Đavo je opet u gradu

Inter je prošle godine osvojio 19. skudeto posle 11 godina čekanja. Milan je bio drugi.

Milan je ove sezone osvojio 19. skudeto posle 11 godina čekanja. Inter je bio drugi.

Razlika je u tome što se taj Interov skudeto nekako i podrazumevao, dok je ovaj Milanov čudo. U Interov skudeto je uložen ogroman novac i on je na neki način kupljen. Direktor Bepe Marota je u leto 2019. dobio zeleno svetlo od kineskih vlasnika da potroši veliki novac. Stigao je trener koji garanatuje rezultat – Antonio Konte. Sa neto platom od monstruoznih 13.000.000 evra godišnje. Potrošeno je preko 300.000.000 evra na kupovinu top pojačanja poput Lukakua, Eriksena, Hakimija, Barele, dok su bez obeštećenja ali za velike ugovore stigla iskusna i proverena imena poput Vidala, Sančeza, Kolarova, Godina...

Tako se pravi šampionski tim.

Subota, 21.00: (2,15) Liverpul (3,50) Real Madrid (3,60)

Gradski rival Milan niti je imao budžet za kupovine, niti novac da visokim ugovorima juri igrače bez obeštećenja. Diavolo („Đavo“ kako glasi nadimak kluba) je izabrao drugačiji put. Iz ove perspektive bi se reklo zdraviji i zato je jučerašnji skudeto Rosonera ravan čudu. Možda i najslađi u istoriji kluba jer mu se niko nije nadao.

Milan je od 2011. i poslednjeg skudeta prošao pakao. Ispao je iz društva velikih evropskih klubova i čak pao u prosek italijanskog fudbala. Da bi se sagledala geneza Milanovog povratka, treba se vratiti baš u tu sezonu pre 10 godina. Era Silvija Berluskonija se bližila kraju. Kavaljere je stario, finansijska imperija se smanjivala, a njegova deca nisu baš bila zainetersovana da nasledstvo ulažu u fudbal i pokrivaju gubitke Milana. Možda pad ne bi bio tako brz i bolan da je Milan odbranio skudeto u onoj trci sa Juventusom kada je Muntariju ukraden gol vredan titule. Možda bi tada ostali Ibrahimović i Tijago Silva, možda bi došao Tevez... Takvi su planovi bili.

Ali Juventus se vratio na tron, započeo dinastiju i Milanov pad je bio neminovan. Oprostili su se Sedorf, Inzagi, Nesta, Gatuzo, Zambrota, klub je morao da proda Silvu i Ibrahimovića u PSŽ i napravila se ogromna rupa u kvalitetu igračkog kadra. Para za pojačanja je bilo sve manje, Galijani se dovijao pozajmicama, besplatnim transferima, trampama... Ali većinom su to bila mediokritetna pojačanja poput Balotelija, Nijanga, Matrija, Polija, Birse... Pokušavalo se sa nekim isluženim imenima kao što su Krkić, Honda, Menez, Rami, Aleks, Fernando Tores, Esijen... A Milan je bio sve gori i gori. Promašivalo se i sa trenerima. Prerano je Milan sagoreo Inzagija i Sedorfa.

Milan je za tri godine pao sa prvog na osmo mesto. Bez novca od Lige šampiona, situacija je bila još teža. Rosoneri su završavali kao osmi, deseti, sedmi, šesti... Postali su prosek Serije A. Vrhunac je bio sirotinjsko leto 2016. kada klub nije imao ni 30.000.000 evra budžet za pojačanja i najveća zvezda prelaznog roka mu je bio napadač iz Serije B Đanluka Lapadula. Berluskoni i Galijani su shvatili da je to kraj. Nisu mogli da gledaju mezimče kako se pati i umire u mukama.

Duo fantastiko – Galijani i Berluskoni (©Reuters)

Dugo jer Berluskoni tražio kupca, bilo mu je stalo da klub ostavi u sigurnim rukama ali je napravio pogrešnu procenu. Sumnjivi Kinezi su kupili klub zaduživanjem kod fondova i banaka i probali preko noći da novcem koji nemaju ekspresno kupe uspeh. Prvo su pogrešili sa dvojicom šarlatana na direktorskim mestima Markom Fasoneom i Masimom Mirabelijem koji su za leto spiskali 250.000.000 evra na Bonućija, Silvu, Kontija, Musakija, Kesija, Rodrigeza, Kalinića, Bilju, Borinija, Čalhanoglua... Skoro svi su bili promašaji.

