Stevanovićev raport: Detaljno o Raduloviću, Ćuku, neuspelom povratku Vapenskog...

Nepunih godinu i po dana je prošlo otkako su čelni ljudi Vaterpolo saveza Srbije odabrali Uroša Stevanovića za naslednika Dejana Savića. Pred novog selektora je u tom trenutku postavljen jasan i samo jedan cilj: plasman na Olimpijske igre u Parizu. On je i ostvaren, viza je izvađena preko Svetskog prvenstva u Dohi međutim, novi kormilar državnog tima zadovoljan je samo tom činjenicom, ne i rezultatima. Jer, na tri velika takmičenja pod njegovom komandom nije osvojena medalja.

Srbija je na Svetskom prvenstvu u Fukuoki proteklog leta bila četvrta, i to joj je najbolji plasman od trenutka kada je Uroš Stevanović postao selektor. Ali, i generalno od Olimpijskih igara u Tokiju. I na kontinentalnom šampionatu u Zagrebu i Dubrovniku, i na novom planetarnom u Dohi, zaustavljena je u četvrtfinalu. Uroš Stevanović je u razgovoru za Mozzart Sport govorio o porazima od Hrvatske i Mađarske, ali i planovima koji se nisu realizovali poput povratka Miloša Ćuka i Borisa Vapenskog, odluke da Marko Radulović ne ide u Katar, žreba za Pariz…

Dve su dobre stvari: odlazak na najveću planetarnu smotru u Pariz i to što je pomak u igri vidljiv. Ali, dva ispadanja u četvrtfinalu pokazatelj su da ima još stvari koji treba unaprediti, kako bi se Srbija vratila u sam vrh.

“Jedini cilj koji je postavljen pred mene je plasman na Olimpijske igre. Ali, niko se ne zadovoljava samim plasmanom, pa bih rekao samo da je cilj ispunjen, ali daleko od toga da smo zadovoljni”, počeo je Uroš Stevanović za Mozzart Sport i nastavio:

“Sigurno nismo zadovoljni rezultatima, jer pored svega moramo da težimo ka najvišim ciljevima. Dva puta smo ispali u četvrtfinalu, od Madjarske na peterce i Hrvatske, koja je u tom trenutku bila vicešampion Evrope, a kasnije i svetski šampion. Igrali smo bolje nego u Fukuoki kad smo ušli u polufinale Svetskog prvenstva”.

Ako neko ima kredit, imaju ga vaterpolisti: I ovo će se jednom lani zvati

Na žrebu za Olimpijske igre Srbiju su u grupnoj fazi kuglice spojile sa Španijom, Mađarskom, Francuskom, Australijom i Japanom, dok drugu čine Hrvatska, Italija, Grčka, Crna Gora, Amerika i Rumunija. Apsolutnih autsajdera nema, ali utisak je da su Delfini solidno prošli.

“Druga grupa je dosta ujednačenija, koje ekipe će izboriti ćetvrtfinale i sa kog mesta, neće se znati do poslednjeg kola. Naša grupa se samo čini jednostavnijom, a jedina sigurna stvar je da nece biti lakšeg protivnika u četvrtfinalu”.

U SVIM ELEMENTIMA IGRE NAPRAVILI SMO NAPREDAK

Dušan Mandić (©Marcel ter Bals/MTB Photo/VSS)

U prvom meču u Parizu srpski vaterpolisti deliće megdan sa Japanom, ako ne bude promena u rasporedu, a potom sa Australijom. Kvalitet protivnika sa kojima se susreću će gradaciono rasti, što umnogome podseća na Dohu. Tamo su na premijeri igrali protiv japana, zatim Crne Gore i za kraj – Amerike.

“Mogu da se povuku paralele sa Svetskog prvenstva u Dohi. Opet prve dve utakmice u realnom raspletu donose četvrtfinale, ali na Olimpijskim igrama najvažnija utakmica je četvrtfinale i sve utakmice u grupi su u službi plasmana i rezultata u četvrtfinalu”.

Srbija je jedna od malobrojnih reprezentacija kojima je pogodovalo to što je preko dva meseca bila na okupu i što su nosioci igre, Dušan Mandić i Nikola Jakšić, konačno zajedno bili u bazenu.

