Pobeda posvećena orkestru

Razlikuje se tenis prilično u odnosu na kolektivne sportove. Dok u fudablu, košarci, rukometu, odbojci saigrači mogu da zamaskiraju loš dan, trener da vas zameni, u belom sportu možete samo da komunicirate sa stručnim timom, ali objektivno ste sami na vetrometini - vi i vaši demoni, oni što u opsedaju misli nakon nekolicine lošijih udaraca, promašenog smeča, upropašćenog zicera u nevreme.

Zato su teniseri iznova i iznova prinuđeni na izmišljanje mehanizama za lov na veštice... Naravno, one imaginarne u glavi. A baš kada treba brzo potpaliti lomaču, najveći broj tenisera ustukne, zaledi se, onemoća ili jednostavno, gorivo za pospešivanje plamena jednostavo pospe po sebi i ostane pepeo.

Znate već kako se izlivima besa samouništavaju kumovi Danil Medvedev i Andrej Rubljov. Upravo ta sposobnost regeneracije, podizanja sa kolena u kritičnim momentima, razdvaja najbolje na svetu, one što su ušli u legendu, od tenisera koji ne mogu da priđu top 10 društvu, ili podkategoriju onih koji jesu među deset, ali nisu sposobni da dođu na prvu mesto, ili da ga sačuvaju i u kontinuitetu osvajaju velike trofeje.

Đoković (1,22) - De Minor (3,80)

U poređenju sa 2023. godinom, po svim parametrima jednom od četiri najuspešnije u karijeri Novaka Đokovića, aktuelna sezona počela je neuporedivo slabije. Bez titule u Australiji. Međutim, ništa se nije promenilo po pitanju pretvaranja bezobrazluka publike u pogonsko gorivo. Kulminiralo je to na prošlogodišnjem Rolan Garosu, kada ga je u svih sedam mečeva ratovao sa publikom, svih sedam dobio i postao čovek sa njaviše grend slem trofeja. Ali pariski Kup musketara nije bio izolovan primer, već se Novak suočavao sa zvižducima i na Vimbldonu, US Openu, te mastersu u Parizu i završnom mastersu. Istina, ponekad je i veštački izazivao reakciju kako bi rezervoar napunio sa nekoliko litara pobedničke motivacije.

U jučerašnjem sudaru osmine finala sa Lorencom Muzetijem, prema sopstvenom priznanju, tokom prvih sedam gemova bio je lošiji igrač na terenu, a onda je u osmom prepirka sa sudijom izazvala reakciju sa tribina. Od tog trenutka, pa do kraja meča, Novak je osvojio deset, a Italijan četiri gema.

"Pobedu posvećujem orkestru", prigodan opis ostavio je Novak Đoković na društvenim mrežama uz fotografiju kako diriguje. Očigledno da je deo publike uživao u šou, dok ga je onaj pakosni, koji što pre želi da mu vidi leđa i priželjuje kraj najveće teniske karijere, zaboravio da zviždanje kontraproduktivno kada želite da sapletete Đokovića.

"U takvim situacijama uvek pokušavam da energiju pretvorim u nešto pozitivno za mene", objašnjava. "Ja ne tražim problem sa publikom, ne izlazim na teren sa željom, počnite da mi zviždite a ja ću igrati bolje. Ako ljudi počnu da reaguju na određeni način koji ne smatram da zaslužujem, ne smatram pravednim, odgovoriću. Odrastao sam sa mentalitetom da kada neko čini nešto loše prema vama, moraš da stojiš čvrsto i da se suprostaviš", rekao je Đoković, pa nastavio: “Oni mi čine uslugu. Što više navijaju protiv mene, bolje po mene. Probude nešto u meni što možda ne bi želeli da vide - pobednika."

Pobednik je juče postao tek drugi teniser u open eri sa 10 plasmana u četvrtfinale Monte Karla i što je još važnije, preskočio je Rafaela Nadala i postao čovek sa najvećim procentom pobeda na masters turnirima (82,2%)!

Danas, se putešestvije u Monte Karlu nastavlja za najboljeg svih vremena. Tri prepreke ostale su mu do potencijalno trostrukog zlatnog mastersa! U prevodu, na svim mastersima osim u Monte Karlo ima makar po tri titule. U Kneževini ga, izvesno ne pre 14.30 čeka Aleks de Minor, 11. teniser sveta i čovek sa verovatno najboljom kretnjom na ATP turu. Potencijalni rival u polufinalu je Kasper Rud ili Ugo Amber, dok je u finalu, najrealniji okršaj sa neverovatnim Janikom Sinerom. Ali korak po korak.

A što se publike tiče, samo da tišine ne bude.