danas isplati trenerski posao u Srbiji?
“Nezahvalno je raditi kod nas, jer su došla neka teška vremena. Osim toga, kao što već rekoh, mnogo toga vrti se oko političara i sve se odvija po istom scenariju. Jedan režim favorizuje pojedine klubove na sve načine, onda dođe neki drugi režim koji protežira na isti način neke druge klubove. U takvim uslovima naporno je raditi, pošto čelnici klubova em nemaju strpljenja, em očekuju nerealne rezultate. Iz tih razloga treneri se kratko zadržavaju u jednoj sredini”.

-------------------------------------------

MIHAJLOVIĆ JE IMAO POTREBNU HARIZMU

Kako to da naši igrači briljiraju po velikim evropskim klubovima, a u reprezentaciji ne mogu da se prepoznaju?
“Upravo zato nam treba selektor s harizmom koji će povezati na istu talasnu dužinu igrače, ljude iz Saveza i navijače. Mihajlović je posedovao tu moć i garant bi uspeo u svojoj misiji. Nešto mora da se istrpi i proguta, da bi se dočekalo vreme pobeda. I tog stranca, ako dođe, posle tri poraza će poslati kući, to je sigurno”.

-----------------------------------------------

Nedavno si napustio Timok na ne baš prijateljski način. Šta se dogodilo?
“Pre četiri i po godine sam bio u Timoku i zabeležio odlične rezultate. U međuvremenu se promenila struktura ljudi u Upravi i već posle prvih nekoliko kola uvideo sam da to više nije ona stara atmosfera i onaj stari Timok. Potpisao sam ugovor na godinu i po dana, sa ambicijom da napadnemo plasman u Superligu. Na početku nismo imali očekivane rezultate, došlo je do neslaganja s klupskim čelnicima i faktički prvi put sam u trenerskoj karijeri dobio otkaz. Jednostavno, nisam hteo da idem protiv svojih principa. Tužio sam ih i uskoro očekujem rasplet te situacije”.

Pod kojim okolnostima si došao za trenera Sinđelića?
“Prihvatio sam poziv mojih dobrih drugara Milomira Božića i Velje Jovovića da im pomognem, pošto sam trenutno bez angažmana. Naravno, zbog spora sa Timokom ništa nismo stavljali na papir. Takođe, predočio sam im da su veliki izgledi da ne vodim nijednu utakmicu Sinđe”.

Kako to?
“Zato što postoji velika verovatnoća da pronađem angažman u jednoj afričkoj zemlji”.

Kako se zove naslednik?
“Vanja Vučićević, ima 16 godina, igrao je za OFK Beograd i sad igra u Čukaričkom na poziciji centarfora. Mislim da nije loš, daje golove, što je za napadača najvažnije”.

Da li ih daje levom?
“Levom, samo levom, a-ha-ha! Objektivno, verujem da može da bude nešto od njega, tim pre što je u pravim rukama. Naime, Čukarički je trenutno naš najperspektivniji klub u kojem sve funkcioniše besprekorno. Između ostalog, plate su im na vreme, treneri su dobri, kvalitetno se radi na treninzima i ulaže se u mlade igrače. I što je najvažnije, Čukarički je klub koji daje šansu i talentovanim klincima čiji roditelji nisu najbolje situirani”.

Zar je drugi klubovi ne daju?
“Kako da je daju kada naplaćuju mesečnu članarinu 4.000 dinara i kada toj deci ne kupuju majice i dresove i ne plaćaju letnje i zimske pripreme?! A kako sve to da priušti otac nekom detetu, kada nije primio platu četiri meseca? Rečju, fudbal nam je pao na niske grane, pošto su počela da ga igraju samo deca bogataša! E zato je Brazil iznedrio toliko asova, jer siromašni igraju fudbal, dok bogati imaju neka druga interesovanja”.

Pomenuo si Čukarički, kao pozitivan primer. Zašto i drugi ne mogu tako?
“Kada imaš pare, možeš sve. U Zvezdi su poslednjih sedam-osam godina pravili dugove i fabrikovali afere, nestajale su pare i bilo je hapšenja. Na kraju, nikom ništa, klub duguje 50 i više miliona i dolaze drugi ljudi koji tvrde da imaju rešenje za probleme. I vlast se promenila u međuvremenu i došli su ljudi malo više naklonjeni Zvezdi i valjda će stvari ispeglati s nekim Arapima ili Kinezima. S druge strane, Čukarički ima jednog gazdu, jasnu koncepciju i dobre trenere. Uopšte nije čudo što trenutno najtraženiji superligaški igrači odbijaju Zvezdu i Partizan i žele u Čukarički. Da nisam prisustvovao jednom takvom razgovoru između menadžera i igrača, ne bih verovao u to. Nema šta, dotakli smo dno dna!”.

