Buenos Ajres - fudbalska prestonica sveta (VII deo): Porque yo te amo - priča o Viktorijano Arenasu

Opevan u mnogim tango pesmama velikih umetnika, taj gradić imena Valentin Alsina što je iznikao na južnoj obali Rijačuelja, danas opština sa preko 50.000 stanovnika, nekada je bio poznat po tome što su početkom 20. veka postojale javne kuće, barovi i taverne gde su mahom mladi ljudi, ali i neki tvrdoglavi starci, nastavili da troše plesni podijum uz korake tanga. Teška oblast. Da, to je pravi opis. U isto vreme kraj sa radnim ljudima i noćnim sovama, stvoren je da bude teško shvatljiv i komplikovan čak i među najnižim staležima i krugovima stanovništva Ajresa uz opasnu reputaciju koja ga prati i dan danas.

Upravo tu je 1928. godine rođen klub Huventud Obrera de Viktorijano Arenas, koji je ubrzo postao Klub Atletiko Viktorijano Arenas. Odabrani datum je bio vreli 2. januar, kada su momci koji su želeli da se okupe i igraju fudbal za svoje ime usvojili ono koje je stajalo na posteru koji je najavljivao prodaju zemljišta u oblasti Vilja Kasteljino.

Danas, Viktorijano Arenas je argentinski sportski klub sa sedištem u kraju Valentin Alsina, u opštini Lanus u južnoj zoni Buenos Ajresa. Klub je najpoznatiji po svojoj fudbalskoj sekciji koja učestvuje u Primeri C Metropolitano, četvrtoj kategoriji za klubove koji su direktno povezani sa AFA. Poseduje svoj stadion pod imenom Saturnino Moure, koji se nalazi na poluostrvu reke Rijačueljo. Mnogi poznavaoci i pratioci fudbalske scene Buenos Ajresa, mišljenja su da je to stadion sa najlepšom okolinom u čitavom gradu.

Stadion se nalazi u Brajanovom meandru, tamo gde tok reke izuzetno vijuga, koji suštinski pripada gradu Buenos Ajresu, ali je integrisan u bario Pinjera koji je sastavni deo partida Aveljaneda. Ovaj naglašeni meandar, koji podseća na poluostrvo, ima mnogo posebnosti. U principu, jedini je preživeo ispravljanje Riačuelja koji je prvobitno bio veoma krivudavi vodotok. S druge strane, to je jedino mesto gde reka prestaje da bude granica između grada i provincije Buenos Ajres, jer je u ovoj oblasti zvanična granica i zamišljena linija rektifikacije koja nikada nije sprovedena. Ovo dovodi do toga da su obe obale reke Riačueljo, kao i sam meandar, deo grada Buenos Ajresa, stvarajući kopnenu granicu između Komune 4 i Aveljanede, koja suštinski pripada provinciji, ali je danas u dubokoj urbanoj zoni prestonice.

Povezan je sa ostatkom grada samo železničkim mostom, preko kojeg prolazi jednostavan kolosek koji koriste teretni vozovi Roka železnice za pristup stanici Sola - takođe u gradu Buenos Ajresu. Ovaj put prelazi reku i ulazi u Vilu 21-24, najveću u gradu. Na strani Aveljanede nalazi se fabrika kompanije Siam, gde je pre izvesnog vremena zakopan metalni most koji je trebalo da koristi železnica kada je kanal popravljen. Most koji se trenutno koristi napravljen je od drveta i projektovan je za privremeno korišćenje.

Buenos Ajres – fudbalska prestonica sveta: Upoznajte Ituzaingo i Ekskurzionistas, omiljeni klub Emira Kusturice

Buenos Ajres – fudbalska prestonica sveta (II deo): Mali gigant iz Kabaljita i plesači Kandomberosa

Svoje ime duguje sada nepostojećoj stanici Inheniero Brajan, ogromnoj platformi za razmenu tereta između različitih privatnih železničkih kompanija koja je prestala da se koristi posle nacionalizacije železnice. Jednom napuštena, na tom zemljištu je iznikla vila 21-24, oblast poznata po veoma siromašnom stanovništvu, a ime stanice je zauzvrat odalo počast građevinskom inženjeru Santjagu Brajanu. Posebno mesto na kojem se nalazi stadion, poznato je i kao ostrvo Gurmendi koji nosi naziv po obližnjoj fabrici, a koje je ipak neka vrsta poluostrva formiranog vodotokom Río Matansa-Riačueljo koji mu daje poseban reljef. Uski prolaz do samog poluostrva i stadiona vodi kroz industrijski deo gde se uzdižu ogromni hangari i fabrike. Zvanično, u okviru katastra grada Buenos Ajresa, deo je bloka 104, katastarskog dela 26 sa adresom na ulicu Luna 2101.

