Buenos Ajres - fudbalska prestonica sveta (V deo): Priča o Deportivo Laferereu, niželigašu vrednom poštovanja

Bilo je to vreme procvata za mnoge klubove koji su počeli da se osnivaju i uzdižu otprilike u to vreme. Potreba omladine da ima gde da se bavi sportom iznedrila je da 9. jula 1956, pre 66 godina, dođe do rađanja institucije koja ume da privuče masu i da sanja velike snove. Tako je počela istorija El Viljera, iliti Zelenog, najpozntijeg kluba pod ovim bojama u zapadnom Buenos Ajresu. Njegovo ime nećete često čuti da se pominje na našim prostorima. Možda se uopšte i ne pominje. Ipak, u ogromnom mozaiku klubova iz prestonice zemlje Gaučosa, i u svakom iskrenom obožavatelju ove igre on zauzima mesto vredno svakog poštovanja. Njegovi dometi nisu tako slavni. Opet, ni oni to ne žele. Da, ne žele. Jer upravo su oni jedan od tih “niželigaških” entiteta koji ovaj grad čine prestonicom fudbala. Ovo je kratka priča o klubu koji ima svoj posebni habitat i svet, zajedno sa svim svojim rivalstvima i prijateljstvima, daleko od medijskih svetala elitne pozornice. Ovo je priča o Deportivo Laferereu.

Klasna grupa, ideja, način osnivanja, ime, boju, rivalstva i prijateljstva nekog kluba u Buenos Ajresu, u gotovo svim slučajevima određuje lokalitet nastanka istog. Da biste bolje shvatili način funkcionisanja, želju i očekivanja navijača, kao i dosadašnju istoriju kluba, ono prvo i osnovno sa čim se treba upoznati je kraj u kojem obitava. To ne mora biti nužno i mesto nastanka, ali u slučaju Lafererea, on se od samog osnivanja pa do danas nije menjao.

Veliki deo političara i dramaturga koji su osnovali i razvijali bario usvojio je kasnije to ime i za prvi fudbalski klub u ovim krajevima. Ne samo prezime velikog argentisnkog pisca Gregorija Lafererea, već i nekoliko društvenih pitanja koja i danas važe. Bario Gregorio de Laferere, rođen u dobrom ekonomskom položaju današnje zapadne zone velikog Buenos Ajresa, i znao je da meša zlato sa glinom. U maju 1911. godine nastao je čitav grad pod imenom La Matanza, danas sa statusom Partida, ali i „Narodno udruženje“ u konzervativnim i radikalnim vremenima gde je moto bio „Ni od koga i za svakoga“. Možda, najbliže vernom odrazu institucije koja je pre nešto više od mesec dana proslavila 66 godina od osnivanja.

Klub Sosial i Kultural Deportivo Laferere je argentinski fudbalski klub osnovan 9. jula 1956. godine u partidu Gregorio de Laferere, koji se nalazi u metropolitanskoj oblasti zapadnog Buenos Ajresa, samo 13 kilometara od centra Autonomnog grada Buenos Ajresa. Njegov stadion koji se nalazi u bariju se zove Siudad de Laferere i trenutno igra u Primeri C, četvrtoj ligi argentinskog fudbala za klubove direktno povezane sa AFA.

01.00: (1,98) Ekskurzionistas (3,05) Deportivo Laferere (4,00)

Klub je nastao pod imenom „Club Social i Cultural Sportivo Laferrere“ , a zatim je zbog zakonskih uslova Generalne inspekcije pravosuđa (IGJ) preimenovan u Klub Sosial i Kultural Deportivo Laferere. Prvi predsednik koji se pojavljuje u zapisniku iz 1958. godine bio je Anhel Alkaraz. U prvim godinama svog postojanja klub je učestvovao u popularnim karnevalskim igrama, gde se među ostalim društvenim aktivnostima irao I fudbal. Laferere se kasnije pridružio amaterskoj fudbalskoj ligi susedstva Laferense, u kojoj je bio šampion 1962, 1965. i 1975. godine.