“U svim elementima igre napravili smo napredak, što je i sasvim normalno. Prvi put smo bili kompletniji, pre svega mislim na to što su Mandić i Jakšić kao glavni nosioci igre prvi put igrali zajedno od Svetskog prvenstva u Budimpesti 2022. Ostaje žal što je Jakšić tek od Nove godine mogao maksimalno da radi i što nije prošao najveći deo priprema za Evropsko prvenstvo. Nama kao reprezentaciji je najviše odgovarao ovoliki broj dana provedenih zajedno. Što kroz pripreme, što kroz takmičenja, jer smo za razliku od drugih bili na početku građena igre i novih uloga, koje su bile postavljene pred igrače”.

SAMO SE ŠPANIJA IZDVAJA, SRBIJI POTREBNA RUTINA U STRESNIM MOMENTIMA

Nikola Lukić (©Marcel ter Bals/MTB Photo/VSS)

Ako se gleda striktno kvalitet, utisak je da Srbija ne zaostaje za konkurencijom, ali dosta treba da poradi na mentalnom planu, odnosno prihološkoj pripremi, kako bi bilo manje oscilacija i grešaka u završnici.

“Potpuno se slazem sa vašom konstantacijom, samo se Španija izdvaja i to pre svega po konstantnosti, ali se videlo da i oni nisu nepobedivi i u Hrvatskoj i u Kataru. Treba nam više iskustva u neizvesnim završnicama, koncentracije, rutine u tim stresnim momentima, samopouzdanja i hladnokrvnosti i onda će i rezultati doći”.

Odbrana u četvrtfinalu sa Hrvatskom nije bila na nivou, ni Radoslav Filipović. U prvom poluvremenu je svih devet lopti koje su ispalili hrvatski šuteri završilo u njegovoj mreži. Insistirao je Uroš Stevanović na tome da ostane u bazenu i u nastavku, želeo je da ga dobije, verovao da će se podići…

“Napravili smo previše grešaka za utakmicu kakvo je četvrtfinale, a i pored toga smo bili u igri do samog kraja utakmice. Izuzetno loš igrač manje, dva promašena peterca i Filipović, koji nije bio na nivou kao na ostalim utakmica sa Svetskog prvenstva. On ima kvalitet da se vraća u utakmice u kojima ne krene kako treba, ali nažalost to sada nije bio slučaj. Ovo je ogromno iskustvo za njega, koje je morao da prođe u jednom trenutku i siguran sam da će biti još bolji na takmičenjima koja su pred njim”.

PRLAINOVIĆ JE ČETVRTU SEZONU U MARSELJU, NIŠTA KOD FRANCUZA NIJE SLUČAJNOST

Andrija Prlainović (©MN Press)

Razlike između reprezentacija su minimalne, sve više ih figurira za plasman na podijum. Francuska je u Dohi ušla u polufinale, prvi put se na planetarnom šampionatu našla među četiri najbolje ekipe. Srbija ju je u Zagrebu eliminisala u osmini finala, što je dobar primer za tezu o ujednačenosti.

“Devet reprezentacija potpuno podjenako konkuriše za medalje, to se može videti, kao što ste rekli, i po međusobnim rezultatima. Naravno, odlučivaće sastav, forma, trenutna nadahnutost, ali konkurencija nikad nije bila izjednačenija”, rekao je Uroš Stevanović i dodao:

“Francuska nije slučajnost, već rezultat sistemskog rada. Ne samo u reprezentaciji, nego i u klubovima gde već godinama rade strani treneri, Ćirić je treću godinu u Nojzi le Seku, Šćepanović u Marselju.… I svaki klub ima od tri do pet stranaca, zavisno od sezona koliko je bilo dozvoljeno u prvenstvu Francuske. Jedan Andrija Prlainović igra četvrtu sezonu u Marselju. Sa reprezentacijom dugo godina radi Vjekoslav Kobešćak o kome ne treba trošiti reči. Sad mislim da se drugačije gleda naš poraz na Evropskom prvenstvu u Splitu 2022. u osmini finala, a bili su jako blizu i polufinala u Fukuoki, gde su vodili 6:4 protiv Spanije do polovine poslednje četvrtine, tako da kao i u svemu slučajnosti ne postoje, već je sve produkt sistemskog, dugogodišnjeg rada, koji kad-tad proizvede i rezultat”.

