Dragao je šahovska tabla - odbrane dominiraju, poteze vuku taktički velemajstori

Finale Lige šampiona ili drugim rečima šahovsko nadmudrivanje taktičkih velemajstora Pepa Gvardiole i Tomasa Tuhela. Da Nemac sredinom sezone nije preuzeo Čelsi, ne bi se Plavci trenutno nadali drugom "ušatom peharu", dok igre Sitija s početka Premijer lige nisu ukazivale na jednu od najboljih sezona u istoriji kluba (ako Liga šampiona bude osvojena). Ključ istorijskog plasmana u finale evropske elite i ubedljive titule Građana, odnosno Čelsijevog dizanja iz pepela leži u odbranama kakve u Ligi šampiona dugo nisu viđene.

(2,05) Mančester Siti (3,10) Čelsi (4,10)

Na putu do finala oba rivala primila samo po četiri gola. Nešto slično poslednji put se dogodilo 2006. godine. Barselona je do borbe za trofej stigla sa takođe četiri primljena gola, Arsenal je dozvolio samo dva.

Mančester Siti od dolaska Pepa Gvardiole leta 2016. godine uglavnom mleo rivale napadačkom igrom. Od ove sezone je u Rubenu Dijasu, po izboru britanskih novinara najboljem fudbaleru Premijer lige, pronašao deo koji je nedostajao (skoro) savršenom defanzivnom mozaiku. Odjednom je Siti počeo da uništava većinu onih koji mu izađu na crtu granitnom zadnjom linijom, najkvalitetnijom u minulih pet sezona iako su recimo u takmičarskim 2017/18 i 2018/19 primali manje golova.

Ispričao je Gvardiola pre par mesec Riju Ferdinandu u jednom intervjuu kako je jedan od glavnih preokreta posle neubedljivog starta sezone napravio ubedivši igrače da kada je lopta u posedu rivala "trče kao životinje". Energija koju tim sa Etihada pokazuje kada kada se brani je ključ dominantnog osvajanja Premijer lige i istorijskog, prvog plasmana u finale Lige šampiona.

A lepo je svojevremeno rekao Johan Krojf kojeg ćemo parafrazirati: "Tokom meča svaki fudbaler u proseku ima loptu u nogama tri minuta. Definiše vas ono što radite ostalih 87 minuta."

Jedan od zaštitnih znakova svih Gvardiolinih ekipa, počev od Barselone, preko Bajerna, do Sitija jeste to da većinu izgubljenih lopti prati ozbiljan presing i namera da se posed povrati u prvih par sekundi. Sa još više trčanja i energije nego ranije, Građani su taj deo igre doveli do savršenstva. Uz to, sa dolaskom Dijasa, Džon Stouns je potpuno fudbalski vaskrsao i od fudbalera koji je pre starta sezone bio na izlaznim vratima kluba, postao deo jednog od najčvršćih defanzivnih tandema Evrope. Kada se Siti brani, zadnja linija se povlači bliže golu nego ranije,

Džon Stouns i Ruben Dijas (Reuters)

Ako podvučemo crtu nakon najsvežije titule Građana, videćemo da su samo tri odbrane u Ligama petice bile bolje od Sitijeve ove sezone - Lilova kao najmanje darežljiva sa 23 primljena gola, Atletikova koja je kapitulirala dvaput više, odnosno Pari Sen Žermenova koja je dozvolila rivalima 28 pogodaka. Lajpcigova je poput Sitijeve primila 32, ali je odigrala četiri utakmice manje. Pritom je Gvardiolina četa u poslednja četiri kola primila čak sedam pogodaka - jasan znak opuštanja nakon što je titula zvanično osvojena.

U grupnoj fazi Lige šampiona samo je Porto (tu su još bili Olimpijakos i Marslj) uspeo da savlada Edersona. Nokaut faza donela je tri primljena gola, dva od Borusije Dortmund i jedan od Pari Sen Žermena. Portov Luis Dias je iskoristio brzinu, uhvatio odbranu Sitija u raskoraku, pretrčao Rodrija, Kansela pre nego što je zatresao mrežu. Borusija je uspela da mu da po jedan u obe utakmice. Belingemov je došao uz faktor sreće jer mu se lopta uz odbitak nacrtala u nogama. Kvalitet udarca je naravno neosporan. Zadnja linija je potpuno ispala kod gola Rojsa... Na prste jedne ruke mogu se nabrojati slični propusti. I na kraju Pari Sen Žermen je jedini gol u dvomeču postigao iz kornera, preko Markinjosa.

