Radomir Koković: Kuljanin po talentu nivo Jamala, Zvezda osvaja titulu dvocifrenom razlikom

Do pre samo nekoliko meseci Železničar iz Pančeva jeste bio klub u usponu, ali imali su u Južnom Banatu i nevidljiv rep sa ne baš sportskim sadržajem o tome da Dizelka, kada god je za takvim stvarima bilo potrebe, može da se osloni na povetarac iz sudijske pištaljke. Međutim, pojava Radomira Kokovića na klupi Pančevaca naglavačke je obrnula sliku o Železničaru, ekipi koja je, uz Radnik iz Surdulice, najprijatnije iznenađenje Mozzart Bet Superlige.

Postojaće možda i dalje opšte mesto o tome da je Železničar klub sa jako dobrim suđenjem, ali i oni koji ne mogu da vide Pančevce na slici, konstatovaće da trenutno imaju najfiniju kulturu igre u elitnom rangu. I da se narodski rečeno vidi ruka trenera, požuda Radomira Kokovića da se protiv svakog tima na svakom mestu nadigrava. Tu je i afirmacija mladih igrača, pošto je Mateja Mitrović prodat Vitoriji Gimarais, dok je Jovan Milosavljević u rekordnom transferu (preko 2.000.000 evra) prodat švedskom Malmeu.

Priča se da su Pančevci pogodili sa krilnim napadačem Džasperom, zatim Karikarijem, dok pridošlica iz Inđije, Aleksa Kuljanin, predstavlja apsolutnu senzaciju Mozzart Bet Superlige.

Poseban deo u podkastu “2x45” Radomir Koković je posvetio upravo Aleksi Kuljaninu, uporedivši ga sa Laminom Jamalom. Mladi stručnjak je vrlo transparentno govorio i o tome da su treneri u Srbiji ugrožena vrsta, jer većina čelnika ne veruje u dugoročan proces. Pričao je i o lošoj selekciji u srpskom fudbalu, odnosno da konačno na nivou Saveza moramo da prepoznamo gde i u kom pravcu fudbal ide.

Za početak Aleksa Kuljanin.
“Skautirali smo ga dok je igrao za Inđiju, i to na početku sezone nije ni igrao za Inđiju. Tek kada su izgubili svaku mogućnost da ostanu u ligi, krenuli su da guraju mlade igrače poput Kuljanina. Gledali smo ga nekoliko puta, i ono što sam video je nesvakidašnji talenat za fudbalere sa ovih prostora. Meni je neverovatno da on nije prepoznat. Njega izdvaja talenat koji mu je dao Bog. Ja mogu da ga namestim taktički, da namestim igru tako da se vide njegove vrline... Ali taj talenat, ta igra jedan na jedan, ti tajminzi dolaska u prostor. To ne može da se nauči i meni je neverovatno da Kuljanin nije prepoznat. To je malo šira priča”.

Prisetio se Koković i trenutka kada je Aleksa Kuljanin stigao u Železničar.
“On kada je došao kod nas, nije izgledao kao sportista. Bukvalno nije imao nijedan mišić na telu. Ali kažem, mi ćemo njemu da nabacimo mišiće, nabacićemo mu masu, možemo i taktički da ga obučimo, ali uz sve to on ima urođenu magiju. Verujte mi, po talentu on je Lamin Jamal. Znam šta pričam, i znam da će biti različitih komentara. To me ne interesuje. On samo ima rupe u razvoju, i zbog tih rupa neće stići do visina koje mu po talentu pripadaju”.

Tvrdi da ima sjajnu saradnju sa čelnicima Železničara, potpuno autonomiju kada je reč o trenažnom procesu i sastavljanju tima, isto tako da je uvideo da je klub iz Pančeva postao mnogo strpljiviji kada je reč o rastu.

Dotakao se anomalija u srpskom fudbalu.
“Treneri u Srbiji su ugrožena vrsta. Jer ljudi koji su iznad njih, ljudi koji donose odluke, ne razumeju šta taj proces znači. Imam veliku empatiju prema trenerima, svima koji rade u srpskom fudbalu, jer smo mi ugrožena vrsta... Kada imaš čoveka koji ne razume proces, onda si ti pragmatičan. Razmišljaš samo o tome da ne izgubiš utakmicu, ne razmišljaš šta će biti sutra”.

Dalje.
“Problem je što u mlađim kategorijama prednost dajemo akcelerantima. Momci koji odmah mogu da vam donesu rezultat. Kasnije, kada se završi omladinski staž oni igraju Superligu godinu ili dve, i potom se izgube. Kod nas je mnogo tog pragmatizma, takmičenja u mlađim kategorijama počinju rano. Pogrešno je pitanje upućeno treneru kadetskog ili pionirskog tima: “Koji si na tabeli”? Šta mene to briga, važno je da imaš igrača za prvi tim. Onda tu imaš roditelje ludake...”

Još detaljniji je bio kada je reč o budućnosti srpskog fudbala, i kakve igrače treba da proizvode naši klubovi.
“Trenutno, mi nismo prepoznatljivi ni po čemu. Znaš kako igraju Englezi, znaš kako igraju Nemci, znaš kako igraju Italijani, kako igraju Francuzi, kako igraju Španci, kako igraju Portugalci. I sad ti stilovi fudbala su danas toliko izmešani da više ne možemo da kažemo ovo je holandska škola fudbala, ovo je španska, ali svi imaju nešto po čemu su prepoznatljivi. Mi nismo! Znači, mi moramo da stvorimo model igre, stil igre koji je prilagođen našim genetskim predispozicijama našoj kulturi i našoj filozofiji, kako mi to vidimo u fudbalu, kako mi to mislimo da treba da se igra. Mi to nemamo. To mora da odrade ljudi iz Saveza. Kada postave taj framework onda smo uradili bazu. Ne možemo da baziramo strategiju na profilima igrača koje smo izbacili jednom u 15 godina, govorimo o Radonjiću i Živkoviću. Teško da možemo stalno da izbacujemo krila, fudbal se promenio. Ali moramo da prepoznamo u kom pravcu ide fudbal i zašta smo mi sposobni”.

Naširoko je pričao Radomir Koković o iskustvima u Americi i Kini, o igračima koje bi voleo da ima u Železničaru, a zatim se osvrnuo na vrlo atipičnu sezonu u Mozzart Bet Superligi.
“Zvezda će biti šampion, sigurno. Biće dvocifrena razlika, u to nemam dilemu. Prosto, imaju toliko veliki budžet i veliku koncentraciju kvaliteta da će na kraju sezone biti prvaci. Partizan nema municiju, nema toliko širok kadar da drži korak sa njima. Zvezda je priča za sebe, drugi ešalon su Partizan i Vojvodina. Približni su u kvalitetu, ostali su u pet posto”.

Još zanimljivih detalja iz karijere Radomira Kokovića, i još zanimljivijih opservacija mladog stručnjaka koji je radio u Sinđeliću, Zemunu, niškom Radničkom, Gectepeu, stručnom štabu Aleksandra Stanojevića, pogledajte u podkastu “2x45”.