Buongiorno Italia: Milanov timski skudeto

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Milan je osvojio 19. skudeto, ali je on po mnogo čemu „prvi“ ili „specijalan“ za mnoge. Pre svega, ovo je prvi skudeto posle Berluskonijevog „zlatnog doba“, prvi skudeto Paola Maldinija kao tehničkog direktora i alfe i omege Milana, prva titula prvaka za generalnog direktora Ivana Gazidisa (sa Arsenalom nije imao prilike da slavi šampionski pehar), prvi trenerski naslov prvaka za Stefana Piolija, prvi skudeto za sve igrače Milana osim za Zlatana Ibrahimovića, štaviše uz Ibru su nacionalno prvenstvo osvojili samo Menjan, Žiru i Tatarušanu. Skudeto je i presedan u evropskom fudbalu, jer je prvi puta jedna porodica u tri generacije osvojila šampionsku titulu sa istim klubm: deda i otac Čezare, sin i otac Paolo i unuk i sin Daniele, naravno, po prezimenu Maldini.

Skudeto je „specijalan“ za Zlatana Ibrahimovića. Šveđanin je priznao da mu je ovaj skudeto najdraži, jer je njegov doprinos bio mnogo veći van terena nego na njemu. Ibra nije samo inspirisao i motivisao igrače Milana već im je i držao bukvicu kad je trebalo. Praktično, kada je trebalo podviknuti i razdrmati grupu, Pioli je rado prepuštao zadatak Ibri koji ga je perfektno završavao. Drugi doprinos Ibre je bio na treninzima, uz njega su svi igrači Milana napredovali, gledajući ga na zadatku i slušajući njegove savete.

Ibrahimović je ostavio otvorena vrata za nastavak igračke karijere i pored toga što za nekoliko meseci puni 41. godinu, ali je demonstrirao u prethodnih godinu dana kako za njega i te kako ima mesta u ovom Milanu. Za početak boljeg tim menadžera je teško pronaći na fudbalskoj pijaci, naravno pod uslovom da Ibra želi da radi taj posao.

Uspeh Milana ima mnogo očeva, kao i sve pobede uostalom. Paolo Maldini tvrdi da je šampionski Milan rođen u leto 2019. godine kada je pozvao Zvonimira Bobana i Rikija Masaru da pokušaju da u roku od tri godine konstruišu šampionski tim Rosonera.

Druga škola mišljenja uzima dolazak Zlatana Ibrahimovića kao prelomnu tačku u kojoj se rodio Milan koji će osvojiti titulu prvaka. Treća struja uzima kao ugaoni kamen otpor Paola Maldinija i otvoreno protivljenje odluci vlasnika kluba i Ivana Gazidisa da angažuju, iza Maldinijevihi leđa, Ralfa Rangnika. Taj momenat je cementirao savezništvo između tehničkog direktora i šefa stručnog štaba Piolija.

Komplimente zaslužuju, u pomenutom kontekstu, i familija Singer i Gazidis, jer su priznali da su pogrešili i napravili korak unazad dajući za pravo Maldiniju i potvrđujući Piolija na klupi. Samo zreli i intelignetni ljudi priznaju svoje greške i ne srljaju u nove da bi dokazali da nisu pogrešili. Četvrti pravac je na poziciji da je ključni momenat bio derbi i poslednjih 20 minuta meča kada je Žiru sa dva gola preokrenuo rezultat dok poslednja peta škola mišljenja zastupa stav da je Milan posle poraza u polufinalu Kupa Italije od Intera pokazao zrelost i nanizao pet uzastopnih pobeda nad Lacijom, Fjorentinom, Veronom, Atalantom i Sasuolom.

U svakom slučaju, skudeto Milana, kao retko koji prethodni je više izraz kolektiva, timskog rada, koordinacije između svih sektora u klubu, nego poteza pojedinaca ili doprinosa ključnih zvezda tima. U stvari jedina zvezda u timu Milana je Ibrahimović, drugi će tek to da postanu.

Rafael Leao (© Reuters)

Ako je Ibrahimović ukupno gledano bio totem tima Rosonera, četvorka Menjan, Teo Ernandez, Tonali i Leao je na terenu ponela najveći deo tereta i zasluga za podvig. Kvalitet Piolija je bio da garnira tim sa epizodistima i da prepoznaje periode u kojima su bili u boljoj formi od ostalih. Neki su postali u koprotagonisti kao Tomori i Kalulu u odbrani, a drugi su menjali epizodne uloge, od Benasera, Kasija i Krunića na sredini terena do Mesijasa, Salemakersa i Žirua u napadu.

