Buenos Ajres - fudbalska prestonica sveta (IV deo): Divlji zapad, Merlova Mala akademija protiv neukrotivog Lava iz Leloira

Ne, nije u pitanju onaj Divlji zapad na čiji se pomen uglavnom pomisli na čuvene vestern filmove i prašnjave kauboje. Izuzetaka je vrlo malo. Opet, nije ni tako daleko od toga. Ovoga puta kroz priču o jednoj od najvećih metropola u svetu fudbala, dotaći ćemo se njenog, pomalo zaboravljenog zapadnog dela. U njemu dvoboja ima na pretek. Ipak, jedna od stvari po čemu se ova urbana zona Buenos Ajresa razlikuje od severne i južne, pa i centralne, jeste fenomen troboja. Da, kao u filmovima Serđa Leonea. Priča koja sledi trebalo bi da predstavi potencijalnog učesnika Primere B Metropolitano. Žreb je hteo da se u finalu sastanu dve ekipe upravo iz Zapadne zone. Jedan od njih predstavnik je pomenutog čuvenog trougla iz Partida de Merlo, dok sa suprotne strane imamo pojavu i četvrte strane, naizgled neminovno usisane u taj spektar plavih boja, a koja zastupa isključivo samu sebe.

Deluje konfuzno, zar ne?

Pored centralne gradske zone koja je dom za 21 klub, među kojima su neki od velikana poput River Plejta, Boke Juniors, San Lorenca, tu su još i Velez, Urakan, Argentinos Juniors i drugi, postoje i tri zone šireg urbanog područja, kao i nekoliko zasebnih okruga. Svi oni, zajedno sa posebnim gradom La Platom formiraju Metropolitan regiju poznatu kao Veliki Buenos Ajres. Severna zona, koja od sledeće sezone ponovo ima svog predstavnika u elitnom rangu takmičenja, povratkom Tigrea, dom je za još 15 timova koji se nadmeću u svim ligama Metropolitan regije. Jug, na primer, ima čak 20 klubova, od kojih su pojedini bili i klupski prvaci sveta. Naravno, misli se na Rasing i Independijente iz Aveljanede.

01.00: (2,50) Argentino del Merlo (2,90) Ituzaingo (3,00)

Ali, šta se zapravo dešava sa Zapadnom zonom? Ona već duže od 15 godina nema svog predstavnika u najjačoj kategoriji. Poslednji put njen zastupnik bio je Almagro. Istina, klub koji je nastao u centralnoj gradskoj četvrti, ali sa prebivalištem u Tres de Febreru, jednom od zapadnih krajeva, već više od pola veka. Možda se to i propmeni u skorijoj budućnosti, ali to ovde neće biti tema. Pažnja je svakako preusmerena na zapad, koji će sledeće sezone potencijalno imati još jednog ambasadora u trećem rangu takmičenja za klubove sa područja glavnog grada, iliti Primeri B Metropolitano. Isto tako, moguće je da će liga biti bogatija barem za još jedan klasični obračun. Odluku o tome noćas (01.00) u prvom meču finala započinju Argentino de Merlo i Ituzaingo, dva, donekle, komšijska kluba.

O Ituzaingu je već bilo reči kada smo započinjali ovu sagu o niželigaškim klubovima iz Buenos Ajresa. Opet, nije na odmet pomenuti neke ključne stavke u istoriji ovog kluba. Ituzaingo je klub iz istoimene opštine, koja se nalazi u zapadnom delu prestonice Gaučosa. Naselje se ističe parkom Leloir, jednom od najvećih zaštićenih ekoloških zona glavnog grada, a poznato je i kao mirno stambeno naselje sa ogromnim kućama i domom mnogih poznatih ličnosti. Mirne ulice i ogromne krošnje drveća koje dominiraju po čitavom naselju, neke su od zaštitnih i znakova prepoznavanja ove prelepe gradske četvrti.