Kako su Kinezi došli, tako su i otišli. Bankrotirali su a klub je za 300.000.000 evra preuzeo američki fond Eliot kojem su bili dužni. Amerikanci su postavili nekadašnjeg Arsenalovog direktora Ivana Gazidisa kao svog čoveka ali nisu imali veliko iskustvo rada u fudbalu. Gazidis se razume u finansije, kako da redukuje troškove, kako da dovede sponzore, iskoristi marketinški potencijal kluba... Ali sve to je u fudbalu džaba bez dobrih fudbalera.

Bili su im potrebni ljudi koji poznaju sredinu, ambijent i pre svega fudbal. Prvo su se kladili na Leonarda ali se Brazilac nije proslavio, potrošio je veiki novac na Paketu, Pjonteka, Iguaina i u leto 2019 je otišao posle još jednog neuspešnog pokušaja da se Milan vrati u Ligu šampiona.

Tačka na najgori prelazni rok u istoriji, minus je 350.000.000 evra

Eliot je pokrivao gubitke, ali nije bio spreman da ulaže u sportski sektor. Tražio se neko ko će sa malo para da napravi mnogo. Neko ko će autoritetom i imenom da makar prividno vrati Milanu stari sjaj. Amerikanci su sportski sektor poptuno prepustili u ruke klupske ikone Paola Maldinija koji je sa saradnicima Zvonimirom Bobanom, Rikijem Masarom i Žofrijem Monkadom zasukao rukave i započeo projekat ovog današnjeg Milana.

Pogađali su kao snajperom.

Boban se kladio na Anta Rebića, Masara i Monkada na Rafaela Leaa, Maldini je ceo dan na Maljorki ubeđivao Tea Ernandeza da je on levi bek bek budućnosti, zajedno su se složili da su Rade Krunić i Ismael Benaser iz Empolija sveža krv koja fali Kesiju u veznom redu.

Ali su promašili sa trenerom...

Marko Đampaolo nije bio čovek za tu priču. Smenjen je posle samo sedam utakmica. Milan je upropastio sezonu pre nego što je prava borba i počela. U pomoć su pozvali Stefana Piolija kao privremeno rešenje. Dobar čovek, sjajan pedagog, odličan za rad sa mladim igračima... Ali bez velikih pobeda i trofeja u karijeri. Trebalo je samo da premosti sezonu do kraja dok Amerikanci ne nađu bolje rešenje jer su bili ljuti na sportski sektor zbog kiksa sa Đampaolom.

Zlatan Ibrahimović (©Reuters)

Prelomni momenat se dešava u decembru 2019. Paolo Maldini zna da Milanu fali lider. Zajedno sa Bobanom insistira na povratku Zlatana Ibrahimovića. Amerikanci i Gazidis su izričito protiv davanja visokih ugovora veteranima od kojih kasnije ne mogu ništa da zarade. Ali Maldini i Boban ih ubeđuju da će Ibrahimović doneti drugačiju vrstu benefita. Za početak, Milanu je bio potreban neko ko pravi razliku na malim utakmicama a od Ibre nema boljeg za taj posao u Seriji A. Plus će pobednički mentalitet da prenese na ostatak mlade svlačionice koja do tada nije osvojila skoro ništa.

Milan je pre Ibrinog dolaska zgromljen u Bergamu. Atalanta ih je počistila 5:0. Delovalo je da je i Pioli promašaj.

„Divno je što sam se vratio. Bio sam ovde pre osam godina kada je Milan osvojio poslednju titulu i vratio sam se da to opet uradimo“, rekao je Zlatan po dolasku.

Malo je reći da su njegove reči zvučale smešno. Mnogi su pomisilili da lajavi, bahati i arogantni Ibra samo želi da bude u centru pažnje. Kao kada bi danas neko rekao da će Mančester Junajted sutra biti prvak Evrope. U tom stanju haosa je bio tadašnji Milan.

Ibra je počeo da rešeta mreže, Milan je posle dugo vremena vezao tri pobede u ligi ali i dalje je tu bio tim sa mnogo oscilacija. Poraz od Đenove kući (1:2) je bio poslednji meč pre prekid sezone usred panedmije korona virusa...

Šta se u tih nekoliko meseci pauze desilo, verovatno će nekad neko napisati knjigu. Ali tokom pauze, ekipa se ujedinila oko Zlatana, počela da ga sluša, Pioli je inteligentno prepustio Šveđaninu da vodi svlačionicu i Milan se posle pauze vratio neprepoznatljiv. Rosoneri su blistali kada se sezona nastavila, zabeležili sedam pobeda i dva remija, rasturili Juventus i prvi put osetili da mogu da pobede svakoga.

