Nađ i Milojević pomažu Partizanu da sklopi tim za narednu sezonu

Crvenu zvezdu dobio nije, smernice kako bi trebalo da gradi tim jeste. Komplikovani su dani iza Partizana, pretrpeo je dva poraza od najvećeg rivala u mečevima kad su na talonu bili povratak u šampionsku trku i plasman u finale Kupa Srbije, navijači imaju pravo da pričaju o svemu što je pratilo mečeve u subotu i sredu, međutim, rukovodioci već moraju da gledaju ka narednoj sezoni. Ako žele nešto da promene i budu konkurentni u borbi za pehar(e).

Priznaće u Humskoj ono što svi vide: da su im bekovi loši i zahtevaju remont, da štoperi moraju da budu kvalitetniji od zimus angažovanih, da im je golman najkvalitetniji pojedinac tima... Dobili su minulih dana direktne sugestije kako bi trebalo da izgleda vezni red, kao motor tima, jer obično sastav sa bržim fudbalerima (u razmišljanju i trčanju) na tom delu terena može da računa na konačan uspeh. Napad može da postigne i dva gola po utakmici, dešavaće se da Aleksandar Jovanović demonstrira zbog čega je doveden, ali ako zataji manevar ekipa je izložena velikom problemu.

I to struka vidi. Kako u Humskoj, tako i u Ljutice Bogdana. Zato su pažljivim hroničarima zbivanja ostale da „zvone“ u ušima reči Alberta Nađa i Vladana Milojevića, koje bi rukovodioci Parnog valjka trebalo da slede prilikom rekonstrukcije ekipe. Ako se odmaknemo od propratnih elemenata najveće utakmice srpskog fudbala i posvetimo samo igri, jasno je da je prvak države oba puta slavio zbog uticaja igrača sredine terena. To je još u subotu veče na indirektan način priznao Albert Nađ.

„Znali smo da Zvezda ima brži vezni red i želeli smo da joj prepustimo posed“, rekao je tad pomoćni trener crno-belih objašnjavajući ulogu Denila Kastilja i odluku da Bibars Natho ne počne utakmicu.

Izraelca nije bilo među starterima ni u polufinalu kupa, izostao je i mladi Ekvadorac (usled povrede nosa), što je dovelo do modifikovane uloge Gajasa Zahida i selidbe na mesto parnjaka Leandra Ovusua, pa je Zvezda relativno lako smanjila uticaj Norvežanina pakistanskog porekla i često dolazila u šanse. Natha opet nije bilo sve do završnih pola sata, ali tad je uveliko bilo kasno.

„Natho je sjajan igrač, ali motorički ne može da igra više na tom nivou 90 minuta“, precizirao je Vladan Milojević, trener crveno-belih.

Reči Nađa i Milojevića deluju kao jasan signal gde bi i kako Partizan trebalo da se prilagodi trendovima. Niko ne osporava Bibarsu Nathu zasluge i umeće, niti Gajasu Zahidu razumevanje igre, ali u savremenom sportu, za nivo s kojim će se Parni valjak već za nekoliko meseci susresti, potrebne su atlete. Brži, ekspolozivnij, igrači sposobni da ritmom „lome“ rivale.

Što nikako ne bi trebalo da znači da se na Topčiderskom brdu odreknu pomenutih stranaca. Em je Natho nedavno produžio ugovor, em Zahidov važi do leta 2026. Na uzorku od više od 50 projektivanih utakmica tokom sezone i te kako će biti prilika da igraju i budu uticajni. Naročito spram ekipa koje stanu iza lopte i čekaju ispred kaznenog prostora, kad je potrebno osmisliti napad, gurnuti loptu napadačima ili sam završiti akciju. Takvih je u Mozzart Bet Superligi bar polovina.

Problem nastaje kad su na programu susreti sa Crvenom zvezdom, TSC-om ili Čukaričkim, jesenas predstavnicima našeg fudbala pod okriljem UEFA. Nije slučajno što Partizan nije mogao da parira veznom redu večitog rivala u martovskom derbiju, kad su zajedno počeli baš Natho i Zahid, što je imao problema u Humskoj protiv potentne ekipe iz Bačke Topole, što je patio sve do nadoknade u duelu sa Brđanima kod kuće, a poražen na Banovom brdu u trenucima kad se činilo da je izborio remi. Uz fusnotu: Natho je dao gol crveno-belima, poentirao i asistirao na TSC areni, Zahid namestio dva u sudarima sa večitim rivalom, još dva protiv Čukaričkog, Dakle, korisni su, ekipa im veruje, to su i dalje majstori fudbala. Kad im se nađe pozicija, omogući da se licem okrenu golu i protivnik ostavi dovoljno prostora.

A to je suviše zahtevno da se poklopi. Otud, na osnovu zapažanja Nađa i Milojevića deluje da je Partizanu potreban hitriji vezni red, brži par nogu (ili možda dva), neko ko će da trči baš da to ne bi morali da rade oni koji (više) znaju lopte. Što otvara dublje teme: da li to ekipa može da trpi, gde ih naći, koliko platiti...