Buenos Ajres – fudbalska prestonica sveta: Upoznajte Ituzaingo i Ekskurzionistas, omiljeni klub Emira Kusturice

Sam klub osnovan je 1. aprila 1912. godine, posle brojnih sastanaka grupe entuzijasta i fudbalskih zaljubljenika u baru Bagnaserdri. Pored fudbalske aktivnosti, u klubu su počele da se razvijaju različiti sportski sadržaji, koji su se u početku nudili stanovnicima komšiluka, a zatim su postepeno rasli, sve dok nije, malo pomalo, Ituzaingo postao zavidna sportska celina na zapadu Velikog Buenos Ajresa. Na fudbalskom nivou, klub je igrao u raznim lokalnim i regionalnim ligama, kada se 1960. godine konačno pridružio AFA, počevši sa učešćem u Primeri D Metro, tada četvrtom, a danas petom i najnižem rangu za klubove iz prestonice.

Iz najniže kategorije Lavovi su izašali 1982. godine kao vicešampioni iza Defense i Hustisije, čime su dobili unapređenje u Primeru C, a 1989. su prvi put napredovali u Primeru B Metro. Narednih godina klub je počeo da igra vrlo lep i efikasan fudbal, pod vođstvom Karlosa Sakana, stručnjaka koji je u sezoni 1991/1992 klubu obezbedio najviši plasman koji je ikada ostvario, a to je učešće u Primeri B Nasional, iliti drugom po jačini takmičenju na nivou Argentine. Danas, upravo njemu u čast, kao najuspešnijem treneru, stadion zeleno-belih iz Ituzainga nosi ime Karlos Alberto Sakan.

Sa druge strane, priča o klubu Argentino de Merlo, gotovo nikada ne ide zasebno. Ona je skoro uvek vezana za druga dva susedna fudbalska entiteta u ovom delu glavnog grada. Kako bismo vam to na najjednostavniji način predstavili, potrebno je proći kroz kratku istoriju okruga koji nastanjuju, kao i o njihovim ličnim epohama.

Partido de Merlo, ili samo Merlo, kako ga oslovljavaju tamošnji stanovnici, ima formu okruga i prigradske opštine koja se nalazi u zapadnoj zoni Velikog Buenos Ajresa. Područje današnjeg Partida kolonizovano je ubrzo posle drugog i trajnog osnivanja Buenos Ajresa kao grada 1580. godine. Vek i po kasnije, 1730, osnovana je privremena parohija u blizini imanja zemljoposednika Fransiska de Merla, po kome će se posle nešto više od dve decenije na istom mestu 1755. izdići čitav jedan novi grad. Dugi niz godina razvoj Merla je zaostajao za napretkom obližnjih krajeva Moron i Ituzaingo, a 1865. godine region je zvanično proglašen za Partido i deo velike metropole.

Merlo pokriva oko 170 km2 i graniči se sa Partidom Moron i Ituzaingo na severoistoku, La Matansom na jugoistoku, Markos Pazom na jugozapadu i Morenom, i rekom Rekonkista na severozapadu. Unutar njega postoji pet zasebnih opština iliti barija. To su San Antonio de Padua, Park San Martin, Libertad, Pontevedra i Marijano Akosta. Okrug Merlo je ranije bio važan isključivo kao železnički čvor i trgovački centar za okolna poljoprivredna i pastirska zemljišta, uglavnom zbog geografske pozicioniranosti na ivici doline La Pampe.

U drugoj polovini 20. veka Merlo je doživeo značajan priliv doseljenika iz provincije. Između 1947. i 1960. stanovništvo se uvećalo petostruko, pokrećući brzi proces urbanizacije i inkorporirajući Merlo u Veliki Buenos Ajres. Ovaj period se poklopio sa usponom peronizma u Argentini i od tada okrug postaje peronističko uporište, kojim će preovladavati obeležja plave boje. Danas je slika ovog mesta totalno izmenjena u poređenju sa njegovim izgledom sredinom 20. veka. Otprilike polovina naelja sada leži u urbanoj oblasti šireg područja Ajresa. Gustina naseljenosti jeste manja od većine metropolitanskih Partida u Buenos Ajresu, ali ne i mala, jer naselje broji preko 530.000 stanovnika.

