Sudar svetova u Tokiju i repriza finala Igara iz Rija - "El Klasiko" vredan spokoja do četvrtfinala

Vaterpolo turnir nije odmakao od grupne faze, finale je predaleko, a već će se dostići tačka usijanja. Voda u bazenu će proključati za vreme balkanskog “El Klasika”. Duža i značajnija rivalstva u vaterpolu definitivno postoje - takvo je ono između Srbije i Mađarske - ali susret Srbije i Hrvatske ima poseban naboj. Taj duel prevazilazi okvire sportskog rivalstva, atmosfera postaje uzavrela, utakmica poprima specifičnu notu nezavisno od faze turnira. Svaki vaterpolo “El Klasiko” priča je za sebe. A, sutra će ta knjiga dobiti novo poglavlje.

Kada Delfini i Barakude uskoče u bazen, Tacumi centar i Tokio će se “zapaliti”. Postaće bojno polje... Sudariće se dve imperije, dve sile koje su obeležile prethodnu dekadu, ispisale stranice Olimpijskih igara u Londonu, odnosno Rio de Žaneiru... Dve vaterpolo nacije pred smenom generacija, ali i dalje moćne uprkos “pređenoj kilometraži”. Planeta se ovih dana okreće oko Tokija, sutra na Balkanu neće biti doma u kojem se neće pratili istinski vaterpolo spektakl. Ono najbolje što ovaj sport može da ponudi - “El Klasiko”. 

(2.45) HRVATSKA (6.50) SRBIJA (1.90)

U vodi grabljivice lako namirišu krv, a Delfini su patili i krvarili posle poraza od Španije na startu turnira. Zadala je Crvena furija novi udarac Srbiji. Tada su svi pomislili da je došlo njihovih pet minuta tokom kojih će imati priliku da “sahrane” najbolju generaciju ikada koju je ovaj sport video i budu baš ti koji će označiti njen kraj. Samo su smetnuli s uma da je ranjeni lav najopasniji.

Savićeva svita je u Tokio stigla sa oreolom olimpijskog šampiona i jednom namerom - da se generacija na zalasku oprosti u velikom stilu i naslednicima u amanet ostavi još jedno zlato. Dominantnost Delfina blago je izbledela. Nekada su bili olimpijski, svetski i evropski šampioni, kao i prvaci Svetske lige i Svetskog kupa. Kratko i jasno - vladari planete. Sve bitne trofeje držali su u svom posedu. Imperatori su doživeli blagi pad, ali su i dalje tim od kojeg se gotovo svima ledi krv u žilama kada se sa Delfinima nađu u bazenu. Sećanja na višegodišnji teror ne blede tako lako.

A, prvo sećanje na Olimpijske igre u Rio de Žaneiru jeste surova dominacija Srbije u finalu protiv Hrvatske (11:7), poigravanje u tom trenutku sa aktuelnim olimpijskim šampionom i primopredaja krune u velikom finalu. Sladokusci se sećaju šraube Dušana Mandića, nemoći i bezidejnosti Hrvata, začaranog gola Branislava Mitrovića, majstorstava Filipa Filipovića... Zlata koje je bilo potvrda da je Srbija najveća na zemaljskoj kugli.

Sutra mastiloplava boja ponovo prelazi preko hartije, dopunjuje se rezultat i golgeterski učinak pored svima dobro poznatih imena sa obe strane. Ako nekoga nije potrebno posebno predstavljati, onda je to Hrvatska.

Andrija Prlainović (©Reuters)

Za Delfine i Barakude ne dolazi “El Klasiko” u idealnom trenutku, ali bi mogao da predstavlja meč istine i rastera izmaglicu nadvijenu nad šampionskim ambicijama dve selekcije. Nekome će biti zagorčan život i vrata skoro pa zatvorena za izlazak iz grupe. Ali, daleko od toga da Srbija i Hrvatska u tandemu ne mogu do nokaut faze. Samo će se propisno oznojiti.

Srbija je posle poraza od Španije iskalila bes nad Kazahstanom (19:5), a zatim je nastradala i Australija (14:8). Ako je Kazahstan bio savršen rival za raspucavanje i neko gde se ne očekuje gubitak bodova, za Ozije se očekivalo da budu ravnopravni. Ne, bili su inferiorni. Naročito u prvom poluvremenu kada su Delfini vodili 10:1. Bila je to demonstracija sile i pokazna vežba šta se dešava kada se šampion čačne u živac.

