Velike sedmorke više nema! Revolucija legije stranaca i strmoglav pad Srbije i Crne Gore

Teniski svet je skoro pet punih godina čekao da se pojavi čovek koji će prekinuti surovi dominaciju velike trojke – Rafaela Nadala, Rodžera Federera i Novaka Đokovića. Dočekao je Huana Martina del Potra. Dobroćudni div stao im je na put na US openu, posle 18 grend slem turnira neko drugi držao je jedan od četiri najvažnija pehara u belom sportu. Ove sedmice je i vaterpolo svet uskliknuo: Vive la révolution!

Deceniju i po na svetskim šampionatima velika sedmorka u sastavu Srbija, Mađarska, Hrvatska, Italija, Crna Gora, Španija i Grčka terorisala je sve redom. Nezamislivo je bilo da se neko ugura u polufinale, makar da se primakne borbi za medalje. Amerikancima je pošlo za rukom sada već davne 2009. godine u Rimu, od tada je sedam moćnika gospodarilo vaterpolom, sve do časa kada je Francuskoj dodeljena organizacija Olimpijskih igara i kada su odgovorni odlučili da stogodišnjicu od prvog i jedinog zlata promene svetski poredak.

Monotonija je razbijena, vaterpolu ništa bolje nije moglo da se dogodi. Francuska je oživela, velika sedmorka više ne postoji! Teza da se vaterpolo ozbiljno igra samo na Balkanu i malo šire je pobijena. Više ne pije vodu. A, stvari u vaterpolo svetu bi poprilično mogle da se promene u narednim godinama, jer Amerikanci nemaju nameru da budu puki statisti 2028. u Los Anđelesu.

Francuska najveća svetska senzacija! Vernuova raketa za istoriju i pad Mađara sa trona

Francuska je, uz Španiju, verovatno i najveća sportska nacija. Kolonijalne sile su se naosvajale medalja na Igrama, planetarnim i kontinentalnim šampionatima u fudbalu, košarci, rukometu. Trikolori i u odbojci, koja je Crvenoj furiji najslabija tačka, dok je u vaterpolu obrnuta priča. Ali, i to bi u skorije vreme moglo da se promeni.

Nepunih sto leta prošlo je otkako Francuzi u vaterpolu nisu bili na pobedničkom podijumu, ali nisu tikva bez korena. Između dva velika rata su uzeli olipijsko zlato u Parizu i bronzu u Amsterdamu – što im je poslednje odličje – kao i evropsko srebro u Bolonji. Usredsredili su se na druge sportove, zanemarili su vaterpolo, ali su onoga trena kada im je dodeljeno novo domaćinstvo Olimpijskih igara počeli da prave strategiju. Razradili su plan i još 2017. godine nekoliko puta pojačali ulaganja u klupski vaterpolo, kako bi i državni tim stao na noge.

JAČANJE NACIONALNOG ŠAMPIONATA, STVARANJE MOĆNOG MARSELJA I UPLIV EX-YU STRUČNJAKA

Ugo Kruzija (©European Water Polo Championship 2024)

Jedna od glavnih tačaka Francuske bilo je jačanje nacionalnog šampionata i ulaganja u klupski vaterpolo. Od toga je sve krenulo, a rezultati su se vrlo brzo videli. Izbor je pao na Marselj, koji je već u sezoni 2018/2019 osvojio Kup Evrope i nakon toga se ustalio kao redovan učesnik Lige šampiona. Igrao je na završnim turnirima, a ove godine, verovatno, ima o najmoćniji sastav. Kapicu kluba sa Azurne obale nose Andrija Prlainović, Kristijan Manherc, Toma Vernu, Mišel Bodegas, Ante Vukičević, Alesandro Veloto, Danijel Anđal, Dejan Lazović, Aleksandre Bue, Vladan Spaić…

Iz priloženog se vidi jasna strategija: najbolji domaći igrači sazrevaju uz prekaljene internacionalce, mahom stasalim na prostoru Balkana. Miloš Šćepanović je trener Marselja, tima koji je postao prava legija stranaca. Slična je situacija i sa Noazi la Sekom, Strazburnom, Turkoanom, ali i francuskom reprezentacijom.

Ne samo da su klubovi prepuni stranaca, ima ih i u državnom timu. Danski centar Emil Bjorh dugo je pod franuskom trobojnicom, levoruki hrvatski vaterpolista Duje Živković dobio je pasoš. Mišel Bodegas je dug niz godina nastupao za Italiju i spadao među najdominantnije centre i odlučio je pred kraj karijere da brani boje svoje zemlje, kao i Ugo Kruzija, koji je pre desetak godinja igrao za Crnu Goru.

Naturalizovati zarad uspeha - nikakav problem! YU škola, vraćanje odbeglog sina i stvaranje moćnog Marselja

Francuzi su napravili iskusnu osnovu sa tim kavrtetom, ali i Medijem Marzukijem – doduše, njega nema u Dohi – Remijem Saudadijerom, pa i golmanom Ugom Fontanijem, koji se bliži četvrtoj deceniji života. Ipak, ne igraju isključivo sa veteranima, predvodnici nove garde su Aleksandre Bue i spektakularni Toma Vernu. Centar Marselja je u stanju da igra i na spoljnim pozicijama, što selektoru Florijanu Bruzou omogućava da u isto vreme u vodi ima i njega i Mišela Bodegasa. A, kakvim razornim udarcem raspolaže pokazao je u četvrtfinalu Svetskog prvenstva kada je tri sekunde pre kraja ispalio projektil i izbacio Mađare.

Na sve to, možda i najvažniji detalj je angažovanje Vjekoslava Kobešćaka. Trener dubrovačkog Juga je prihvatio poziv francuskog Saveza, priključio se stručnom štabu, naučio jezik i neretko je upravo on najglasniji tokom pauza.

FRANCUSKA NADIRE, STRMOGLAV PAD SRBIJE I CRNE GORE

Mišel Bodegas (©European Water Polo Championship 2024)

Rezultat povećanih ulaganja, upliva stručnjaka sa Balkana, izdavanja pasoša strancima i stvaranje dobre kompozicije tima je istorijski plasman Francuza u polufinale Svetskog prvenstva. Ko zna, možda do kraja takmičenja stigne i medalja na koju čekaju od 1928. godine. U međuvrmeenu su, pored Mađarske, eliminisali Srbiju u osmini finala Evropskog prvenstva igranom u Splitu, a proteklog leta im je malo nedostajalo da izbace Španiju u četvrtfinalu planetarnog šampionata u Fukuoki.

Francuska nadire, strelovito ide napred, dok su pojedine svetske sila u minus fazi. Srbija i Crna Gora su doživele strmoglav pad prethodnih godina. Olimpijski šampion je od Tokija samo jednom igrao u polufinalu, kada je prošlog leta u nokaut fazi Svetskog prvenstva izbacio Italijane. Ajkule ni toliko, bez plasmana su među četiri najbolja. Bilo da je reč o planetarnim ili kontinentalnim šampionatima.

Vaterpolo revolucija uveliko je u toku, a Francuska njen najbolji produkt.

SVETSKO PRVENSTVO ZA VATERPOLISTE U DOHI

POLUFINALE

Četvrtak

Španija – Italija 6:8

Hrvatska – Francuska 11:11, petercima 6:5

RAZIGRAVANJE OD 5. DO 8. MESTA

Četvrtak

Crna Gora – Grčka 10:10, petercima 3:4

Srbija – Mađarska 11:10