Pridruživanje Fudbalskom savezu Argentine usledilo je 1978. godine kada je Laferere počeo da igra na turniru Primere D, tada četvrtog ranga takmičenja. Posle osam godina igranja u Primeri D svoju prvu promociju u Primeru C ostvario je 1986. godine, zahvaljujući reformi argentinskog fudbalskog sistema, u kakav je zastupljen i danas. Ipak, to je značilo da se klub i dalje nadmetao u četvrtom rangu, jer je reformom stvorena jedinstvena druga nacionalna liga, poznatija kao Primera B Nasional. Odmah sledeće godine postao je šampion Primere C, ovoga puta sa sufiksom Metropolitano i tada je konačno napredovao u rang više. U Primeri B Metropolitano nastupao je do sezone 1989/90, u kojoj je uspeo da se kvalifikuje još jedan rang više i pobedi u finalu severozapadne zone turnira, u kojem mu je rival bio Ol Bojs, i na taj način se plasira u drugi stepen takmičenja na globalnom nivou, iliti Nasional B. To je ujedno bio i najbolji plasman kluba u njegovoj istoriji

Buenos Ajres – fudbalska prestonica sveta: Upoznajte Ituzaingo i Ekskurzionistas, omiljeni klub Emira Kusturice

Buenos Ajres – fudbalska prestonica sveta (II deo): Mali gigant iz Kabaljita i plesači Kandomberosa

I posle dva uzastopna ispadanja, kada je se spustio dva stepenika niže, 2002. godine Deportivo Laferer je uspeo da se vrati u Metropolita B. Tim koji je predvodio Serhio Kuiroga osvojio je završni turnir Primere C 2002. a kasnije i Ligilju protiv Kolegialesa, što je Lafereru dalo jedino mesto za promociju koje je turnir imao u to vreme. Ipak, nedugo nakon toga, 2005. godine klub je ponovo paou u Primeru C, četvrtu kategoriju, gde se nalazi već više od 17 godina.

Kasnih četrdesetih i ranih pedesetih godina prošlog veka, sport je bio u procvatu i omogućio je stvaranje mnogih klubova kao što su Deportivo Merlo, General Lamadrid, Sakačispas, Feniks, Ferokaril Urkiza i Huventud Unida. Građani četvrti Laferere posmatrali su rast institucija kao što su Glorias Argentinas, Visente Lopez, Alumni, 25 de Majo i Liverpul, koje su se pojavile između 1949. i 1955. godine, većina ovih klubova danas ne postoji, ili nastupaju pod drugim imenima, u gradskim ligama van zvaničnog organizacionog tela AFA.

Meštani ovog kraja izražavaju želju da formiraju fudbalski tim. Grupa mladih entuzijasta i zaljubljenika u fudbal, koju su činili, između ostalih, braća Hoze i Antonio Parisi, Roke Leončini, Amerikanac Vigas, Ismael Ečeveri, Havijer Panijagva, Antonio Narkiso, Alehandro Kruz, Fransisko Bjafora, Kiko Robledo, Huan Karlos Enrikez, Ugo Valdez i Nene Ortiz, koji su 20. juna 1956. osnovali klub pod imenom Independijente de Laferere, a 9. jula i zvanično su ovekovečili stvaranje novog fudbalskog entiteta u zapadnom Buenos Ajresu. Ono što je u početku ostalo nedefinisano jeste boja uniformi, što je kasnije preraslo u tačku sukoba, jer je svako želeo da novi klub usvoji boje po njegovom izboru. Da bi se izbegle dalje nesuglasice i konflikti većih razmera, odlučeno je da stariji daju rešenje. Posle nekoliko sastanaka bez dogovora, odluka se poverava nasumičnom izvlačenju, pri čemu svaki od učesnika rasprave doprinosi svojim omiljenim bojama. Predlog Hozea Parisija nasumično je izvučen i proglašen kao pobednik. Bila je to crvena boja, a opšte je poznato bilo da je gospodin Parisi bio pod uticajem Independijentea, čiji je bio navijač. Ostali članovi te komisije želeli su da se usvoje boje kluba čiji su oni bili fanovi. Na primer Antonio Narkiso i boje njegove voljene Boke Juniors bili su najbliži tom ostvarenju.

