Tačka na najgori prelazni rok u istoriji, minus je 350.000.000 evra

Ono što se spekulisalo poslednjih nedelja, sinoć je dobilo pravu potvrdu. Transfer guru Đanluka Di Marcio je javio da je Frank Kesi prošao lekarske preglede i pružio ruku Barseloni. Odlazi iz Milana kao slobodan igrač i stavlja tačku na epohu koja će se pamtiti kao najgori prelazni rok u istoriji slavnog kluba, verovatno italijanskog fudbala, a možda i u istoriji fudbala.

Kesi je poslednji od 11 Milanovih pojačanja iz leta 2017. koji odlazi iz kluba. Tog leta su sumnjivi kineski vlasnici dali odrešene ruke direktorskom tandemu Marko Fasone – Masimo Mirabeli da napravi šou u prelaznom roku i da potroši pare koje nisu imali ni oni, ni klub.

Fasone i Mirabeli koji svakako nisu imali neki poseban ugled i rejting u italijanskom fudbalu su Kinezima prodali priču da treba potrošiti odmah i mnogo i da će uspeh doći preko noći. Iako je klub bio miljama od zone Lige šampiona, oni su odmah hteli da kupe titule.

Mirabeli i Fasone sa kineskim vlasnikom Milana (AFP)

Milan je tog leta na nedeljnom nivou štancao pojačanja i dizao temperaturu među navijačima. Doveo je praktično ceo jedan novi tim. Iako je klub bio u dugovima, iako Kinezi nisu imali novac, već se se oslonili na pozajmice i kredite po ogromnim kamatama, Milan je tog leta potrošio neverovatnih 243.080.000 evra samo na kupovine igrača. Čiji ugovori u narednih nekoliko godina će koštati klub još oko 150.000.000 evra. Bez bonusa. Mada, kakvi su rezultati i igre bili, ne verujemo da je tu i bilo osnova za bonuse.

Cela priča se završila katastroflano. Rezultatski i finansijski. Prvo su prošali Kinezi koji više nisu mogli da vraćaju rate i klub je prešao u ruke američkog fonda Eliot koji je otkupio njihov dug. A na terenu je bilo podjednako loše. Milan je sezonu završio na šestom mestu sa 31 bodom manje od šampiona Juventusa i osam bodova deficita u odnosu na četvrtoplasirani Inter i zonu Lige šampiona. Ceo skupoceni projekat se srupšio kao kula od karata, a skoro sva pojačanja tog leta su se kasnije ispostavila kao promašaji i veliki finansijski gubici za Milan.

Amerikanci su potom uspeli da resetuju klub, doveli su ljude poput Maldinija, Leonarda, Bobana i počeo je proces stabilizacije. Leonardo, a potom i Boban su otišli zbog nekih neslaganja, ali je ostao Maldini i nastavio tim putem još odlučnije i jače da vrati svoj klub gde mu je i mesto. Sa limitiranim finansijskim sredstvima, ali na veliko ime i ugled, vukao je sjajne poteze i vratio Milan u vrh italijanskog fudbala. Za prethodnih šest prelaznih rokova je Maldini potrošio na kupovine 225.000.000 evra. Dakle, manje nego Mirabeli i Fasone samo za jedan prelazni rok. A opet, uspeo je da dovede Milan pred vrata skudeta.

Pravio je neke duboke i bolne rezove poput slučajeva sa Donarumom, Čalhanogluom i sada sa Kesijem. Povukao je crvenu liniju agentima i igračima ispod koje Milan više neće ići. A oni mogu da idu za džabe. Odlaskom Kesija se i definitvno završava epoha koja je Milan dovela na rub egzisetncije.

Pa da se prisetimo kako je to izgledalo leta 2017. godine... 