Velike sedmorke više nema! Revolucija legije stranaca i strmoglav pad Srbije i Crne Gore

Koliko je za vaterpolo dobro to što je Francuska u stanju da napadne medalje, toliko je kalendar loš. Tri meseca klupske sezone, dva i kusur za reprezentacije, ponovni povratak igrača u klubove posle dva velika takmičenja i na leto, kao šlag na torti, Olimpijske igre. Ritam je ubitačan.

“Mislim da je ovo suludo, pre svega sa aspekta zdravlja igraca. Iz klupske sezone u reprezentativnu sa dva velika takmičenja, pa opet u klupsku i na kraju Olimpijske igre kao najveće i najznačajnije takmičenje. Ne znam šta da kažem, mislim da ni u jednom sportu nikada nije bila takva situacija. Kako i koliko puta igraci da budu na vrhuncu forme?!”

Ne valja ni što su brojne sudijske odluke nerazumljive, a ni to što igrači i treneri nisu uključeni. Često je i njima štošta nejasno.

“Ne bih pričao o suđenju i kriterijumu suđenja, samo bih rekao da igrači i treneri nisu uopšte uključeni u taj segment našeg sporta”.

SRBIJA NE TREBA DA RAZMIŠLJA O STRANCIMA, ŽELJA MENE I VAPENSKOG NIJE SE OSTVARILA

Boris Vapenski i Alvaro Granados (©MN Press)

Sve tri reprezentacije koje su se našle na pobedničkom postolju u Dohi, ali i u Zagrebu, imale su stranca u reprezentaciji. Hrvatska je naturalizovala Konstantina Harkova, Italija dala dokumenta Gonsalu Ečenikeu, dok za Španiju nastupaju češki vaterpolista Martin Famera i Felipe Perone, koji je u više navrata menjao sportsko državljanstvo.

“Mislim da Srbija ima dovoljno kvalitetnih igrača i trenera da ne treba o tome da razmišlja u daljoj budućnosti”.

Stranac ne, dok je Uroš Stevanović selektor, ali imao je u planu kormilar vaterpolo reprezentacije da pod srpsku zastavu vrati Borisa Vapenskog. Ali, u međuvremenu su se pravila promenila i nije bilo izvodljivo, iako je postojala obostrana želja.

“Nažalost, kada sam postao selektor, promenjeno je pravilo o promeni sportskog drzavljanstva, pauza pri promeni je sa jedne povećana na tri godine, tako da se moja i Borisova želja nisu ostvarile. Ali, nije u pitanju samo Vapenski”.

Trgovina pasošima postala unosan biznis: Koga briga za identitet kad stranci donose medalje

Nagovestio je selektor Srbije kada je stupio na funkciju da postoji mogućnost da u državnom timu ponovo zaigra Miloš Ćuk, ali…

“Posle Olimpijskih igara u Tokiu 2021, Ćuk je igrao dve godine kod mene u klubu i sad igra u klubu u najkvalitetnijem nivou takmičenja, ali pri pravljenu dugoročnih ciljeva i planiranja nije se razmišljalo samo o Olimpijskim igrama 2024, nego i o Olimpijskim igrama 2028. Napravila se šira baza igrača, koja je dobila pozive u proteklih godinu dana i za prethodna tri takmicenja. Na Olimpijskim igrama moramo da nastupimo u tom trenutku najjačem mogućem sastavu i svi igraci koji žele i mogu da igraju za reprezentaciju Srbije ulaze u konkurenciju”.

Za kraj je razjasnio i sve oko Marka Radulovića. Nema ni reči o tome da se na konačnom spisku za Dohu nije našao zbog peha prilikom izvođenja peterca u seriji protiv Mađara.

“Radulovic je posle Evropskog prvenstva u Zagrebu bio pozvan i na nastavak priprema za Svetsko prvenstvo u Kataru. Posle zajedničkih treninga sa reprezentacijom Francuske 28. januara, pet dana pred put skratio sam spisak igrača. Jednostvano nije bio u zadovoljavajućoj formi i odlučio sam se za druge opcije”, završio je Uroš Stevanović.