Možda se raskoš kupuje novcem, ali se slava osvaja na terenu

Novac je oblikovao sport, pretvorio ga u biznis i u ogromnoj meri uništio u njemu one osnovne postulate. Glavni primer za to je upravo fudbal koji prolazi kroz najveću organizacionu krizu u novijoj istoriji. Puč zvani formiranje Evropske Superlige nije uspeo, barem ne za sada, ali je pokazao da su mnogi od onih koji su ovu predivnu igru učinili velikom sada ozbiljno nezadovoljni. Jer u trenucima kada su finansijski prihodi dostizali maksimume, dogodila se pandemija, koja je najviše pogodila upravo one najveće. Inter će uprkos osvojenom „skudetu“ morati da skraćuje budžet, Barselonin dug je dostigao 1.000.000.000 dolara, Juventus mora da zateže kaiš, a Florentino Perez, uprkos velikom pritisku navijača, jednostavno nije u stanju da pravi neke nove Galaktikose.

Ipak, da pandemija nije udarila sve podjednako, pokazuju primeri upravo Mančester Sitija i Čelsija, čiji su bogati vlasnici Mansur bin Zajed Al Nahjan i Roman Abramovič, umeli da iskoriste trenutak nemoći najvećih konkurenata, kao i trenutne "rupe" u pravilima, kada je UEFA suspendovala finansijske propise i ograničenja u finansiranju klubova. Čelsi je tokom sezone 2020/2021. potrošio 223.000.000 evra na rekonstrukciju tima, što je više nego bilo koji tim u Evropi ili recimo svi klubovi iz Bundeslige zajedno, dok je Mančester Siti na dodatno "zatezanje" linija utrošio 152.000.000 evra. I sve to u trenucima kada se procenjuje da su najveći klubovi zbog pandemije izgubili preko 4.000.000.000 evra.

(2,00) Mančester siti (3,30) Čelsi (4,00)

Oni zlobniji bi večerašnje finaliste (21.00, RTS 1) mogli da nazovu "profiterima" trenutne situacije u svetu sporta, ali da nije sve baš u novcu upravo pokazuju i njihovi lični primeri. Još 2010. godine, kada je krenulo astronomsko ulaganje u dva kluba, očekivalo se da će upravo Siti i Čelsi znatno brže zavladati evropskim fudbalom, ali to nije išlo tako lako, pa se na zajedničko finale čekalo čitavu deceniju. Oba kluba su osvojila osam od poslednjih 12 šampionskih titula u Premijer ligi, ali po pitanju učinka u Ligi šampiona stvari nisu išle željenim tokom. Pogotovo ne za Građane, kojima je ovo istorijsko finale. Čelsiju je treće, u kojem će pokušati da postane 13. klub koji je imao tu privilegiju da najmanje dva puta postane prvak Evrope.

GRAĐANI SAZRELI ZA NAJVEĆI TRENUTAK U ISTORIJI

©Reuters

Uvek je nezahvalno prognozirati i stavljati jednu od ekipa u poređenu ulogu kada je u pitanju finale Lige šampiona, ali u ovom slučaju stvarno nema mnogo dileme: Mančester Siti je ozbiljan favorit na Dragau. I to ne samo jer ima objektivno kvalitetniji tim, već i zbog prilično loše forme u kojoj se u ovom trenutku nalazi Čelsi. Građanima je adut iskustvo, ekipa je na vrhuncu po svim aspektima i zrela za ovaj trenutak. Sa druge strane, Plavci su ekipa koja je stvarana da vlada na duži period i niko joj neće zameriti eventualan neuspeh ove večeri.

Plavci su se u poslednjem kolu Premijer lige provukli kroz iglene uši i četvrto mesto izborili zahvaljujući porazu Lestera od Totenhema. U poslednja četiri meča doživeli su tri poraza, ostali su bez trofeja u FA kupu, a na kraju je moglo da se dogodi i da im plasman u Ligu šampiona naredne sezone zavisi od ove utakmice. Ipak, srećom po klub iz Londona to nije slučaj, pa sastav Tomasa Tuhela znatno rasterećeniji dočekuje okršaj sa Građanima u Portu.

Mozzart daje najveće kvote na svetu: Mančester Siti 2,05, Brentford 1,97, Keln 2,10

Mančester Siti se jeste malo opustio nakon što je i formalno obezbedio šampionsku titulu u Engleskoj, ali je sastav Đozepa Gvardiole u poslednjem kolu prvenstva demonstrirao silu protiv Evertona (5:0) i pokazao sa kakvim raspoloženjem dočekuje ovu istorijsku šansu da postane vladar Starog kontinenta. Treba imati na umu da je Čelsi dobio poslednji međusobni meč ova dva tima i to na Etihadu sa 2:1, mada to nije previše bolelo Građane, ali zato jeste onaj poraz u polufinalu FA kupa, kada su Plavci na Vembliju slavili golom Hakima Zijeha od 55. minuta. Siti je prethodno, u prvom ovosezonskom okršaju u Premijer ligi, na Stamford Bridžu, savladao Čelsi sa 3:1. Tuhel od dolaska vodi 2-0 protiv Gvardiole, a imao je velika iskustva u ovom okršaju i u drugim klubovima.

"Uvek je teško igrati protiv Sitija, Bajerna ili Barselone kada je sa druge strane Pep. Prilično dobro ume da uveri ekipu u svoje kvalitete i ima ogroman pobednički mentalitet", rekao je Tuhel.