Leonardo Bonući (Juventus)

Kupljen za: 42.000.000

Prodat za: 5.300.000

Bruto plata: 13.880.000

Definitivno najekskluzivnije Milanovo pojačanje tog leta. Bonući je u datom momentu bio jedan od najboljih štopera sveta, nekoliko puta je odbio Gvardiolu i Siti kao i ostale klubove poput Čelsija. Delovalo je da će završiti karijeru u Juventusu, ali kontroverzan kakav jeste, odlučio se da protrese fudbalsku Italiju i prihvati ponudu Milana. U Juventusu nisu imali ništa protiv i lepo su ga naplatili. Privukla ga je ideja da bude lider i kapiten Rosonera, simbol preporoda ali se ispostavio kao simbol havarije. Užasno je igrao, pravio kikseve i posle godinu se vratio u Torino. Milan je na njemu suštinski izgubio oko 50.000.000 evra kada se uračunaju prodaja i plata. Dobio je zauzvrat nešto malo novca i beskorisnog Matiju Kaldaru kojeg su uništile povrede i danas Milan od njega ne može da izvuče ništa, jer ne želi da ga otkupi ni Venecija.

Andre Silva (Porto)

Kupljen za: 34.600.000

Prodat za: 9.000.000

Bruto plata: 3.700.000

Celo leto je vladala drama kojeg špica će Milan da dovede. Pominjali su se Obamejan, Morata, Beloti, a završilo se dovođenjem Andrea Silve u jednom od najskupljih transfera u istoriji kluba. Mladi Portugalac je u tom trenutku zaista bio jedan od najperspektivnijih napadača Evrope, Žorž Mendeš je pomogao Milanu da ga dovede, ali je bilo previše očekivati od portugalskog talenta da prve sezone u Italiji isporuči 30-ak golova. Sačekalo ga je prokletstvo Milanove „devetke“. Na prvi gol u Seriji A je čekao neverovatnih šest meseci, sezonu je završio sa samo dva prvenstvena pogotka i Milan je jedva čekao da ga se reši posle godinu dana. Slali su ga na pozajmicu u Sevilju (gde su takođe plaćali deo njegove plate), potom u Ajntraht i na kraju makar izvukli korist od njega - poslužio je u trampi za Anta Rebića zbog čega su Hrvata dobili za samo 6.700.000 evra. Na kraju mu se Nemačka pokazala kao obećana zemlja, ali se i ispostavilo da nikada nije bio materijal za veliki klub.

Frank Kesi (Atalanta)

Kupljen za: 32.000.000

Prodat za: 0

Bruto plata: 4.070.000 (puta pet godina = 20.350.000)

Bila je to spektakularna generacija Atalante sa mladim talentima Kesijem, Galjardinijem, Kontijem, Kristanteom oko kojih su se otimali najveći italijanski klubovi. Kesi je tu bio najtraženiji. Poredili su ga sa Majklom Esijenom. Bio je na pragu prelaska u Juventus, ali je Milan ponudio više, te kroz dvogodišnju pozajmicu i obavezan otkup na kraju Atalanti platio 32.000.000 evra. Jedini se iz tog čitavog prelaznog roka ispostavio kao pogodak. Dao je Milanu mnogo na terenu, dobio nadimak Prezidente zbog liderskih sposobnosti i bio nezamenjiv u veznom redu Rosonera. Ipak, na kraju se vodi kao gubitak preko 50.000.000 evra s obzirom da je odlučio da sačeka istek ugovora i ode za džabe, kako bi on i menadžer podelili lepu proviziju od bonusa za potpis. Za Rosonere je tokom nepunih pet sezona odigrao 214 utakmica i dao 36 golova.