Uprkos svemu, Amerikanci su bili skeptični. Dogovorili su dolazak Ralfa Rangnika koji im je garantovao da samo on ume da nalazi mlade igrače, podiže im vrednost i donosi veliku zaradu od prodaja. To u klubovima poput Lajpciga može. Ali u velikanu kakav je Milan i sa Paolom Maldinijem, Zvonetom Bobanom, Zlatanom Ibrahimovićem nije moglo. Ibra i ekipa su igrali za Piolija taj finiš sezone. Boban se otvoreno suprotstavio ideji o Milanu kao klubu koji prepordaje igrače i platio je ceh.

Maldini i Ibrahimović su takođe bili protiv ali Amerikanci nisu smeli da krenu i protiv njih. Dali su još jednu šansu da Milan nastavi istim putem sa Piolijem i Zlatanom još jednu sezonu. Maldini je kao u slučaju Tea Ernandeza iskoristio ogroman ugled i reputaciju da dovede jednog od najvećih talenata italijanskog fudbala Sandra Tonalija. Bila je to prva pobeda Milana nad Interom i Juventusom na fudbalskoj pijaci posle dugo godina. Mišići su počeli da se pumpaju...

Pjer Kalulu (©Reuters)

Monkada i Masara su u Lionu „iskopali“ anonimnog Pjera Kalulua za manje od pola miliona evra. Postepeno su se rešavali onog katastrofalnog kineskog prelaznog roka i kresali troškove. Milan je imao najbolji start sezone u istoriji kluba. Na prvih 15 utakmica je pobedio 11 puta i remizirao četiri meča! Međutim mlada ekipa još nije sazrela da istrči sprint do kraja. Sredinom sezone su počeli oscilacije i padovi. Prekrtenica je bio šokantan poraz od Specije posle kojeg je usledio i ubedljiv poraz u derbiju od Intera i tada je pitanje titule rešeno. Realno, Inter je bio jači, kvalitetniji, iskusniji...

Ispunjen je cilj da se Milan posle skoro 10 godina vrati u Ligu šampiona. To je za početak bilo dovoljno. Ali niko nije očekivao Rosonere u krugu favorita za skudeto. Čak ni njihovi igrači Donaruma i Čalhanoglu. Maldini je u njihovim slučajevima pokazao jasan stav da više neće biti menadžerskih ucena. Pustio ih je da odu i još više ujedinio svlačionicu koja je zarađivala skoro upola manje od Intera i tri puta manje od Juventusa. Masara je u Lilu našao fantastičnu zamenu za Donarumu. Ono što je ove sezone Majk Menjan branio u Milanu, Donaruma nije nikad. Za Čalhanoglua nije bilo ni potrebno dovoditi zamenu... Otkupljen je Fikajo Tomori koji se mimo svih očekivanja fanatastično snašao u italijanskom fudbalu i već se stvorila kičma tima za narednih nekoliko godina.

Piolijeva pozicija je sada bila cementirana, Ibra je rešio da proba još jednu godinu a Amerikanci i dalje nisu davali veliki novac za pojačanja. Sportski sektor se snalazio pozajmicama Florencija, Dijaza, Mesijasa, a kapitalno pojačanje je bio Olivje Žiru koji je za samo 1.000.000 evra došao iz Čelsija da deli teret sa Ibrom.

Ipak, Rosonerima opet nije predviđana borba za titulu pred Juventusa i Intera. Pogotovo što ih je čekalo i igranje u Ligi šampiona. Videlo se u elitnom takmičenju da je to i dalje ekipa koja raste, kojoj fali zrelosti i koja bi pun potencijal trebalo da ostvari možda za koju godinu. Opet je Milan imao spektakularan start, pobedio na 10 od 11 prvenstvenih utakmica ali se samo čekalo kada će da ostanu bez daha i da počnu da padaju.

Buongiorno Italia: Milanov timski skudeto

Neko mi je ukrao medalju? Javi se, to mi je prva

Ludnica oko Duoma, Ibra sa cigarom, Ančeloti čestita: Forza grande Milan (VIDEO)

Delovalo je da je slom počeo kada su zabeležili vezane poraze od Sasuola i Fiorentine, a pogotovo kada ih je nekoliko nedelja kasnije na San Siru pobedila Specija. Dva velika hendikepa je Piolijev tim imao usput. Konstantno su im falili igrači zbog povreda i imali su užasno suđenje. Makar sedam, osam bodova je Milan izgubio ove sezone zbog katastrofalnih odluka arbitara.

Ekipa je vapila za nekim zimskim pojačanjem i osveženjem ali uprava nije htela da dovede nikoga. Maldini i Pioli su uverili ekipu da mogu da iznesu teret do kraja. Vezani derbiji protiv Juventusa i intera je trebalo da pokažu od kakvog je materijala Milan satkan. Juve se izvukao sa 0:0 na San Siru, a Inter je poveo 1:0 u tom trenutku išao na plus sedam. Delovalo je da je sve gotovo...