Pre samog početka prvenstva, Liga susedstva Laferense zahtevala je dva kompleta dresova za prvoligaše i trećeligaše, koje klub očigledno još nije imao. Tako se, odbacujući opcije drugih klubova, biraju zelena i bela prema bojama materijala za krojenje koje im je ponudio lokalni trgovac Karlos Galvan, i tom prilikom im omogućio plaćanje u lakim ratama. Tim je ubrzo bio predstavljen, a pošto su te boje donele sreću na debiju, od tog trenutka postaju zvanične boje.

Još jedan od pratećih problema bila je i nabavka zemljišta, gde se trenutno nalazi sedište kluba. Nimalo lak zadatak, uzimajući u obzir nultu ekonomsku mogućnost upravne grupe. Tada se na scenu pojavljuje Don Pedro Bistolfi, poznati biznismen tog vremena iz ovih krajeva grada. Don Pedro je nudio da plati zemljište sa hartijama od vrednosti na određeni rok i na taj način omogući vremenski prostor za povraćaj novca. Zemljište je stečeno i u kolosalnom naporu prikupljena je suma dovoljna da pokrije taj ček. Prvi korak je bio učinjen. Kasnije Gospodin Vanderper inače brat Ektora Delača jednog od začetnika ideje o stvaranju kluba, radio je u firmi Borgvard, koja se nalazila nedaleko u ulici Markoni, nekoliko blokova od Nacionalne rute br. 3 u kraju Isidro Kasanova. Upravo on je inicirao kontakte sa pomenutom kompanijom, kako bi se nabavila dva ogromna drvena sanduka. Vredi pojasniti da su u to vreme automobili koji su stizali u zemlju bili tako upakovani. Od tih kutija, nastaje prvi štab izgrađen od drveta i materija koje su dobili od firme Borgvard.

Krajem 1956. počinju da igraju svakodnevno na zemljištu koje okružuju ulice gde se danas nalazi stadion. Ono što je počelo kao Sportivo, promenjeno je u Deportivo 1978. godine kada je Laferere počeo da igra turnire Argentinskog fudbalskog saveza. Njegov debi u AFA bio je protiv Viktorijano Arenasa pobedom protiv tima Valentina Alsine. Dve godine kasnije, Verde je već bio senzacija, postigavši golove protiv Pirane i entiteta koji je sada poznat kao Lugano.

Kada je napravljen Lafererov prvi logo iliti grb, korišćen je isti dizajn kao za Club Sportivo Dok Sud. Bele i zelene vertikalne štrafte sa natpisom na vrhu štita na beloj pozadini koji kaže „Club Social i Cultural Deportivo Laferrere“. Početkom 2013. godine štit je preuređen. Ime na štitu je promenjeno u "Deportivo Laferere". Dodato je i 48 lovorika koji okružuju štit u čast 48 komšija koji su se okupili u blizini sadašnjeg stadiona dajući život klubu. A zvezde simbolizuju dostignuća koju je klub postigao godinama kao profesionalni tim. Ona zaista nisu velika, ali njihovim navijačima su najvažnija, a tu su osvajanje Primere C u sezonama 1986/87 i 2001/02.

Stadion se zvanično zove Siudad de Laferrere i nalazi se na raskrsnici ulica Rodnei i Magnasko, i ima kapacitet za 10.000 mesta. Pored tribina za simpatičnu publiku stadion poseduje i kabine za TV prenos. U decembru 2011. godine završeni su i testovi osvetljenja na stadionu, a 1. februara 2012. zvanično je odigrana prva utakmica u večernjem terminu na navedenom stadionu protiv Ekskurzionistasa, kojem upravo noćas gostuju. Svaka od tribina nosi ime po nekoj istorijskoj ličnosti vezanoj za klub, kao što je Hoze Luis Sančez, Lafererovog igrača sa nadimkom „Garafa“. Jedan od sektora nosi ime jednog od najboljih golgetera Viljerosa, Luis Eskuivel Čamoro, poznatijeg kao “El Flaco”, drugi sektor imenovan je po Ektoru Sanabriju u znak počasti preminulom igraču na terenu za igru 27. avgusta 2013. godine. Zanimljivo je da je, trenutno je stadion poznat među navijačima i sportskom štampom kao „El Morumbi“, kao nadimak mnogo većeg i poznatijeg zdanja u Sao Paulu.