Nikola Kalinić (Fiorentina)

Kupljen za: 27.500.000

Prodat za: 14.500.000

Bruto plata: 6.480.000

Ne samo da je Milan to leto tražio prvog centarfora već je rešio da istrese veliki novac i za „backup“ varijantu. Odlučili su se Rosoneri da investitraju u hrvatskog napadača Nikolu Kalinića iza kojeg je bila samo jedna pristojna sezona u Fiorentini, četiri solidne u Ukrajini i dve promašene u Engleskoj. Sve to nisu bila dovoljna upozorenja Milanu da slepo veruje u Kalinića. Čak su ga naterali da sam izdjestvuje transfer iz Fiorentine i da stupi u neku vrstu štrajka. Dao je šest golova na 40 i nešto utakmica, iritirao navijače neverovatnim promašajima, doživeo zvižduke na San Siru i jedva su čekali da ga se reše posle godinu dana. Prodali su ga Atletiku koji ga je takođe oterao posle godinu dana. Isto je sa njim prošla i Roma, da bi se godinu i po dana skrasio u Veroni, a danas je u splitskom Hajduku gde je takođe dočekan kao bombastično pojačanje. I čini se da će opet biti debakl... Milan je na njemu izgubio veliki novac za samo godinu dana.

Andrea Konti (Atalanta)

Kupljen za: 24.000.000

Prodat za: 0

Bruto plata: 3.700.000 (x4 = 14.800.000)

Poput Kesija, tog leta su se za Atalantinog bisera Andreu Kontija takođe lomila koplja najvećih italijanskih klubova. Bio je bek koji postiže golove. Model ofanzivnog bočnog defanzivca pred kojim je svetla budućnost. Delovalo je da će ga kupiti Inter, ali je Milan bio uporniji, konkretniji, obećao mu jednu od ključnih uloga u atraktivnom projektu i doveo ga za 24.000.000 evra. Povrede su ga uništile! Ni sam ne zna koliko teških povreda je imao za četiri i po godine u Milanu. U prvoj sezoni je odigrao samo dva meča u Seriji A, u drugoj 12, u trećoj tri... Praktično je zaboravio da igra fudbal. Da stvari budu gore, Milan je pored obeštećenja i plate koje je uložio u Kontija (blizu 40.000.000 evra), u sklopu transfera za siću poslao u Bergamo svoje dete Matea Pesinu koji je kasnije postao reprezentativac i danas vredi oko 25.000.000 evra.

Hakan Čalhanoglu (Bajer Leverkuzen)

Kupljen za: 23.300.000

Prodat za: 0

Bruto plata: 4.625.000 (x4 = 18.500.000)

Takođe jedan od iznenađujućih transfera Rosonera tog leta. Dolazak Turčina je završen za nekoliko dana i predstavljen je sa kultnim brojem 10 koji su nekada nosili Rivera, Gulit, Savićević, Boban, Rui Košta, Sedorf... U toj prvoj sezoni čak i nije bio loše, dao je i namestio neke golove, ali u naredne dve je bio užasno iritantan i jedan od igrača kojem su navijači najčešće zviždali. Nije ga slušao čak ni njegov topovski šut. Na desetine prekida je završilo daleko od cilja. Tek dolaskom Zlatana Ibrahimovića se probudio. Šveđanin ga je praktično maltretirao kako bi izvukao maksimum iz njega i uspeo je. Kada je Milan napokon posle četiri godine dočekao pravog Čalhanoglua, on je hteo tri puta bolji ugovor i zabio je klubu nož u leđa. Sačekao je istek ugovora i za džabe prešao u Inter. Ipak, na osnovu ove sezone deluje da Rosoneri nisu mnogo izgubili, makar fudbalski. Finansijski svakako jesu.

Lukas Bilja (Lacio)

Kupljen za: 19.700.000

Prodat za: 0

Bruto plata: 6.475.000 (x3 = 19.425.000)

Jedan od najvećih promašaja tog prelaznog roka. Bio je kapiten Lacija i praktično naterao klub da ga proda. Lacio je nevoljno pristao i igrača od 30 i kusur, godinu dana pre isteka ugovora naplatio oko 20.000.000 evra. Ekonomski je to bio dobar posao Rimljana. A sportski je bio užasan posao Milana. Bilja je tri godine bio nezamenjiv, ali nije mnogo pokazao. Doveden da bude ujedno kvariša protivničke i režiser Milanove igre, nije radio dobro ni jedno ni drugo. A imao je jednu od najvećih plata u ekipi i koštao Milan još 20.000.000 evra. Jedva su dočekali na kraju da mu istekne ugovor i da ga se makar reše sa platnog spiska. A on je opet uboo strašan ugovor u turskom Karagumruku.