Kako je već naglašeno, klub je osnovan 2. janura 1928. godine, a ime je preuzeo od jedne kompanije koja se bavila prodajom zemljišta i ostalih nekretnina, koja je i sama kasnije prodala klubu parcelu na kojoj je sagrađen stadion. Među osnivačima je bio Rikardo Antunja kao prvi predsednik kluba sa suosnivačima braćom Kapaibom i Hoseom Margalehom. Početkom četrdesetih godina prošlog veka, tačnije 1942. klub dobija pravni status, koji mu omogućuje da kupi zemljište na uglu ulica Paso de Burhos i Gvatemala, koje je otplaćivao gradu narednih pet godina, gde se danas nalaze klupske prostorije.

Klub se pridružuje Argentinskoj Fudbalskoj Asocijaciji 1963. godine, kada prvi put nastupa u Primeri D, tadašnjem četvrtom rangu argentinskog fudbala. U sezoni 1964. Viktorijano beleži prvi zapaženiji rezultat kada završava kao četvrtoplasirana ekipa na tabeli. Istorijski prvi uspon u Primeru C dogodio se 1974. godine kada je kampanju završio kao vicešampion iza Barakas Sentrala. Drugu poziciju na tabeli uspeo je da izbori u poslednjem kolu posle pobede od 2:0 nad Deportivo Urikzom, inače direktnim konkurentom. U Primeri C nastupa naredne tri sezone do 1977. godine kada se ponovo spušta u niži rang. Tokom sedamdesetih za klub je nastupao čuveni Norberto Outes koji je prve omladinske korake napravio pravio upravo u Viktorijanu. U sezoni 1978. Viktorijano ostvaruje najveću bobedu u istoriji kada je savladan Atletiko Lugano sa neverovatnih 9:0.

Klub se u sezoni 1988/89 povlači iz takmičenja zbog finansijskih problema, koji su ubrzo bili rešeni. Posle kratkog napuštanja lige, mislilo se da klub neće još dugo uspeti da opstane na fudbalskoj sceni Ajresa, međutim izgleda da je upravo ta mini pauza kada su se izdešavale određene promene unutar kluba donela pravo osveženje. Ipak, Viktorijano je ponovo morao da počne od najnižeg ranga.

U sezoni 1990/91 u Primeri D takmičilo se 20 klubova koji su bili raspoređeni u dve Grupe A i B sa po 10 ekipa. U obe grupe važio je dvokružni sistem takmičenja, a posle 18 odigranih kola kao prvi u Grupi B završio je Viktorijano Arenas, čime je izborio učešće u finalu gde se sastao sa prvakom Grupe A, Puerto Italijanom (današnji Puerto Nuevo). Finalni susret za promociju u viši rang igrao se na stadionu Hulio Umberto Grondona u Sarandiju. Viktorijano je triumfovao sa čak 5:1, a svih pet golova postigla su samo dva igrača Valter Lizaraga (2) i Serhio Groso (3). Za klub je ovo bila prva zvanična šampionska titula u nekoj od ligama Metropolitano za klubove koji su direktno povezani sa AFA. U Primeri C ostaju naredne dve sezone do 1993. godine kada se ponovo spuštaju u Primeru D.

U sezoni 1994/95 Viktorijano izlazi kao prvoplasirani iz formata Klausura 1995, što mu je omogućilo da se nađe u doigravanju za viši rang, sa klubom General Lamadrid. Odigrana su čak tri susreta: prvi 8. maja u Floresti na stadionu Islas Malvinas, na kom je slavila ekipa iz Vile Devoto, drugi 12. maja u Aveljanedi na stadionu Hulio Umberto Grondona, u kom je ovoga puta identičnim rezultatom slavio Viktorijano. Treći duel usledio je kao posledica nerešenog ishoda iz prvobitno zamišljenog dvomeča, i odigrao se u Lanusu na stadionu Nestor Diaz Perez, čuvenoj La Fortalesi, gde je rezultat bio 2:0 u korist Lamadrida.

U sezoni 1997/98 klub je ušao u istoriju argentinskog fudbala na meču protiv Deportivo Munjiza odigranom 4. aprila 1998. godine jer se prvi put kao jedan od arbitara pojavila žena. Prva dama koje je imalu tu čast je Florensija Romano.

