Egzorcizam u Portu: Fergijevo proročanstvo, deset godina opsesije i "overtinkinga" kasnije - Gvardiola se vratio

Umeo je ser Aleks Ferguson, kada ga ne ponese temperament, da bude milostiv u porazu. Uglavnom onda kada je bio sasvim siguran da je protivnik zaslužio nagradu. A nikada pre, a ni posle, tokom svih godina u Mančester Junajtedu, nije delio komplimente nego kao one noći na Vembliju pre tačno jedne decenije.

Barselona, koja ga je te 2011. porazila – ne bi preterano bilo reći i ponizila - u finalu Lige šampiona, drugi put za tri godine, bila je jedan od najboljih timova sa kojima se ikada suočio, govorio je tada. Trouglovi koje su po terenu crtali Andres Inijesta, Ćavi i pre svih Lionel Mesi, očarali su ga. Katalonski klub se te majske večeri, bez ikakve sumnje, vinuo među najsjajnije zvezde koje je fudbalski svet video.

"Niko nas nikada nije namučio tako", napomenuo je Ferguson na konferenciji posle meča.

Možda se raskoš kupuje novcem, ali se slava osvaja na terenu: Najbolji tim u Evropi VS Projekat za uspostavljanje apsolutne dominacije

Međutim, njegov verovatno i najduži hvalospev namenjen rivalu kao gumicom je obrisala glasina. Pep Gvardiola, arhitekta njegovog poraza, razmišljao je o napuštanju Barselone, iscrpljen stvaranjem katalonskog remek-dela. Možda želeći da mu prenese delić u tom trenutku nemerljivo većeg iskustva, Ferguson je pokušao da ga odgovori od sulude ideje.

"Gvardiola bi se pokajao kada bi napustio tim koji je stvorio u Barseloni. Otkrio bi da je nemoguće duplirati tako razornu veličanstvenost. Napustio bi vrh", upozoravao je Ferguson, kao da je pred sobom imao magičnu kuglu.

Gvardiola i Ferguson pred početak finala 2011. (Foto: AFP)

Fergijevo proročanstvo ispostavilo se tačnijim nego što je iko mogao da zamisli. Mogao je legendarni Škot da nagađa kako Gvardiola ni u jednom delu Evrope neće moći da pronađe tim ni izbliza dobar katalonskoj perfekciji, to uostalom nije ni bilo teško predvideti, ali niko, pa ni sam Ferguson, ni u ludilu nije mogao da pomisli da će izvedba koju je mogao samo nemo da posmatra, deceniju kasnije i dalje biti poslednja Gvardiolina u finalu Lige šampiona.

"Je l' to tačno? Bio je u finalu pre mene? Ipak, pretpostavljam da ga je osvojio tri puta. Deceniju je bio najbolji trener na svetu. To samo pokazuje da postoji toliko mnogo različitih stvari koje utiču na osvajanje tog trofeja. Veoma je komplikovano", začuđeno će Ilkaj Gundogan, jedini fudbaler u aktuelnom timu Mančester Sitija koji iza sebe ima učešće u finalu Lige šampiona.

Ali Gvardiola ga je sam učinio komplikovanim. Ako su nedostatak sreće, neki promašeni penal ovde i samo jedno u nizu Mesijevih inspirativnih noći onde, mogli da prođu kao alibi za njegove neuspehe u Bajernu, za ono što je usledilo na Itihadu i te kako ima Pepove krivice. Štaviše, račun za eliminacije Mančester Sitija u poslednje četiri sezone direktno je stizao na adresu španskog stručnjaka. Previše otvoren u igri sa drskom Monakovom mlađarijom 2017. godine, previše oprezan sa Liverpulom sezonu kasnije, bespomoćan u duelu sa Totenhemom 2019. A ono što je prošle pokušao protiv Liona nemoguće je uopšte i pojmiti.

"Ovo deluje kao ista stara priča", izjavio je Kevin de Brujne nakon eliminacije od francuskog kluba u četvrtfinalu.

