Sautgejt i palac na pola: Zameraju mu ziheraški pristup, vide het-trik Mitrogola

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Nemačke)

Ispraćeni su Geret Sautgejt i njegova Engleska na prvenstvo Evrope zvižducima. Dobro, nije se baš ceo Vembli stopio u ono karakteristično „Uaaa” kada su reprezentativci, oni od kojih se uvek očekuje da ga „vrate kući“, izgubili od Islanda na generalnoj probi nedelju dana pred utakmicu sa Srbijom, ali dakako nikome ko navija za zvanično prvog favorita, nije bilo prijatno nakon poraza (0:1).

U Nemačkoj, veče i jutro uoči duela na Feltins areni, nema zvižduka – samo pesma. Neprestana. U susedstvu Gelzenkirhena, gradiću Esenu, zagrevanje za Srbiju počelo je 24 sata ranije. Pabovi, kafići, pivnice – krcate. Na ekranima Italija i Albanija, ali ne haju Englezi za one što su im pre tri godine baš na njihovom Vembliju, oduzeli krov Evrope i priliku da se prvi put na njega popnu. Zanima ih samo puna krigla, gorivo da rezervoari sirove energije nikada ne presuše. I nisu.

Dobrih dvadesetak minuta grupica od par desetina vatrenih „vozila” se na istom ritmu. Taman pomislite da jenjava, da snage ponestaje, a oni – na „repeat”, još glasnije. Nećemo da smetamo i prekidamo navijački zanos, no koristimo trenutak za ćaskanje sa Džejmsom i Luisom iz okoline Mančestera – zašto javnost baš i ne voli Sautgejta, sa njim ste konstantno u završnicama velikih takmičenja?

„Ljudi ne vole to što je Sautgejt previše defanzivan, što u dovoljnoj meri ne koristi ogroman napadački potencijal igrača koje ima. Postignemo jedan gol i umesto da nastavimo i nagazimo protivnika, on se povuče i igra opreznije.“

Nedaleko od žarišta, jedna mirnija ekipa ispija čini se poslednju turu veče pred utakmicu. I poznajući igru svoje selekcije daje realnu prognozu: „Biće 2:0 za nas. To je realna razlika u kvalitetu“. A na pitanje da li je Sautgejt možda i najslabija tačka reprezentacije ne isprva odgovara, već gestikulira - nit spuštenim, nit podignutim, već palcem okrenutim na pola: „Pomerio je granicu, počeli smo da igramo završnice, ali nikako da dođemo do trofeja. Ovo mu je poslednja prilika. Uz drugog selektora bismo već dočekali trofej. Mogao bi da dođe Pep Gvardiola“, utopijski se nadaju Englezi.

Igraj EURO Prognozzer - osvoji svaki dan do 100.000 bez ikakvog uloga!

Smeštaj u Gelzenkirhenu mesecima unazad bilo je nemoguće naći. Većinski su ga bukirali najrevnosniji i najsrećniji Ostrvljani čim su saznali gde A selekcija igra. Zato su mnogi morali vozovima iz obližnjih gradova – Esena, Duizburga, Oberhauzena, Milhajma… Neki nisu najsigurniji da su pogodili voz koji će ih odvesti na celodnevnu žurku u Gelzenkirhenu, drugi tačno znaju da su na pravom putu. Kem, Darel i Džudi iz Bristola, veliki navijači Koventrija, debituju na Evropskim prvenstvima i ljubuzno nam ustupaju mesto u separeu. Na pomen Beograda, kao iz topa ispaljuju ime i prezime Marko Stamenić.

„Došao je iz Crvene zvezde kod nas. Ne znamo kakav je igrač, nikada ga nismo gledali. Ali nadamo se da ima prostora za napredak. Jer ni Viktor Đekereš u prvoj sezoni kod nas nije mogao da primi loptu, a onda… Počeo je da se šali sa protivnicima. Da ih pretrčava. Bože, kakav igrač. Pogledajte šta je postao. Koventri ima i 15 odsto od naredne prodaje… Biće para“, priča Darel pre nego što ljubazni trio iz Bristola napušta voz na glavnom stanici u Gelzenkirhenu. A tamo reke navijača što srpskih, što engleskih. Boje slične, pa se u kolonama stapaju u jedno. Navijačkog animoziteta – ni prstohvat, iako grad vrvi od policije.

Gaskoin, ekipa i Boško iz Kanade

Raspevana ekipa sa srpskim trobojkama prekraćuje vreme u metrou pesmom. Ori se Mitar Mirić i „Ne može nam niko ništa“, pa Danica Crnogorčević. Englezi ne prepoznaju pesme, ali osećaju emociju. I prilaze da ovekoveče uspomenu selfijem. Većina je ubeđena u pobedu nad Srbijom, ne i društvance koje se okupilo iz svih krajeva Engleske. Pivo ih je već dobro opustilo, vidi se i po prognozama.

„Srbija pobeđuje, Mitrović daje het-trik! A Sautgejt mora da ide. Igra mu je ziheraška. Problem je što se ne vidi naslednik. Možda Grejam Poter… Edi Hau ima dugogodišnji ugovor u Njukasu, on teško…“

Priče o Englezima i divljačkom ponašanju u inostranstvu negiraju. Ne traže nevolju, samo dobro zabavu i druženje. I dok ih hvata oko našeg objektiva, u kadar upada Boško, Srbin iz Kanade. Preleteo Baru samo da bi gledao Orlove. Pita za kartu viška. Ne zna kako, ali zna da će ući na Feltins arenu. I ući će, samo ako ne prestane da traži. Oproban životni (a i fudbalski) recept. Ako ga Srbija večeras primeni, možda Mitrogol bar jednom opepeli i možda... Ali samo možda, bude dovoljno da se probudimo nasmejani.

EUROFORIJA JE POČELA!

OVO JE 18 RAZLOGA ZBOG KOJIH JE MOZZART NAJBOLJI IZBOR ZA EP