Narednu šansu za povratak u Primeru C klub je imao u sezoni 1998/99 kada je ponovo izašao kao prvoplasiran iz formata Klausura 1999, što mu je omogućilo dovoljan koeficijent da u konačnom plasmanu budu među osam ekipa koje će ići u doigravanje. Viktorijano je zaustavljen u polufinalu od Ferokaril Midlanda.

Buenos Ajres - fudbalska prestonica sveta (III deo): Borba za elitu, Tigrovi iz San Fernanda ili Kamiondžije iz Barakasa?

Buenos Ajres - fudbalska prestonica sveta (IV deo): Divlji zapad, Merlova Mala akademija protiv neukrotivog Lava iz Leloira

Kroz sezonu 2006/2007 u ukupnom plasmanu iz oba formata Apertura i Klausura, Viktorijano je bio sedmoplasirsan, što je bilo dovoljno da se ponovo nađe u doigravnju za viši rang, ali i ovoga puta zaustavljen je već u prvoj rundi od Arhentino Kilmeša posle izvođenja jedanaesteraca.

Identični rezultati nizali su se u narednim sezonama. U kampanji 2007/2008 u četvrtfinalu gde se igrao jedan susret izgubio je od Linijersa sa 3:0, isto je prošao naredne godine sa istim rivalom iz zapadnog Ajresa 2:1, a sezone 2009/2010 je opet eliminisan u istoj fazi od San Martina iz Burzaka 2:0. Naredne 2010/2011 završava tek šesnaesti na tabeli. U sezoni 2011/2012 takođe u četvrtfinalu gubi od Arhentino Kilmeša ukupnim rezultatom 2:1.

Konačno, kraj ovom zaista depresivnom nizu neuspeha, došao je u sezoni 2017/2018. Za razliku od prethodnih formata, te sezone Primera D igrala se po dvokružnom sistemu po ugledu na evropska prvenstva. Viktorijano je posle 30 odigranih kola završio na čelnoj poziciji sa 59 osvojenih bodova iz 18 pobeda, pet nerešenih i sedam poraza. Prvo mesto, druga zvanična titula i promocija u viši rang bili su zagarantovani sa tri boda prednosti u odnosu na drugoplasirani Arhentino Merlo koji je morao u doigravanja, onu nepremostivu prepreku za Viktorijano sezonama pre toga.

Veliki i veoma bitni događaji za klub dešavali su se tokom 2010. godine. Tadašnji predsednik kluba Domingo Sganga je 12. januara zajedno sa čelnicima kluba Atletiko Lanus potpisao sporazum o institucijalnoj i sportskoj saradnji između dve omladniske škole fudbala, čime su unapredili obuku novih mladih igrača.

Viktorijano Arenas je veliku pažnju javnosti privukao u januaru iste godine kada je na svojim dresovima nosio lik nedavno preminulog legendarnog i svetski priznatog rok muzičara Roberta Sančeza poznatijeg kao Sandro. Smatra se pionirom argentinskog roka jer je bio jedan od prvih rok umetnika koji je pevao na španskom u Latinskoj Americi. Uredio je 52 zvanična zapisa i prodao osam miliona primeraka, iako drugi izvori navode da je prodao preko 22 miliona. Njegova numera pod imenom Porque yo te amo – Zašto te volim, često se pevala na Viktorijanovim utakmicama, a vremenom je postala i zvanična himna kluba. U čast velikoj ličnosti koja se rodila u istom kraju odakle potiče i klub, ispod slike na kojem se Sandro nalazi pored mosta Alsina stajao je natpis ''CAVA de América'' povezujući tako ime kluba sa onim pod kojim je preminuli umetnik bio poznat ''Sandro de América''.

Buenos Ajres - fudbalska prestonica sveta (V deo): Priča o Deportivo Laferereu, niželigašu vrednom poštovanja

Buenos Ajres - fudbalska prestonica sveta (VI deo): Tamo gde je nastao najzavodljiviji ples...

Boje kluba su bela i svetlo plava, tradicionalno uz vertikalni raspored tri pruge svetlo plave boje preko belog dresa. Druga ili gostujuća garnitura je uglavnom crne boje sa pojedinim elementima svetlo plave. Nadimak kluba El Cava potiče od incijala i početnih slova punog imena kluba "Club Atlético Victoriano Arenas". Natpis sa velikim slovima 'CAVA', ponekad se može videti na leđima klupskih jakni i opremi za treninge. Takođe, Arenas ima svoje verne navijače koji se okupljaju pod imenom bara brava grupe ''La Banda del Victoriano''. I danas slave 95. rođendan...

Piše: Đorđe RADONJIĆ