Mateo Musakio (Viljareal)

Kupljen za: 18.000.000

Prodat za: 0

Bruto plata: 3.700.000 (x3,5 = 12.950.000)

Argentinac je tog leta doveden da bude pojačanje za rotaciju jer je Bonući planiran kao komandant odbrane, a Romanjoli da stasava uz njega u štoperskom tandemu. Musakio je već bio reprezentativac Argentine, iskusan igrač i trebalo je da donese mirnoću u poslednju liniju. Čim je došao, počele su da ga muče povrede, nije se pokazao kao pojačanje i u Milanu je praktično završio sa ozbiljnim fudbalom. Poklonili su ga Laciju posle tri i po godine, ali se tamo videlo da je bivši igrač i već mesecima nema klub. Može se reći da je u Milanu polovinu ugovora proveo kao aktivan fudbaler, a polovinu kao penzioner.

Rikardo Rodrigez (Volfzburg)

Kupljen za: 15.000.000

Prodat za: 1.950.000

Bruto plata: 3.885.000 (x2,5 = 9.712.500)

U velikoj letnjoj rekonstrukciji, Milanov plan je bio da dovede bekove koji će imati značajan doprinos u fazi napada. Desno su doveli pomenutog Kontija, a levo Rikarda Rodrigeza iza kojeg je bilo nekoliko sjajnih sezona u Volfzburgu i blistave partije u reprezentaciji Švajcarske. Rodrigez je bio poznat po sjajnoj levoj nozi i prekidima, pa je to trebalo da bude dodatni adut Rosonera. Nije baš mnogo koštao ali na terenu zapravo jeste bio luksuz. Defanziva mu je bila katastrofalna, Milan se naprimao golova posle njegovih grešaka i loših postavki. Jednostavno, defanzivac takavih karakteristika ne može da prođe u Italiji. Bio je standardan dve godine dok nije došao Paolo Maldini i precrtao ga. a na kraju je za smešne pare otišao u Torino gde takođe ne blista.

Fabio Borini (Sanderlend)

Kupljen za: 6.000.000

Prodat za: 0

Bruto plata: 4.625.000 (x3,5 = 16.187.500)

Možda i najčudnije pojačanje Rosonera tog leta. Ispao je iz lige sa Sanderlendom i počao da korača silaznom putanjom. Čak ni prosečni klubovi se nisu takmičili za njegov potpis, jer nikada nije bio ništa više od prosečnog igrača. Ali u Milanu su tada verovali da može da bude neka vrsta džokera. Iako ni samo nisu znali na kojoj ga poziciji vide. Na kraju se on naigrao više od gomile pomenutih većih i skupljih imena. Igrao je sve od: Od levog beka do napadača. Nikada nije nešto posebno odskakao, ali kada se podvuče vrta, upisao je prekpo 70 utakmica za Milan.

Antonio Donaruma (Asteras)

Kupljen za: 980.000

Prodat za: 0

Bruto plata: 1.850.000 (x4 = 7.400.000)

Brat „parazit“ kako su ga posprdno zvali na Apeninima je ugovor vredan oko 1.000.000 evra dobio samo zahvaljujući mlađem bratu Điđu i agentu Minu Rajoli koji su ucenjivali Milan sa potpisom novog ugovora. Jedan od njihovih mnogobrojnih uslova je bio da Milan dovede i Antonija kao trećeg golmana, iako im baš nije bio potreban. Klub je na kraju pristao i prevario se. Znamo kako se završilo sa Donarumama i Milanom...

UKUPNO:

Kupovine 243.080.000

Prodaje: 30.750.000

Plate: 143.385.000