Priča dece gastarbajtera sa tužnim krajem

Jedan od njih je Tarik Muharemović. Momak rodom iz Ljubljane, ali fudbalski oblikovan u Austriji gde je igrao u mlađim kategorijama Austrije iz Klagenfurta, a sad član Sasuola. Bio je jedan od najboljih na terenu, a posle utakmice je toliko plakao da su ga saigrači jedva smirili.
“Šta da kažem, ne mogu ni da pričam. Ovo mi je najgori trenutak u karijeri. Imali smo sve u rukama, vođstvo, sjajnu igru, ali onda nam je pala koncentracija i primili smo gol. Nisam neko ko voli puno da priča, momci rade, dajemo sve od sebe, ali kad neće... Najgore mi je da pričam o baražu, trebalo je da odemo direktno, ali ako je dragi Bog odredio da moramo u baraž, borićemo se. Cela zemlja je zaslužila da se večeras slavi pobeda. Svejedno mi je ko će biti protivnik u doigravanju, neka dođe ko hoće. Trebaće mi nekoliko dana da se smirim. Sve bih dao da se vrati vreme i da nam se ne desi ovo što se desilo”, rekao je posle utakmice vidno utučeni Muharemović.

Iz reči mladog veziste se može jasno zaključiti koliko se fudbal surovo poigrao sa momcima koji su posle svega zaslužili da se raduju. Mnogi od njih su osetili žig u srcu kad su dobili poziv da igraju za zemlju odakle su im preci. Ti momenti često probude dodatnu želju da se nešto pozitivno napravi za sredinu podeljenu zbog brojnih nesrećnih i ružnih događaja iz prošlosti.

Sve je moglo biti, makar nakratko, zaboravljeno u prohladnoj novembarskoj noći u glavnom gradu Austrije. Zna to i Sergej Barbarez, legenda BiH fudbala je na klupu nacionalnog tima seo zato što niko drugi nije želeo, nije imao nikakvog trenerskog iskustva, ali je momcima iz dijaspore i ostalima u ekipi ulio veru da vrede, da mogu. Prvi obrisi toga bili su vidljivi u Bukureštu kad su Zmajevi golom Armina Gigovića, momka rođenog u Švedskoj savladali, u tom trenutku, zahuktalu Rumuniju. Vrhunac svega trebala je da bude Austrija i bila je, sve do tog 77. minuta.
“Nedostajalo je malo sreće, ali sam beskonačno ponosan na momke, čak i u ovom tužnom trenutku. Nisam se spremao na to da ćemo igrati baraž, tako da mi je svejedno s kim ćemo igrati. Svakako gostujemo i jedva čekam te utakmice, jer su igrači zaslužili da im se ovo večeras ne desi, ali se nažalost desilo”, rekao je posle utakmice Barbarez.

Kažu da u sportu ne postoji veća satisfakcija nego kad ti rival ukaže najveće moguće poštovanje u trenucima svog najvećeg radovanja, a vašeg tugovanja. Taj scenario smo videli od strane Marka Arnautovića. Napadač Crvene zvezde je pred kamerama zagrlio Sergeja Barbareza, da bi nešto kasnije u pres-zoni tešio uplakanog Tarika Muharemovića.
“Želim da odam veliko poštovanje prema selekciji Bosne i Hercegovine. Ovo što su oni uradili u poslednjih godinu dana sa mladim igračima je fenomenalno, Kapa dole i veliki respekt za to. Nadam se da će proći kroz baraž i da ćemo se opet videti na Svetskom prvenstvu”, rekao je Marko u razgovoru za BiH medije posle meča.

Kako goda da se završi baraž, Bosna i Hercegovina je fudbalski, živnula. Sa aparata su je skinuli momci od kojih se to možda nije ni očekivalo. Beč će svakako zauvek boleti, ostati beleg i uspomena na propuštenu šansu.