(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Bačke Topole)

Kada je TSC osvojio istorijsko drugo mesto, on je došao do idealnih 11, ali i prestižne nagrade za najboljeg igrača Mozzart Bet Superlige. Bilo ga je i naredne sezone u pohodu na poziciju broj tri, ali i u Ligi Evrope gde je ostavio dobar utisak. Aktuelnu i veoma turbulentnu sezonu Topolčana je započeo solidno, kada ga je bilo imao je doprinos, ali svega devet puta je je Saša Jovanović bio na terenu, što dovoljno govori koliko je često odsutan. Noćnim morama bi mogao uskoro da dođe kraj.

Trebalo bi da je povreda prošlost i da će uskoro vedeta Plavih lavova nazad na teren. Taman da pomogne koliko može ukoliko se TSC dokopa plej-ofa, i pokuša da obezbedi još jedan izlazak na evropsku pozornicu. Koliko je grčki mitski junak Ahil patio zbog svoje slabe tačke, može se reći da je peta na isti način poremetila i planove Saše Jovanovića. Više puta se vraćao, trenirao, imao želju, ali je problem uzeo maha i povreda se vraćala. Poslednji put se brzonogi napadač našao na terenu protiv IMT-a, još krajem decembra prošle godine. Odigrao je svega devet minuta, krenuo na pripreme u Tursku, i onda ponovo bio izbačen iz stroja.
“Sedam i više meseca sam van terena zbog toga. Bile su pretpostavke da ću ići na operaciju u Finsku, odustao sam jer bih se nakon toga oporavljao sedam, osam meseci. Bilo bi mi previše u ovim godinama, niko ti ne garantuje posle operacije pete da ćeš se vratiti potpuno spreman. Poslao sam snimak doktoru Zoranu Tocilju, on kaže izlečićemo to. Mesec i po do dva, biće to kako treba. Osećam se mnogo bolje, očekujem da se za desetak dana vratim u potpunosti“, kaže Jovanović na početku razgovora za Mozzart Sport.

Ista stvar je mučila Sašu Jovanovića u više navrata, i sada iskusni fudbaler oktriva ko se pojavio kao potencijalni spasilac. U suprotnom, ko zna koliko bi dugo bio udaljen sa terena.
“Prvi put mi se desilo još na pripremama, kada sam osetio bol u levom stopalu. Upoznao sam doktora Zorana Tocilja, on je za mene Di Marija u medicini. Da sam ga ranije upoznao, možda bih duže bio i u inostranstvu, naročito u Deportivu gde su me tako često mučile povrede. Sve je to neki put, možda je trebalo tako da se desi. Oporavio sam se, protiv Pazara sam odigrao svež, trenirao desetak dana. Taman sam se otarasio povrede povrede levog stopala, i onda me uhvatilo desno. Napravio sam neki doskok i preseklo me, igrao sam sat vremena, adrenalin, bio sam zagrejan, bitna utakmica. Posle u svlačionici nisam mogao da hodam. Na kraju je, ispostavilo se, došlo do napuknuća pete“, prepričava Jovanović.

Iz navedenog razloga je popularni Buća tek jednom zakoračio na teren u Ligi konferencije. Kako navodi, možda je i deo krivice što toliko dugo odustvuje njegov.
“Igrao sam samo protiv Legije, ušao sam dvadesetak minuta i to povređen. Trenirao sam dan pre, možda sam i odsutan ovoliko zbog prevelike želje da se vratim što pre. Uželeo sam se fudbala, volim da ga igram. Da ne volim, batalio bih. Mene ispunjava trening, fudbal, lopta, sve. Forsirao sam sebe da se vratim brzo, nije se pokazalo kao dobro jer sam dugo pauzirao. Pravio sam i ja neke greškice, kao to protiv Legije. Prvi kontakt sa loptom sam osetio da nešto ne valja, nisam mogao da dodam loptu unutrašnjom, desnom nogom. Sad je mnogo, mnogo bolje. Ne možeš da radiš na fizičkoj spremi kad je povreda pete u pitanju. Više će biti na svežinu da mogu da pomognem, samo da se vratim konačno“.

ZA SRPSKI FUDBAL LAZETIĆ JE GVARDIOLA LIČNO

Sa Lazetićem (©Starsport)

Ipak, ne umanjuje mu to doživljaj iz njegove prve dve sezone u redovima Topolčana.
“Prve dve sezone su mi bile za uživanje, to smo pokazali kao klub kroz istorijske rezultate. Ispratile su to moje igre, ali i igra celog tima. Naravno, zasluga je i Žarka Lazetića, koji je bio i najbolji trener u prvenstvu, mada je po meni trebao i već prvu sezonu da dobije tu nagradu. Moje lično mišljenje je da je obe sezone trebao da on bude proglašen za najboljeg trenera. Mnogo nam je doneo kao ekipi. Za naš fudbal je on lično Gvardiola, bila je i šala da je Gvardiola za siromašne“, kaže Jovanović uz osmeh.