Prvi, od današnja velika tri fudbalska entiteta u ovom kraju, osnovan je 30. avgusta 1906. godine, od strane grupe mladih radnika iz kompanije Zapadne železnice Buenos Ajresa pod nazivom Klub Atletiko Argentino. Prvobitno zamišljen kao fudbalski i ragbi tim, klub je imao svoje objekte u kojima se igrao ne samo fudbal, već i tenis i kriket. Krajem dvadesetih godina prošlog veka, Argentino se preselio na teritoriju na kojoj je mogao da se bavi samo tenisom. Dve godine kasnije klub je izgradio fudbalski stadion, iako se 1920. ponovo vratio u Merlo, gde je i danas njegovo sedište. Argentino je 1933. godine potpisao kupovinu zemljišta na kome je izgrađen stadion kao i sadašnje administrativne prostorije.

Buenos Ajres – fudbalska prestonica sveta (II deo): Mali gigant iz Kabaljita i plesači Kandomberosa

La Akademija je 1976. godine stekla 30 hektara zemlje u okolini stadiona, koja je tada bila u vlasništvu društva La Peña El Boskue (u Argentini su "Penjasi" slični klubovima navijača). Do početka osamdesetih Argentino je imao više od 10.000 članova i veliki multisportski klub u kojem su se održavale mnoge aktivnosti. Među objektima su bili olimpijski bazen, teniski, fudbalski i odbojkaški tereni pored atletske staze, kao i ona za motociklizam. De Merlo se pridružio Fudbalskom savezu Argentine (AFA) 1978. godine, počevši da igra u Primeri D, koristeći stadion komšijskog Ferokaril Midlanda sve dok njegov nije otvoren 1980. Pet godina kasnije 1985. Argentino je osvojio prvu titulu, promovišući se u Primeru C. Kasnije tokom devedesetih, klub je čak četiri puta ispadao u Primeru D i vraćao se u trenutnu kategoriju.

Krajem 2001. krunisan je kao pobednik Klausura turnira Primera C Metro sa 38 bodova. U očekivanju ponavljanja uspeha i u Aperturi 2002. i ostvarivanju direktnog uspona u Primeru B Metro ipak je završio na 3. poziciji sa 30 sakupljenih bodova. Sve je bilo definisano direktnim eliminacionim sistemom, u kojem je Argentino poražen od Kolehijalesa i u prvom meču i u revanšu polufinala ukupnim rezultatom 3:0. Sve to uprkos tome što je bio najbolji tim na zbirnoj tabeli sa 68 osvojenih bodova. Bio je to možda jedan od najvažnijih mečeva u novijoj istoriji koji je entitet iz severnog dela Merla odigrao do danas, pošto nikada u istoriji nije mogao da dobije unapređenje u Metropolitano B Ligu.

Argentino je imao četiri različita stadiona. Prva dva su bila u južnom delu Merla. To su polje koje je korišćeno od 1915. do 1920. dok je drugo dobijeno 1922. i održavano do 1925. Te godine se konačno preselio na sever Merla, kada je sagradio stadion na toj opštinskoj lokaciji, a koji je imao sve do 1976. Konačno, 1980. je otvorio sadašnji stadion koji nosi ime Huan Karlos Brieva, u čast istorijskog prvog vođe institucije. Stadion se nalazi na raskrsnici ulica Antezana i Pergamino. Ima kapacitet za 11.000 gledalaca, podeljenih na četiri tribine. Boje Argentinovih uniformi najsličnije su Rasingovim, pa otuda i ne čudi poreklo njegovog nadimka Mala akademija sa Zapada. Poznato je još da je Rasing bio Peronov klub, a okraj u kome se rodio Argentino godinama kasnije postao je uporište pristalica peronizma.

