Promaja duva, čeka se neko da zatvori prozor

Neko će reći „dešava se“; drugi će kazati „bilo je lepo dok je trajalo“. Samo što su to u oba slučaja krajnje tačke navijačkog raspoloženja, ne baš referentne da pokažu stanje u Partizanu posle prvog poraza u Mozzart Bet Superligi, pošto je TSC očitao lekciju crno-belima (4:0) i prekinuo trijumfalni niz započet posle meča sa istim rivalom, ali u Bačkoj Topoli.

Niti stradanje u Humskoj predstavlja kraj sezone, kako pojedinci krste, niti je ovo samo jedan poraz, pa će biti, kako se sa tribina često može čuti „teraj dalje“. Naprotiv, baš na ovom mestu, između dva sudara sa ekipama koje su prošle sezone namučile Parni valjak (jer u subotu i Vojvodina dolazi na Topčidersko brdo) potrebno je zastati i konstatovati da ekipa Igora Duljaja prvi put posle dvomeča sa Nordsjelandom pokazuje nagoveštaje krize.

Po eliminaciji iz Evrope, Partizan je našao način da se uspravi i da dobija utakmice. Nekad srećno, nekad spretno, često zasluženo, ali u poslednje vreme mu baš i ne ide u skladu sa očekivanjima. Traje skoro mesec dana. Početkom novembra je gostovao u Ubu i uz dosta muke savladao Jedinstvo za plasman u osminu finala Kupa Srbije, onda je u Novom Pazaru odigrao, do tog trenutka, najskromniju partiju u borbi za bodove i najviše zahvaljujući uticaju golmana Aleksandra Jovanovića sačuvao rano stečenu prednost, zatim je preživeo već viđeni kiks protiv Čukaričkog, kad je u nadoknadi mladi Mihajlo Ilić poentirao za veliku radost. I umesto da to, kao nekoliko puta ranije, bude pokretač timu pred sudar sa TSC-om, lider na tabeli je izgledao umrtvljeno 90 minuta na svom stadionu, šansu nije stvorio, a način na koji je primio tri gola (jedan direktno iz kornera, dva posle centaršuteva iz ugla) sugeriše da nešto nije u redu.

Kao da promaja duva kroz Partizanov tim. I dobro ga je „ošinula“. Najjednostavniji način da se ona zaustavi jeste da se zatvore vrata i(li) prozor i tako spreče dalja oštećenja. Zato u sedmici iščekivanja duela sa Novosađanjima – a u poslednje vreme su i oni opasni – trener Igor Duljaj i saradnici moraju da pronađu ili dovoljno uverljiv model defanzivne postavke ili pojedinca sposobnog da zamandali vrata. Na primer, nije bilo tako davno, do pre samo dve sedmice, kad je golman Jovanović brojao minute do rekorda Mladena Božovića, što znači da je i dalje najbolji letnji novajlija, štoperi Svetozar Marković i Mihajlo Ilić su znali da daju golove, a usput deluju dovoljno skladnu u nizu od šest susreta bez kapitulacije, delovalo je i da je i bekovski par uverljivi nego na početku sezone. To samo pokazuje da crno-beli mogu. Kao što su mogli i napred dugo, ali isto tako je uočljvo da su u Novom Pazaru i protiv Čukaričkog dali po gol i stali, a TSC-u nisu ni čestitu šansu stvorili, što ukazuje da je, problem, možda (i) na drugoj strani terena.

Postoji i druga škola mišljenja. Da su crno-beli dostigli vrhunac i da sad polako padaju. U duelima sa ekipama koje predstavljaju Srbiju u Ligi Evrope i Ligi konferencie, a proletos su završile ispred njih, izgledali su kao pod anestezijom. Dodajte na to i meč u Novom Pazaru i postaće jasno da je Partizan na svom golu dozvolio da mu poslednja tri rivala šutnu čak 38 puta. Od toga 16 u okvir. Na tri meča pre toga broj udaraca ka Jovanovićevim „vratima“ bio je 27. Sastav iz Humske postao ranjiv.

I dalje je lider. Kao zaostavština skoro idealnog početka sezone u domaćim okvirima. Velike ekipe jedan poraz, kao što je bio ovaj neprijatni od TSC-a tretiraju tako što ustanu, obrišu prašinu sa nogavica i nastave da gaze. I usput same nađu lidera koji će zatvoriti prozor ili vrata kako ne bi duvala promaja...