U ta dva susreta Srbija je pokazala sve ono što se činilo da je isparilo. Pre svega granitna odbrana protiv Australije, potentnost bekovske linije u šutu spolja i ubojitost preko centara, ali i mogućnost da igrači na koje će se Dejan Savić oslanjati posle smene generacije budu ravnopravni sa “zverkama” iz naših redova. Samopouzdanje je napumpano, injekcijom je upumpana velika doza, a sve je pošlo iz odbrane koja je deceniju unazad sinonim za Delfine. Strahinja Rašović je probio led i nametnuo se kao ozbiljna napadačka opcija, Andrija Prlainović “pronašao se” u duelu sa Australijom, širina u igri je ponovo tu, kao i ono najvažnije - vera u sebe.

Sa druge strane, Hrvati su autoritativnom igrom otvorili turnir. Pao je nejaki Kazahstan (23:7), ali su izabranici Ivice Tucka u drugom kolu stali na nagaznu minu. Otac je nadmudrio sina. Hrvatski strateg na klupi Australije, Elvis Fatović, savršeno dobro je znao šta je potrebno da Oziji urade kako bi otupeli oštricu hrvatskog napada i slome zube Barakudama (11:8). Loren Fatović, Maro Joković, Luka Bukić i drugi ni izbliza nisu bili opasni protiv možda i najbolje plivačke ekipe na svetu. Ipak, iskupili su se u balkanskom derbiju - potopili su Crnu Goru (13:8) i delimično zacelili rane.

Imali su Delfini jednu veliku prednost u okršaju sa Australijom - rival nije imao levorukog igrača na desnoj strani. Taj hendikep Hrvati nemaju, već su upravo sa desnog boka izuzetno potentni napadački. Maro Joković i naturalizovani Španac Ćavi Garsija, koji po okončanju Olimpijskih igara stavlja tačku na blistavu karijeru, i dalje su udarne napadačke igle Hrvatske.

Maro Joković jedan je od trojice u protivničkom taboru sa učinkom od osam golova na tri utakmice. Druga dvojica su Loren Fatović i Luka Bukić, i najveća opasnost Srbiji će pretiti sa spoljnih pozicija. U dosadašnjem toku turnira Hrvatska nije imala veliku produktivnost sa centarskih pozicija. Mahom su Luka Lončar i Josip Vrlić donosili igrača više, a nisu bili zaduženi za realizaciju napada. Iako nije u zavidnoj formi, povratnik u nacionalni tim, Paulo Obradović, neko je koga će vaterpolisti Srbije usko čuvati. Takođe, od izuzetne važnosti biće da na samom startu “probiju” Marka Bijača i ne dozvole mu da se razbrani.

Dušan Mandić (©Reuters)

Za razliku od Hrvatske, naša reprezentacija i dalje ima balans između spoljne linije i sidraša. Prevashodno zahvaljujući Dušku Pijetloviću. Zagazio je Pijetlović u pozne igračke godine, ali prvi Savićev izbor na poziciji sidraša nije izgubio na eksplozivnosti. Još Duška krase pokreti karakteristični za bekove i upravo je on najučinkovitiji naš igrač u Tokiju, pošto je postigao sedam golova iz osam pokušaja.

Po sedam pogodaka rivalima su spakovali i naši bombarderi Dušan Mandić i debitant na Olimpijskim igrama Strahinja Rašović. Duo Novog Beograda za predstojeću sezonu širio je protivničku odbranu, izvlačio čuvare jer je opšte poznato koliko malo prostora je potrebno pomenutom dvojcu da raspali sa distance i zatrese mrežu. Kompletan tim Srbije izgleda sve bolje kako Igre odmiču. Vidno je da ih je poraz od Španije motivisao i da ne mora predstavljati nužno zlo, nego zaokret u pravom smeru, razmrdavanje na vreme i inicijalna kapisla da se neman probudi i pokaže raskošan talenat. 

Ima Srbija i te kako sačuvanog arsenala u šteku. Decenijski predvodnici Filip Filipović i Andrija Prlainović oslobodili su samo delić magije u Tokiju, tek da pokažu da ih nije napustila. Došao je trenutak da Delfini pokažu od čega su satkani, nateraju one koji su ih prerano otpisali posle poraza od Španije da se “ujedu za jezik” i udele novu lekciju Hrvatskoj.

Vreme je za spektakl u Tokiju. Vreme je za “El Klasiko”.

OLIMPIJSKE IGRE - 4. KOLO

Subota

GRUPA A

07.00: (5.10) SAD (8.00) Mađarska (1.30)

11.20: (1.15) Italija (10.0) Japan (8.00)

12.50: (18.5) Južna Afrika (hen 18.5) Grčka (18.5)

***kvote su podložne promenama

GRUPA B

03.00: (1.85) Crna Gora (hen -12.5) Kazahstan (1.85)

04.30: (8.00) Australija (10.0) Španija (1.15)

08.30: (2.45) Hrvatska (6.50) Srbija (1.90)

***kvote su podložne promenama