Pored Argentino de Merla, koji neizostavno u imenu kluba ima i naziv svog porekla Merlo, iz razloga što postoji istoimeni klub iz Partida Kilmes, u ovom kraju postoje još dva kluba, a njihove pristalice mahom su izmešane i nemaju tačne lokacije prebivališta. Jedan od njih je i Klub Ferokaril Midland. Inspirisan istoimenom Srednjom železničkom kompanijom Buenos Ajresa sa ciljem da učestvuje u nekim sportskim i drugim društvenim aktivnostima, osnovao ga je 28. juna 1914. Herardo Žil zajedno sa radnicima pomenute kompanije, sa sedištem u Libertadu, jednom od barija okruga Merlo. Tim trenutno igra u Primeri C Metro, četvrtoj diviziji argentinske fudbalske lige za klubove direktno povezane sa AFA. Midland se takmičio u regionalnim divizijama sve do 1960. kada je klub postao član Argentinskog fudbalskog saveza. Godinu dana kasnije Midland je počeo sa učešćem u najnižem rangu Primera D, a 1968. institucija je dobila prvu zvezdu kroz amatersko fudbalsko prvenstvo pošto je u finalu pobedila Sportivo Barakas. Moglo bi se reći da je od tog trenutka počela da se piše novija istorija Midlanda. Dve decenije kasnije došla je najbolja kampanja u istoriji kluba, kada je između 1988. i 1990. uspeo da ostane neporažen na 50 utakmica u nizu, postigavši "milenijumski rekord" u Južnoj Americi, a njegov najbolji strelac u sezoni 1988/1989 bio je Alfredo Eduardo Vilja sa 23 gola. Na taj način je prvo osvojio Primeru D Metropolitano, sa 38 utakmica bez poraza, a niz se preneo i na dobar deo sledeće sezone u Primeri C Metropolitano.

Buenos Ajres - fudbalska prestonica sveta (III deo): Borba za elitu, Tigrovi iz San Fernanda ili Kamiondžije iz Barakasa?

Godine 1996. klub je promovisan u Primeru B Metro prvi put u svojoj istoriji, dostigavši tako svoj najviši domet. Od tada je bilo nekoliko loših kampanja, gde je propadao i učestvovao u kategorijama D i C. Poslednje unapređenje Midland je imao u sezoni 2008/2009 kada je postao prvak Primere D Metro, ostvarivši promociju u trenutnu Primeru C Metro, gde nastupa i danas. Njegov stadion nosi ime Siudad de Libertad, koji je u januaru 2018. rekonstruisan, i sada ima sintetičku travu i nove betonske tribine, kao i sistem veštačke rasvete.

I treći član ovog prigradskog okruga, jeste najmlađi, ali i najuspešniji od svih. Klub Deportivo Merlo, osnovan 8. oktobra 1954. godine u kraju po imenu Park San Martin, nazvan po argentinskom heroju i borcu za nezavisnost generalu Hoseu de San Martinu. Klub trenutno igra u Primera B Metro, a 2009. godine je promovisan u Primeru B Nasional. Bilo je to njegovo najveće dostignuće, gde se sastajao sa odličnim timovima koji su tada tavorili u drugom rangu takmičenja na nacionalnom nivou, kao što su River Plejt, Belgrano, Instituto, Rosario Sentral, Union Santa Fe, Banfild, Himnasija La Plata, Urakan i Atletiko Tukuman. Takođe, kao deo svog maksimuma uspeo je da 2020. godine osvoji Kup Karlosa Gardela, imenovanog po najčuvenijem tango pevaču svih vremena, kao i da stigne do polufinala Kupa Argentine 2011/2012 u kojem je izgubio na penale od Boke Juniors. U sezoni 2012/2013 spustio se u Metropolitan B gde se nalazi i danas.

Sa imenom Deportivo Merlo, 9. jula 1956. godine je počeo da učestvuje u trećoj diviziji AFA iliti tadašnjoj Primeri C. Godine 1968. naziv entiteta je promenjen u Klub Sosijal i Deportivo Merlo kada počinje da funkcioniše kao sportsko društvo, a sezonu kasnije zahvaljujući upravi tadašnjeg gradonačelnika Merloa Luisa Monetija, dobija zemljište na kome je izgradio sadašnji fudbalski stadion, kapaciteta 10.000 mesta. Njegovo prvo sedište bilo je na imanju kompanije Merkadito Klaudio, u vlasništvu Ektora Fransiska Peresa, na uglu ulica Aristobulo del Valje i Remedios de Eskalada u susedstvu Park San Martin. Ugao je kršten kao La Karpa jer se pedesetih godina prošlog veka grupa holandskih imigranata upravo tu nastanila.

--------------------------------------------------

Odigraj tiket kao i svakog dana i osvoji Porše Makan

SVAKI TIKET JE ULAZNICA U ARENU

Mozzart Gladijator je takmičenje sa pravilima takvim da u njemu svi učestvuju. Visina uplate ne igra presudnu ulogu, kao ni to da li je tiket dobitan ili ne. Tvoje je samo da svakog dana odigraš tiket, jer je svaki ulaznica u arenu.