Buenos Ajres - fudbalska prestonica sveta (III deo): Borba za elitu, Tigrovi iz San Fernanda ili Kamiondžije iz Barakasa?

Buenos Ajres - fudbalska prestonica sveta (IV deo): Divlji zapad, Merlova Mala akademija protiv neukrotivog Lava iz Leloira

Poznato je da je Buenos Ajres grad sa mnogo fudbalskih rivalstava, i da svaki od klubova ima barem jedan razvijen animozitet, koji u većini slučajeva poprima oblik Klasika. Ipak, Deportivo Laferere nema istorijski klasik jer je u AFA ušao relativno kasno 1978. godine, isto kada i Defensa i Hustisija, pa je većina klubova sa kojima je od tog trenutka počela da se takmiči već ranije imala rivala kojeg su smatrali svojim klasikom. Međutim, El Viljero ima rivalstva sa nekoliko klubova, u nekim slučajevima oni se smatraju modernim klasikom.

Jedno od njegovih rivalstava, definitivno najizraženije i najbliže formi klasika, je sa Linijersom. Uglavnom nastalo zbog geografske blizine oba tima u okviru partida La Matanzi. Opet, sa druge strane, Linijers je nastao u samom Buenos Ajresu, nešto zapadnije ka granici sa La Mantasom u istoimenom kraju. Međutim, u bariju Linijers, ovako mali klub nije mogao da dođe do uzražaja jer se tik uz njega nalazi nepriznati gigant Velez Sarsfild. Ipak, i po njihovom preseljenju nepuni kilometer zapadnije, veliki broj pristalica i dalje se nalazi u starom kraju. Prvi duel ovih timova odigran je pre 43 godine, 15. septembra 1979.

Rivalstvo koje je formirano sa Sakačispasom verovatno datira iz osamdesetih godina zbog nekoliko epizoda nasilja između navijača oba kluba. Prvi meč su odigrali pre 44 godine, 10. oktobra 1978. na stadionu De Uzima. Istorija mečeva je relativno obimna, uključujući dve eliminacije u Kopu Argentine, kada je Sakačispas je dobio Deportivo Laferere.

Jedno od Lafererovih prvih rivalstava je sa severozapadnim susedom istih boja, San Migelom, sa kojom se prvi put sastao 1978. iste godine kada je pristupio AFA. Prvi susret je odigran, 11. novembra 1978, a meč je završen nerešeno 1:1. Naredni okršaji između ovih timova su bili žestoki, a često su beleženi i brojni incidenti zbog izraženog neprijateljstva.

Sukob koje se nametnuo protiv Ekskurzionistasa iz Bajo Belgrana, kluba sa totalno suprotnog kraja prestonice, na kraju se pretvorio u jak rivalitet, sa velikom averzijom među njihovim navijačima. Ovaj duel je postao tradicionalan ulaskom u novi milenijum, jer su se od sezone 2006/07 gotovo uvek ukrštali i poklapali u istoj kategoriji. Navijači El Viljegasa su takođe veliki rivali sa pristalicama Almirante Brauna, opet zbog njegove geografske blizine. Ovo moderno rivalstvo ima samo 21 odigranu utakmicu jer su četsa njihova mimoliaženje u rangovima, ali isti rang ne mora biti nužno pravilo u stvaranju rivalstva. Dovoljno je da živite u blizini, kao u ovom slučaju.

Trenutno su militantni u Primeri C Metropolitano. San ovog entiteta sa mnogo istorije uprkos svojoj mladosti, uvek je povratak u viši rang. Njegova veličina za ovu kategoriju ga uvek postavlja kao jednog od kandidata za unapređenje. Ali ono najvažnije za obožavaoce ovog kluba je da u ove 66 godine života Viljero ima mnogo razloga za slavlje, jer je upravo ovo njihov “habitat” u kojem se najugodnije osećaju.

---------------------

Prognozziraj besplatno Mozzart Bet Superligu za milionski nagradni fond

--------------------

ARGENTINA 4, KLAUSURA - 11. KOLO

Subota

01.00: (1,98) Ekskurzionistas (3,05) Deportivo Laferere (4,00)

*** kvote su podložne promenama

Piše: Đorđe RADONJIĆ