Kako kaže Saša Jovanović, za sopstvenu nagradu je saznao na odmoru, i nije mogao da veruje da je izbor pao na njega.
“Prezadovoljan sam bio, sećam se: odem na more, čekam najboljih 11 prvenstva, mislio sam klimavo je to, hoću li se naći u najboljem timu. Razmišljam, voleo bih, lepo je to, imam 32 godine. Kada sam video da sam igrač sezone, oduševio sam se, nisam poverovao. Jedna od najlepših uspomena u mojoj karijeri. Pored Zvezde koja nam je tada pobegla dvadesetak bodova, i Kataia koji je tako izdominirao“.

Posle istorijskog drugog mesta, usledila je još uzbudljivija sezona. TSC jeste bio treći, ali je igrao grupnu fazu Lige Evrope. Nije brojčano Saša Jovanović ostvario isti učinak, ali je itekako dao doprinos.
“I u drugoj sezoni sam bio zadovoljan sa te statističke strane. Malo sam menjao pozicije, pa sam i išao gore – dole što se tiče forme. Skoro sam uhvatio dabl-dabl ponovo. Treća sezona je za zaborav, obeležena je povredama. Sam sebi staviš pritisak i težinu, pa imaš neka očekivanja. Ali, sad se baš mučim, da mi je neko rekao da ću zbog pete imati ovoliko problema, ne bih mu verovao“.

PROTIV PAKETE OD STO MILIONA

Lukas Paketa u Bačkoj Topoli (©Starsport)

Prisećanje na Ligu Evrope budi baš neke lepe uspomene, i Jovanović ih se sa radošću priseća.
“Pred Vest Hem smo se šalili, zamisli povedemo, a u Londonu – muk. I onda Peki Stanić istrči kontru i postiže gol. Kao u filmu. Čulo se sa tribine da im zvižde navijači, jer ko je sad taj mali TSC iz Bačke Topole. Nisu nas poznavali, niti imali ogroman respekt prema nama. Mi smo pričali između sebe koliko smo ponosni, protiv jednog Pakete koji vredi sto miliona, super smo izgledali. Revanš u Bačkoj Topoli sam propustio, tu smo bili pedeset-pedeset. Onako da odigramo protiv njih kući, to je baš za ponos. Išao sam posle od igrača do igrača kao navijač i čestitao im. Nisam igrao tu utakmicu, bio sam na tribinama. Protiv Olimpijakosa smo se takođe pokazali dobro, odigrali nerešeno, pokazali karakter, kakav fudbal možemo da igramo. Uvek može bolje, ali to je bila naša prva sezona ikada u grupnoj fazi evropskog takmičenja, tako da smatram da smo bili super. Nismo se branili, pravili bunker, išli smo u presing protiv svih“, kaže Jovanović.

Ni taj jedan bod u Ligi Evrope ne gleda se kao neuspeh, već kao nešto pozitivno. Barem tako smatra Saša Jovanović i žali što pre svega on i saigrači nisu uzeli još koji bod.
“Bio je to veliku uspeh i trenera i stručnog štaba. Tebe pred meč trener ubeđuje da si bolji od Vest Hema, pa ti onda ideš sa dosta samopouzdanja. Kada ti pripreme meč, ti vidiš nadu i pomisliš možemo mi to. Velike zasluge nosi i kondicioni trener Kostić, koji nas je pripremio da možemo da trčimo sa takvim igračima i da budemo u tom intenzitetu. Najviše mi je žao utakmice protiv Frajburga, Petra dao strašan gol, iz tri poteza smo matirali njihovu odbranu. Petrović se stvorio niotkuda, poveli smo, bilo je super. Možda sam ja bio nazovi tragičar, neki korner, čuvao sam igrača i guram ga, držim ga rukom. Nisam bio okrenut ka lopti i ona nekim lukom pada i pogodi me u ruku, preletevši preko glave. Posle smo primili još dva gola i tu smo potonuli, a ušli smo u meč strašno. Napravili bi senzaciju rezultatsku možda. Poslednji meč smo igrali za prolaz sa Olimpijakosom, nije bilo realno da pobediš, ali može svašta da se desi. I to je uspeh, igraš poslednje kolo i možeš da prođeš dalje. Protiv ekipe koja ima sto puta veći budžet“.