Mančester Siti na Dragao stiže s namerom da postane 23. šampion Evrope. Ovo će biti treće englesko finale, a drugo u kojem učestvuje Čelsi. Za Plavce prvo nije bilo uspešno, pošto su na Lužnikiju poraženi od Mančester junajteda posle izvođenja jedanaesteraca. Možda je u ovom trenutku Siti najjači tim u Evropi i svetu i napravili su ogroman jaz između nas u ligi, ali mi smo tokom 90 minuta na Vembliju smanjili razliku, pa onda opet u pobedom u Mančesteru.

Veliki uspesi Građana su proteklih godina bili osporavani, pošto uprkos osvajanjima domaćih trofeja, nisu uspeli da naprave ništa konkretno u Ligi šampiona. Ovo je jedini trofej koji Gvardiola do sada nije osvojio u Mančesteru, pa možemo samo da zamislimo sa kakvom motivacijom Katalonac stiže u Porto. Posle tri vezana četvrtfinala i jednog polufinala iz sezone 2015/2016, Siti je konačno u finalu, pa želi da iskoristi premijernu šansu da se domogne trofeja.

Dvojica trenera nisu imala previše problema sa sastavljanjem timova za ovaj meč. Gvardiola je morao da strepi zbog Ilkaja Gundogana, koji je zbog problema u meču sa Brajtonom čitavu utakmicu protiv Evertona presedeo na klupi, ali se veruje da će biti na raspolaganju Gvardioli. Nešto veće brige imao je Tomas Tuhel, pošto je Ngolo Kante kuburio sa povredom butnog mišića, dok je sjajni čuvar mreže Eduar Mendi zbog udarca u stativu morao na poluvremenu da napusti meč sa Aston Vilom u poslednjem kolu.

ZLATNA GENERACIJA TRENERA U ENGLESKOM FUDBALU NAPRAVILA RAZLIKU

©Reuters

Mnogi fudbalski autoriteti na Ostrvu smatraju da je osnovnu prevagu u poslednjih nekoliko godina napravilo to što su na Ostrvo stigli najbolji evropski treneri. Finansijska ulaganja su oduvek bila velika, ali su razliku stvorili stručnjaci kao što su Gvardiola, Klop i Tuhel. Dok to nisu shvatili, Englezi su živeli u surovoj dominaciji Reala i Barselone, a tu su često bili i Bajern i Atletiko Madrid, ali je klima postepeno počela da se menja. Liverpul je bio u finalu 2018. i 2019. godine, a u drugom mu je protivnik bio Totenhem.

Gvardiola bi iz startne postave mogao izostaviti ozbiljne igrače kao što su Gabrijel Žesus, Rahim Sterling, pa i najbolji klupski strelac Serhio Aguero, koji se oprašta u klubu. Starteg Sitija je pokušao da pojasni težinu trenutka kada se igračima saopštava ko će igrati u startnih 11 na ovako važnom meču.

"Užasno. To je apsolutno katastrofa. Nemojte da budete menadžer u svom životu. Onima koji nisu u timu savetujem da budu uz ekipu, jer vam život može dati novu šansu. Radite više i možda ćete biti tamo. Neverovatno mi ih je žao, ali moram da budem iskren. Poznajem ih i biram da bih pobedio utakmicu. Ne postoji alternativa", rekao je Gvardiola.

Finale je prvobitno trebalo da bude odigrano na Ataturku u Istanbulu, ali je moralo da bude izmešteno pošto je Velika Britanija dodala Tursku na „crvenu listu“ za putovanja, usled situacije sa pandemijom virusa korona. Razmišljano je i o tome da se meč odigrana na Vembliju, ali to nije bilo moguće iz tehničkih razloga, pa je na kraju izabran Porto. S obzirom na limitiran broj gledalaca, obe ekipe su dobile po 6.000 ulaznica, a očekuje se da ukupna cifra prisutnih na stadionu ne prebaci cifru od 20.000 posetilaca. Ovo će biti drugi međusobni meč dva tima u evropskim takmičenjima. Prvi put su se sastali u polufinalu Kupa kupova u sezoni 1970/1971. kada je Čelsi u oba meča slavio sa po 1:0, a potom je savladao i Real Madrid u velikom finalu. Kada je u pitanju ukupan odnos međusobnih mečeva, ova dva tima su se do sada sastajala ukupno 166 puta. Čelsije slavio u 68 navrata, Siti ima deset pobeda manje, dok je 40 puta bilo nerešeno.

Arbitraža na ovom meču poverena je odličnom španskom sudiji Antoniju Muateu Laozu. Ovo će biti njegovo prvo finale kao glavnom sudiji, dok je 2019. godine, u okršaju između Liverpula i Totenhema bio četvrti sudija. Međunarodni sudija je postao 2011. godine, a ove sezone je sudio šest mečeva u elitnom takmičenju, uključujući i četvrtfinale između Bajerna i Porta. Gledaćemo ga i na predstojećem Evropskom prvenstvu. Zanimljivo, Španac nije delio pravdu Sitiju od „sukoba“ sa Gvardiolom u revanšu četvrtfinala Lige šampiona sa Liverpulom 2018. godine, kada je isključio trenera Građana posle protesta zbog nepriznatog gola Leroja Sanea.

MANČESTER SITI - ČELSI (21.00, RTS 1)

Stadion: Dragao (Porto)

Dozvoljen kapacitet: 16.500 gledalaca

Sudija: Antonio Mateo Laoz (Španija)

MAN SITI (4-3-3): Ederson - Voker, Stons, Dijas, Zinčenko - Gundogan, Rodri, Bernardo Silva - Marez, De Brujne, Foden.

ČELSI (3-4-2-1): Mendi - Kristensen, Silva, Ridiger - Aspilikueta, Kante, Žoržinjo, Čilvel - Zijeh, Maunt - Verner.