-----------------------------------------------

Deportivo Merlovi obožavatelji su poznati kao La Banda De Merlo. Njegovi navijači smatraju se veoma vernim pratiocima. Priča se da su pristalice ovog tima svuda, pošto su rasprostranjeni u mnogim delovima Argentine. Većina njih je ipak stacionirana u izvornom Merlu, iako treba napomenuti da ima obožavatelje i Penjasa (Argentina) u sektorima koji okružuju okrug.

Zašto je sve ovo bitno? Deportivo Merlov najveći rival je klub Atletiko Argentino, sa kojim igra Klasiko de Merlo. I to su jedina dva kluba čije rivalstvo ima zvanični naziv. Još jedan njegov izraženi rival jeste i Ferokaril Midland. Sa druge strane, Argentino Merlo jednog od svojih rivala takođe vidi u Midlandu, dok Midland za rivale smatra… Pa, već vidite u kom smeru sve ovo ide. Sva tri kluba međusobno održavaju rivalitete duže od 70 godina, dok u slučaju Argentina i Midlanda to traje i preko jednog veka, iz već naglašenog razloga. Sva tri sastava, neki pod uticajem peronizma, drugi zbog simbola železničkih kompanija, imaju zajedničke boje, plavu i belu. S tim što plava boja za svaku od institucija ima drugačiju nijansu.

I kao da im suparništvo tri, može se reći, bratska kluba jer nemaju neke naročito izražene animozitete, nije bilo dovoljno. Kako se njihov Merlo na severoistoku graniči sa Ituzaingom, istoimeni klub zelene boje biva uvučen u plavi kovitlac, stvarajući tako od sebe zajedničkog protivnika za sva tri entiteta. Kao izduvni ventil za napetost u Merlu. Priča kaže da je rivalstvo nastalo zbog geografske blizine dva komšiluka, dok ima onih koji tvrde da kad među večitim čarkama tri brata ne znaju koga da okrive i optuže među sobom, uvek prstom upere ka Ituzaingu. Postoji i treća verzija nastalih animoziteta, a to je da klubovi iz Merla često nisu nastupali u istim kategorijama, a gotovo uvek Ituzaingo je bar sa jednim zapadao u isti rang. Pa po principu, prvi komšija, šta se tu može.

Jedan od mlađih Klasika, u ovom sada već četvorouglu, jeste onaj koji igraju Deportivo Merlo i Ituzaingo. Ovaj klasik je emitovan na televiziji u njegovom poslednjem izdanju u Primeri C Metro, što je predstavljalo vrhunac za četvrtu kategoriju argentinskog fudbala. U februaru 2021. Klaudio Tapija, predsednik AFA, prisustvovao je tom derbiju.

Ovoga puta na stadionu Huan Karlos Brieva, u prvom meču finala plej-ofa sastaju se Argentino de Merlo i Ituzaingo. Poslednjih pet puta kada su se ovi timovi sastajali, imali su sve moguće rezultate. Domaći tim je ostvario dve pobede, dok je gost zabeležio jedan trijumf uz dva nerešena ishoda.

Posle 20 godina Ituzaingo se našao u finalu Primere C Metro, pošto je u polufinalu iza sebe ostavio Sportivo Italijano, savladavši ga kod kuće 2:1 (0:0 u prvoj utakmici), dok je Argentino de Merlo u polufinalu eliminisao Berazategi, odigravši meč bez golova kao gost, posle minimalne pobede na domaćem terenu.

Kako je Dok Sud nešto ranije ostvario direktnu promociju u viši rang kao šampion ove kategorije, nažalost po ove dve ekipe, kada među sobom budu odlučili pobednika plej-ofa za promociju, to neće biti dovoljno za plasman u Primeru B Metro, jer iz iste, pretposlednjoj ekipi pruža se šansa da kroz baraž, upravo sa nekim od ova dva kluba, izbori opstanak.

ARGENTINA 4, PLEJ-OF - FINALE, PRVI MEČ

Utorak

01.00: (2,50) Argentino de Merlo (2,90) Ituzaingo (3,00)

*** kvote su podložne promenama

Piše: Đorđe RADONJIĆ