Dragao je šahovska tabla - odbrane dominiraju, poteze vuku taktički velemajstori

Trofej Lige šampiona postao je Gvardiolina noćna mora, uvukao mu se pod kožu i stvorio osećaj nesigurnosti. I postajao je, sve više i više, jedino što ga je zanimalo. Opsesija. Rekordi, nizovi, Salatare – ma kakvi. Sve je to Bajern imao i bez njega. Isti slučaj sa Mančester Sitijem. “Dobijanje velikih evropskih utakmica“, kako je otkrio biografu Martiju Perarnauu u svojoj "Evoluciji", bilo je sve za šta je mario. Njegov dolazak u Mančester 2016. godine značio je samo jedno. Građani su u prvoj polovini prethodne decenije, do njegovog pojavljivanja, već pokorili Ostrvo. Više puta. Kao maher za ligaški sistem takmičenja Gvardiola je samo potvrdio Sitijevu dominaciju engleskim fudbalom, postavljao klupse i ostrvske rekorde, probijao "stotke". Ono zbog čega ga je šeik Mansur prvenstveno doveo – ni na vidiku.

Foto: AFP

Godine su prolazile, Gvardioline opsesivne pripreme evropskih utakmica sve manje su se dopadale Sitijevim fudbalerima. Toliko je bio zaokupljen onime što bi kolega sa suprotne strane mogle da osmisle, da je zapostavljao sopstvene ideje. Koncepti kojima je Bajern, a potom i Siti dovodio do statusa nedodirljivih u prvenstvu trpeli bi zbog erupcija prekomernog razmišljanja (popularnog “overtinkinga“, jer ta reč ga pefrektno opisuje) u Ligi šampiona.

Nije upalilo. Čak je i Gundogan, Pepov odani sledbenik, upotrebio reč "prekomplikovano" u jednoj od izjava prethodne nedelje.

"Ne treba činiti ništa drugačije i neočekivano. Držite se stvari za koje ste uvereni da rade. Ne komplikujte."

Gvardiola pak nije bio previše samokritičan, barem ne u javnosti. Proćerdanu deceniju u Ligi šampiona je nedavno, nakon polufinala sa Pari Sen Žermenom, odbranio rečima kako je “u ovom takmičenju nešto zapisano u zvezdama“. Ove sezone one su, čini se, konačno naklonjene Sitiju (Pepu). Mančesterski tim u finale ulazi kao, po mnogima, izraziti favorit, bez obzira na poraze u poslednja dva susreta sa Čelsijem. Protutnjao je Ostrvom do titule u Premijer ligi, treće u četiri godine, zahvaljujući granitnoj odbrani, prethodnih sezona tako nekarakterističnoj za Pepove timove.

"Zaista smo bili čvrsti. Prethodnih godina smo primili mnogo golova u ključnim utakmicama. Tri protiv Monaka, tri protiv Totenhema, tri protiv Liona. To se ovoga puta nije dogodilo, a to je važno. Naravno da uvek možemo da postignemo gol, ali to znatno otežava posao", napominje Gundogan.

(2,05) Mančester siti (3,10) Čelsi (4,10)

Nije te 2011. godine Gvardiola mogao da predvidi da će mu biti potrebna decenija da se ponovo vrati ovde, da još jednom dostigne vrhunac i noktima zagrebe zvezde. Deset godina kasnije pronašao je formulu koja mu je nedostajala i nije je menjao. Kako u prvenstvu, tako i u Evropi, po prvi put posle pune decenije nije se prilagođavao drugima, i stigao na toliko željeno odredište. U subotu uveče u Portu imaće sastanak sa sudbinom. Egzorcizam na Dragau, prilika da istera demone koje ga proganjaju još od najblistavijeg trenutka koji je proživeo posmatrajući svoj tim kraj aut-linije. Na stranu svi uspesi u domaćim takmičenjima, večerašnja utakmica mogla bi da bude presudna u njegovoj karijeri, a neuspeh u istoj koristio bi kao još jedan u nizu argumenata, verovatno i najveći, svakome ko želi da ospori njegov status u društvu najvećih.