O ovosezonskoj kampanji pak ima šta da se kaže, i to sa ponosom.
“Veliki je uspeh i za nas, ali i za srpski fudbal ovosezonski plasman u nokaut fazu Lige konferencije. Ne možeš da budeš nezadovoljan i nezahvalan. Nisam imao sreće da igram, gledao sam sa tribina. Kako smo odigrali i izgledali protiv Lugana to je bilo odlično. O meču protiv Noe može da se snimi film, šta se tek tu sve desilo. Nismo zadovoljni, prezadovoljni smo. Mislim da to nikako nije mala stvar“, naveo je Saša Jovanović.

Koliko je rezultat u takmičenjima UEFA bio zadovoljavajući, toliko su Topolčani možda malo podbacili u prvenstvu. Izgleda da im teško ide i jedno i drugo.
“Iscrpela nas je malo ta Evropa i nismo beležili prepoznatljive rezultate. Stigne te umor, pa povrede, one su učinile svoje da ne ostvarimo rezultate. Petrović, koji je igrao sve utakmice koje postoje, kup, ligu, Evropu, bio nezamenjiv, pravi lider i kapiten se povredio. Takođe i Banjac, pa ja, i onda ti to sve uskrati roster i oseti se. Verujem da ćemo sa vratiti na svoju stazu i svoj stil fudbala“.

“STAROST LUČANI“

Sa Aleksandrom Ćirkovićem (©MN Press)

Od svojih saigrača ističe Saša Jovanović nekolicinu, kako prošle, tako i ove sezone. Puno je kvaliteta u redovima Plavih lavova, smatra napadač tima iz Bačke Topole.
“Ćirković je po meni bio odličan, obeležio je zajedno sa Pantom tu prošlu sezonu. Veliki uspeh je za TSC i srpski fudbal da u jednom momentu neki igrač odavde bude drugi strelac Lige konferencije, a drugi da bude najbolji asistent. Petar Stanić dominira od početka sezone na terenu, ofanziva, defanziva, jak je na lopti. Dobio je slobodu u igri, njega bih izdvojio isto koliko i Pantovića. Imao je taj peh sa virusom, sad se polako vraća, poslednji meč gol i asistencija. Iako je mlad, deluje kao iskusan golgeter, čim dobije loptu on to nekako lagano rešava, to dovoljno govori o njegovom kvaltitetu. Žao mi je što će da napuste jedan dan srpski fudbal, ali apsolutno zaslužuju da napreduju, da naprave karijere. Prestiž je takođe strašan igrač, sećam ga se iz Metalca. Kada je došao u TSC rekao sam samo polako, videće se kvalitet. Bilo je samo pitanje vremena kada će da uhvati formu, odigrao je nekoliko strašnih utakmica. Uvek nešto uradi, namesti, postigne gol, bude penal nad njim. On je tip igrača može da ga nema nigde prvo poluvreme, a onda u deset minuta reši utakmicu na individualni kvalitet, na neki šut, dribling“.

Govoreći o iznenađenjima u prvenstvu, pozitivnim i negativnim, Saša Jovanović ima svoje favorite.
“Po meni sam više očekivao od Radničkog iz Niša. Počeli su odlično sezonu, pobedili su i nas, izgledali su super, bili visoko na tabeli, ređali pobede kod kuće. Ušli su u krizu rezultata i doživeli pad, kako su krenuli baš je posle usledio veliki pad. Dobra su ekipa, po meni za plej-of. Klub kao klub o kojem ne treba trošiti reči“.

U vrhu tabele je baš njegov bivši klub, u kojem je igrao Jovanović u dva navrata.
“Lučani su me pozitivno iznenadili. Znam koliko taj mali grad živi za taj fudbal, deluje nekome to nije baš tako, ali jeste. Ja sam proveo tamo četiri, pet godina, ti ljudi žive za taj klub i tako ga doživljavaju da ga vole svim srcem. Jedan Tumbasević sa toliko godina je jedan od najboljih veznih u prvenstvu, Pejović je postigao dosta golova, Cvetinović je takođe dobar. Zovu ih pojedinci ’Starost Lučani’, a ta ’Starost’ u vrhu prvenstva na tabeli. Od samog početka se drže gore, pokazuju kvalitet, klub radi super stvari. Treba pohvaliti i Neška Milovanovića, dugi niz godina unazad vodi to kako treba. Biće oni neka svetla budućnost srpskog fudbala, jer su već izbacili neke mlade igrače. Jojić otišao u Stouk, Gordić u Lomel, Veličković u Vojvodinu. Iskusna ekipa u kojoj se uvek nađu dva, tri mlada igrača koja odskoče uz te starije“.