Šta ono bi s Brazilom protiv Nemačke?
“Gledao sam prenos i komentare mojih kolega na RTS-u koji su malo filozofirali. Jednostavno je trebalo reći da ih je Nemačka izlupala i demontirala i to tako da je izgledalo kao da su oni Brazilci! Domaćin je igrao s mnogo dodira i ne bi dali gol ni 100 dana da su igrali. Imam utisak da su se Nemci sažalili i na kraju ih pustili da jednom prebace loptu preko gol-crte. Sumnjam da bi tu nešto promenio i Nejmar. Nemci su demonstrirali kako se igra brz, moderan i jednostavan fudbal. Svidela mi se njihova nesebičnost pred golom koja je odlika velikih igrača i velikih reprezentacija. Pribojavao sam se da će Argentina na foru da ih ostavi bez titule, što se na sreću nije dogodilo”.

Postoji li još neka reprezentacija koja te oduševila?
“Alžir na čelu s Vahidom Halilhodžićem, čovekom s naših prostora, najprijatnije je iznenađenje šampionata. Igrali su veoma lep, otvoren i tehnički doteran fudbal, bez preskakanja igre".

Jesi li oprobao sreću u kladionici?
“Naravno da jesam, jer uplata tiketa i praćenje rezultata u slobodno vreme za mene je sjajan vid razonode. Samo, nikako nisam prošao za vreme Mundijala, sve je bilo u kontru. Kada odigram na malo golova, bude ih mnogo, a kada stavim 3+, bude 0:0. To je bila katastrofa”.

Imaš li omiljene lige?
“Volim da igram našu Superligu u kojoj od šest mečeva bez problema pogodim četiri. E problem je što uvek nešto pridodam i tu kiksnem”.

Šta misliš o neuspehu reprezentacije u kvalifikacijama za Mundijal?
“Ne znam, ja volim Mihajlovića, iako sam igrao protiv njega i mislim da je bio dobar igrač i odličan je i danas kao trener. Napravio je odličnu ekipu i sa još nekoliko igrača napravili bismo dobre rezultate. Samo, kod nas niko nema strpljenja, svi bi preko noći do dobrih rezultata. Na kraju je ispalo da je Mihajlović samo iziritirao javnost s tim podmlađivanjem, ali mislim da je želeo najbolje i da je bio na pravom putu. Sada ćemo, pošto nemamo sluha za neke stvari, dovesti nekog stranca i opet napraviti grešku pored toliko dobrih trenera u Srbiji. Na primer, zašto ne dati šansu Druloviću?”.

Pominje se kao kandidat i Valter Zenga. Šta misliš o njemu?
“Zenga nije taj kalibar trenera da bi uspešno vodio naš državni tim. Ako već hoće nekog sa strane, onda neka dovedu ozbiljnog stručnjaka i daju mu mnogo novca. Takođe, mnogo je struja koje odlučuju ko će biti selektor, ima tu mnogo kombinacija, kumovskih i ostalih, političko-stranačkih... Generalno, u fudbalu je mnogo politike i to je potpuno bez veze”.

Na koji način obično iskoristiš slobodno vreme i gde izlaziš?
“Uživam na Dorćolu  koji je najboemskiji kraj ne u Beogradu, nego  u čitavoj Srbiji, a restoran „Gaučosi“ je najbolje mesto za provod u gradu. Dolaze poznate face, pevači i naravno Džej! Često sa drugarima igram mali  fudbal, odlazim povremeno u teretanu. Uz to, vrlo sam aktivan kao član ekipe veterana Partizana i rado se odazivamo na pozive naših navijača širom regiona i Evrope i odigravamo egzibicione utakmice. Voli narod da nas vidi i popriča s nama. Zajedno se prisetimo starih, dobrih vremena. Tom prilikom se ponovo uverim koliko su me voleli, iako sam bio neozbiljan igrač, a-ha-ha...”.

Kako igraš za veterane crno-belih kada si davnih dana zamandalio vrata Humske za sobom?
“Mogu ja tamo kada god hoću i to niko ne može da mi zabrani, nije im babo ostavio Partizan u nasledstvo!”.

Najnovije vesti


×