Ulazak Olivijea Žirua je okrenuo utakmicu i sezonu. To su bila dva gola za skudeto. Inter je uzdrman do temelja, Milan je dobio krila. Iako su zabeležni kiksevi protiv Salernitane i Udinezea, Milan je sve više pokazivao neki nesalomivi mentalitet i odbijao da položi oružje. Onaj poraz u januaru od Specije je bio i poslednji u sezoni... Milan je proganjao Inter i dočekao taj poraz Nerazura u Bolonji da preuzme prvo mesto.

I opet je manje ljudi verovalo Rosonerima nego Nerazurima. Raspored nije išao na ruku Milanu. Lacio, Fiorentina, Verona, Atalanta i Sasuolo su nagazne mine za favorite. Ali Milan je na čudesan način uspevao sve te prepreke da preskoči. U Rimu je gol Tonalija u nadoknadi vremena raspalio san o Skudetu i od tada su Rosoneri igrali sa ludačkim samopuzdanjem.

Tomori i Kalulu su blindirali odrbanu ispred Menjana koji je branio sve što bi prošlo kao protiv Fiorentine kada je ostavio Milan u životu. Rafa Leao i Teo Ernandez su tutnjali levim bokom kao brzi voz. Tonali je sa nova dva gola okrenuo i Veronu.

Došao je momenat odluke pred 75.000 frenetičnih tifoza na San Siru protiv Atalante. To je bio meč za titulu, a ne onaj juče u Ređo Eimiliji. I opet Leao. I opet Teo. Žiru je u Ređo Emiliji samo stavio glazuru.

Milanova snaga je bila baš to što su cele sezone iskakali novi heroji. Na početku su vukli Ibra, Kjer, Teo, Dijaz, kroz sredinu sezone Žiru, Kesi, Menjan, Tomori, Benaser, na kraju su neverovatnu mentalnu snagu pokazali Leao, Kalulu, Tonali, Krunić, Mesijas...

Zlatan Ibrahimović na proslavi titule (©Reuters)

Milan je bio grupa više od ostalih rivala. Maldini, Pioli i Ibrahimović nisu dozvolili mladom timu da izgubi impuls i sagori. Milan je vezao šest pobeda, a na samo dve od 11 poslednjih utakmica je primio gol. Sve linije tima su maksimum dostigle kada se lomilo. Uticala je i ogromna podrška navijača. Po 10.000 Rosonera je pratila tim na gostovanjima u Rimu, Veroni ili skoro 20.000 kao juče u Ređo Emiliji.

Milan je osvojio verovatno najslađi skudeto u klupskoj istoriji. Što je još bitnije, formirao je okosnicu tima koja dugo može da igra zajedno. Iz šampionskog tima odlaze samo Frank Kesi i nebitni Bakajoko. Neizvesna je sudbina Dijaza i Mesijasa. Dok se čeka dolazak novih vlasnika i prodaja kluba, Amerikanci su Maldiniju i saradnicima dali odrešene ruke da rade kao do sada.

Nema rasipanja novca, ali ima sredstava da se ekipa postepeno jača. U napad besplatno stiže Divok Origi iz Liverpula, odbranu će da pojača Sven Botman iz Lila, a njegov saigrač Renato Sančez će najverovatnije zameniti Kesija. Dvojica mladih vezista Tomazo Pobega i Jasin Adli će verovatno dobiti šansu posle kaljenja na pozajmicama. Od novih vlasnika zavisi i da li će stići neko baš kapitalno pojačanje. Prema saznanjima Mozzart Sporta, Paolo Maldini želi samo jednog igrača - Sergeja Milinković Savića. Od leta 2018. Maldini sanja o njegovom dolasku i često je bio u kontaktu sa Sergejevim okruženjem oko potencijalnog transfera. Obe ruke za njegov dolazak diže i trener Stefano Pioli koji ga je lansirao u Laciju. Za taj transfer bi trebalo da bude dovoljno 65.000.000 evra ako se uprava odluči da kupi luksuzni poklon za čudo koje je napravljeno ove sezone.

Potrebno je još da se novim ugovorima blindiraju Leao, Kalulu, Benaser, Krunić i Milan će opet biti na putu da izgradi dinastiju kao što je to uradio Anćeloti na početku veka.

Đavo se vratio. Za početak na italijanski tron, a sledeći cilj će biti iskorak u Ligi šampiona kojoj je jak Milan i te kako nedostajao prethodnih godina. Limiti ovog tima se još ne naslućuju...