Možda se raskoš se kupuje novcem, ali se slava osvaja na terenu: Najbolji tim u Evropi VS Projekat za uspostavljanje apsolutne dominacije

Teško je zamisliti secnario u kojem Čelsi juriša na polovinu Sitija i gotovo izvesno ćemo loptu češće gledati u posedu Građana. Za koju god postavu da se odluči Tuhel, Plavci neće izgubiti na oštrini, odnosno sposobnosti da brzo iznesu loptu koju su prethodno oduzeli rivalu. Kante će sigurno biti starter, a upravo se njegova brzina i umešnost pokazala ključnom u nekim kontra napadima. Tu su naravno Mejson Maunt, Kristijan Pulišić, Kaj Haverc, a ma koliko Timo Verner čitave sezone kuburio sa završnicom, njegova brzina u kontri i asistencije mogle bi da namuče tim sa Etihada. Moćno oružje Čelsija mogao bi da bude prekid, sa skakačima poput Tijaga Silve, Antonija Ridigera, Anreasa Kristensena. Setimo se da se londonski velikan prvog trofeja Lige šampiona domogao zahvaljujući drogbinom golu iz kornera koji je doneo produžetke.

Kao što je Dijaš pomogao Stounsu da pronađe dugo skrivane kvalitete (iako i dalje ume da kiksne), tako je i veteran Silva bio ključan za buđenje Ridigera, odnosno kvalitetnija izdanja Kristensena. Međutim, pod komandom Frenka Lamparda čitava ekipa Čelsija pa ni štoperski trio nisu imali pravi kompas, ali je od dolaska Tomasa Tuhela na Stamford Bridž, plavi londonski broj uhvatio idealan kurs.

Ridiger i Tuhel (AFP)

Nemac je preuzeo tim nakon 19. kola Premijer lige. Do tada su Plavci primili 23 gola, tek na šest mečeva sačuvali mrežu, a u čak četiri navrata primali po tri gola. Od dolaska samo jednom se dogodilo da mreža bude zatresena tri ili više puta i to u onom šokantnom porazu od Vest Bromvič Albiona. Čelsi je sa Tuhelom u Premijer ligi primio samo 13 golova na 19 utakmica, a gledajući sva takmičenja, na 29 mečeva, mraža je mirovala čak 18 puta!

Čelsi je u prvih šest mečeva Lige šampiona primio po gol od Rena i Krasnodara (potpuno neutralisao napad Sevilje), a potom još po gol od Porta i Real Madrida. Pritom je lepotica Medija Taremija u revanšu četvrtfinala neodbranjiva, dok je Benzemi dozvoljeno da na pragu peterca zakuca loptu u mrežu. To su neki od izuzetaka koji potvrđuju potvrđuju pravilo da je Čelsijeva odbrana češće funkcionisala kao satić.

Doduše, nije da nije bilo problema u završnici Premijer lige.

Skoro savršena defanzivna statistika pogoršala se u poslednje četiri runde kada je Čelsi u proseku primao 1,2 gola po meču, a to se poklopilo sa izostancima Ngola Kantea, Čelsijeve mašine za otimanje lopti i zaustavljanje protivničkih napada (neosporan je doprinos u napadačkoj igri), odnsosno Kristensena. Čelsi pod Tuhelom demonstrira sličnu vrstu presinga kao Gvardiolin Siti, što neču imajući u vidu da je Španac u ogromnoj meri uticao na njegov trenerski razvoj. Međutim, da bi Čelsi mogao da se nada drugom trofeju prvaka Evrope, moraće da zaboravi na defanzivne boljke koje su se manifestovale u završnici Premijer lige.

Sitijev napdački Arsenal je takav da je Gvardiola praktično bez klasičnog špica postao šampion Engleske i finalista Lige šampiona. Kevin de Brujne je već godinama verovatno najbolji fudbaler planete na svojoj poziciji, Fil Foden je preskočio lestvicu od vrhunskog talenta do jednog od važnijih fudbalera Sitija, roviti Gundogan igra sezonu karijere, Bernardo Silva čeka da jednom loptim laserski preseče odbranu rivala.

Tuhel sve do dolaska u Čelsi nije imao pobedu protiv Gvardiole, a onda vezao dve u poslednjih mesec dana. Ali finale Lige šampiona je drugačija priča na mnogo nivoa. Univerzum za sebe. Kao u šahu. Jedan naizgled vrhunski potez može sve da odluči, a opet ne mora da bude garancija pobede. Kao ono kada igrač svesno žrtvuje "kraljicu" da bi u narednom potezu dao mat.