AKO HOĆEŠ DA UKRADEŠ – KRADEŠ OD SEBE

Bilo je takvih slučajeva i u Bačkoj Topoli. Recimo, Petar Ratkov, a upravo je Saša Jovanović bio saigrač najskupljeg igrača TSC-a po pitanju ostvarenih izlaznih transfera. Strašan tandem su činili on i sadašnji napadač Salcburga.
“Tako je i kod nas Petar Ratkov iskočio prve sezone uz iskusnije igrače, pohvatao je šta treba i otišao u dobro prvenstvo. Mladi igrači mogu dosta da nauče od iskusnijih, ali do njih je da li žele da slušaju i upijaju savete. Pre će da sazreju uz starije igrače, da postanu muško što bi se reklo. Mlađima želiš sve najbolje, kako za ekipu tako i za njih. Na mladima svet ostaje, tako je i u fudbalu“.

Upravo u toj kombinaciji mladosti i iskustva vidi Jovanović i prednosti u redovima TSC-a.
“Sličan je slučaj i sa igračima kod nas, kada dođu u jedan takav klub mi ih prihvatimo na prvu. Nema trule jabuke u timu, svi su dobri i hoće da poslušaju. To je neko napisano pravilo, ako hoćeš da ukradeš, kradeš od sebe, ne od saigrača ili trenera. Ako si pravi vrati ti se kako treba i od koga treba. Pantoviću se vratilo što se tiče golova, možda je mogao bolje prošle sezone statistički, ali sada iz polušanse dođe do gola. Stanić je prošle sezone bio negde toplo-hladno, ali svi smo znali o kakvom je igraču reč i pitanje je vremena kada će da eksplodira. U Evropi su bukvalno puštali magiju. Stvarno smo ponosni na njih. Uvek treba imati u timu po kojeg starijeg igrača baš zbog takvih stvari. U Partizanu je to Natho, u Zvezdi Katai, uvek dobro dođe od njih neki savet“, smatra Saša Jovanović.

Ideja o skraćivanju lige je usvojena, i nekadašnjem najboljem igraču Mozzart Bet Superlige se to sviđa. Pa navodi razloge.
“Mislim da će prvenstvo imati jaču konkurenciju i da je to dobra stvar za naš fudbal. Biće mi žao jer će neki klubovi ispasti, biće teško da se opstane i uđe u Superligu, ali kako će biti jača Superliga biće i Prva liga. Dobra je to stvar, prave se i tereni, ide sve na bolje. Od kako je Mozzart postao sponzor dosta se to podiglo na viši i lepši nivo. Igrači se osećaju lepše, kao igrači. Vidim dosta jaču ligu, neće biti tolika razlika u kvalitetu, biće podjednako jake ekipe. Neće biti lakih gostovanja, nema ih ni sad, ali tek tada ih ne vidim. Doneće to ligi bolji fudbal, čvršći. Radujem se tome, samo da me mimoiđu povrede pa da i ja doživim sve to“, optimista je Jovanović.

TRENER BI DANAS DAVIO AIMARA ILI RIKELMEA

Na kraju razgovora, ne može Saša Jovanović da se ne osvrne na tim koji simpatiše oduvek, koji juri ka tituli, ali je iz ruke ispustio i dva takmičenja u samo par dana. I ne, ne govorimo o Srbiji uopšte....
“Liverpul ove sezone - totalna dominacija u ligi. Žao mi je zbog Salaha što nije uradio više u Ligi šampiona, PSŽ je bio bolji, a Nuno Mendeš ga je čuvao sa takvom lakoćom. Očekivao sam pad u igri Pariza kada ode Embape, ali baš suprotno. Dembele igra fudbal karijere. Možda su Redsi prerano udarili na ovakvog protivnika, kao finale pre finala. Oba tima su prva u svojim prvenstvima. Ne bih se iznenadio da odu do finala. Osvojiće Liverpul tamošnju ligu, nije realno da ih stigne Arsenal“.

A kad već pomenusmo taj fudbal sa vrha lanca ishrane, kako se Saši Jovanoviću dopada ono što danas gleda?
“Kao što kaže Fernando Tores, pre si morao deset sati nedeljno da budeš profesionalac, sada to moraš da budeš 24 sata i dok spavaš. Nekako mi se sviđao više fudbal ranije, kao da si na šahovskoj tabli danas. Izgubila se neka draž. Takođe i zbog VAR-a. Ne raduješ se isto, postigneš gol pa onda razmišljaš da nije bio neki faul, ili neka ruka minut pre toga. Koliko je to donelo fudbalu, mislim da je i uzelo. Izgubile su se te neke ’desetke’ u fudbalu. Pre si imao jednog Del Pjera, Aimara, Ronaldinja, Zidana, Rikelmea, sada bi takve igrače trener udavio. Delovalo mi je sve tada lepše, na potez, a ovakvi igrači su jeli loptu bukvalno“, naveo je na kraju razgovora Saša Jovanović.

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Ahilova peta i pogled sa tribina Saše Jovanovića: Da ne volim fudbal toliko, batalio bih

Uživo

Fudbal

Tenis

Kosarka

Najava mečeva