Menjan je zasluženo izabran za najboljeg golmana Serije A. Statistike kažu da više od 20 bodova direktno nosi potpis golmana Rosonera. Bio je najbolji u derbiju, da nije bilo njegovih odbrana ne bi mnogo vredela dva gola Žirua, još uvek se pamte njegove volšebne parade koje su lomile rezultate protiv Torina (Vojvoda), Đenova (Ernani), Fjorentine (Kabral) a tu su i penali odbranjeni Zapati i Pinamontiju. Na sve to, kao šlag na torti, se kalemi asistencija za pobedonosni gol Leaa protiv Sampdorije. Seća li se ko Donarume, pardon Dolarume?

Gol protiv Atalante Tea Ernandeza će ući u sve najbolje videoteke fudbalske istorije: 93 metra sa loptom zalepljenom za stopalo i bum, gol za 2:0 i otvaranje autoputa ka skudetu. Dodatna vrednost Francuza je došla do izražaja sa eksponenencijalnim rastom Rafaela Leaa. Poznavaoci Serije A koji se sećaju zlatnih 60-ih godina lombardijske prestonice porede tandem Teo Ernandez – Leao sa levom pokretnom trakom Intera sastavljenom od Đaćinta Faketija i Marija Korsa. Ernandez je napredovao u svim parametrima i postao je lider tima.

Sandro Tonali je najveći dobitak za Milan i italijanski fudbal u ovoj godini. Čitav svet se okrenuo za 180 stepeni u odnosu na prethodno leto kada je Sandro morao da privhati smanjenje plate za trećinu da bi mogao da ostane u Milanu. Njegova životna priča je najbolji dokaz Kueljevskog uroćivanja zvezda i svemira da bi se jedan san ispunio. Tonali je u prethodnih deset meseci postao moralni kapiten Rosonera, igrač oko koga se sve vrti. Tonali je bio u pravu kada je govorio da nije Pirlo, ali nije imao pravo kada je sabe predstavljao kao Gatuza. Drugim rečima, Sandro još uvek nije Pirlo, ali je više od Gatuza. Odlučujući golovi protiv Lacija i Verone su potvrda poliedričnosti i taktičkog sazrevanja Tonalija čije ćemo ime sve češće videti na semaforima u kolonama liste strelaca.

Teo Ernandez (© Reuters)

Gazeta delo sport tvrdi da Leao košta 100.000.000 evra. Možda milanski dnevnik preteruje, ali Portugalac je u poslednjih šest mečeva šampionata oduzeo i poslednji prigovor na njegov račun: diskontinuitet u igri. Leao je odigrao vrhunski poslednjih šest mečeva proizvevši tri gola i pet asistencija, odnosno osam od 11 golova Rosonera u poslednjih šest kola nosi potpis Leaa. U Milanelu su malo u šali, a još više u zbilji govorili da je Leao na raskrsnici između Balotelija i Mbapea, to jest da je ovo sezona u kojoj ćemo dobiti odgovor od kakvog materijala je sastavljen bivši igrač Lila. Na sreću Milana, ali i portugalske reprezentacije, imajući u vidu godine Kristijana Ronalda, Leao je krenuo Mbapeovim putem. Jasno, još je daleko od francuskog asa koji je će zaraditi u sledeće četiri godine pola milijarde evra, ali će Milan morati da se isprsi poprilično da bi ga zadražao u svojim redovima, Mančester Siti i Real Madrid su već na prozoru.

Stefano Pioli zaslužuje mnogo više od pasusa i kraja ove analize. Za razliku od „velikih“ trenera za koje je „smaranje“ da dan pre utakmice pričaju sa novinarima, Pioli nije propustio nijedan sastanak, jer shvata da je to znak poštovanja prema navijačima Milana i čitavom ambijentu koji kruži oko Rosonera. Za novinare nije problem da napišu tekst, poslednje što im treba je konferencija za medije da bi odradili posao, ali je važno za tifoze, simpatizere, sve one kojima je stalo do kluba i kojima je potrebno da čuju kormilara pred bitku.

Pioli je pokazatelj da i „normal one“ mogu da osvajaju titule i da im je potrebno samo malo strpljenja i poverenja, ono što je Pioli našao u Milanu, odnosno u Paolo Maldiniju. Trener Milana je napavio korake od sedam milja i ispravio je sve greške koje je pravio na klupi Lacija, Intera ili Fjorentine. Već smo pisali koliko je tragični odlazak Davidea Astorija ostavio traga na Piolija. Juče se Pioli uz svog oca koga više nemo setio i Astorija i koliko su ga ta dva velika životna udarca učinila jačim i boljim čovekom dajući mu realnu dimenziju života i poklanjajući mu staloženost i sposobnost da izbroji do deset pre nego što nešto kaže ili uradi. U fudbalskom svetu koji je sve dalje od svakodnevnog i normalnog života, okružen nesrazmernim luksuzom i privilegijama, Pioli je jedan od poslednjih Mohikanaca sveta kojeg više nema.