Srbija u Tokiju i Parizu – nebo i zemlja: Nije to više onaj tim od koga se protivnici tresu

Najčešće je poslednji utisak najjači, preovlada nad ranijima, no ponekad, ipak, to bude onaj najlepši. Budu to stvari koje su se duboko urezale u sećanje. Svikli su se svi u Srbiji na dočeke vaterpolista, na medalje. Oni koji su rođeni u ovom milenijumu, a i s kraja prošlog, ni ne sećaju se njihovog povratka sa Olimpijskih igara bez odličja. Šest puta uzastopce, poslednji u Tokiju, ali ponoviti te podvige u parizu biće nikad teže.

Vreme leti, pa ljudi pojedini stvari i zaborave. Srbija jeste olimpijski šampion iz Rio de Žaneira i Tokija, ali ti sastavi sa današnjim su – nebo i zemlja. Ekipa se poprilično promenila, ni selektor nije isti. Od zlatne generacije ostali su obrisi, poneki član sa drugačijom ulogom. Za tri godine nije osvojena nijedna medalja, prošli su srpski vaterpolisti kroz turbulentan period, pravi rolerkoster i turnir u Gradu svetlosti biće maturski ispit nove generacije.

Sve će stati u Olimpijske igre u Parizu. Produži li se tradicija – niko neće pamtiti šta je bilo na putu od Tokija do Pariza. Dijametralno suprotan scenario dodatno bi uvećao pritisak i vrlo izvesno doveo do određenih promena…

Američki drim-tim, srpski vaterpolisti i – niko više!

Srbija u La Defense Areni neće biti favorit. Iako je olimpijski šampion, ne kotira se visoko. Da će odbraniti zlato kvota je čak 15,0. Primera radi, na Mađarsku i Španiju, koje su sa Delfinima u grupi, iznosi 3,10, na Italiju je 5,00, na Hrvatsku 8,00, na Grčku 10,00. Takvo je stanje na današnji dan. Kada krene takmičenje, biće sve mnogo jasnije.

Ali, uporište za to što je Srbija tek šesta po redu za osvajanje Olimpijskih igara leži u tome što je za tri godine samo jedanput ušla u polufinale – na Svetskom prvenstvu u Fukuoki. Nijednom nije bila na podijumu, najčešće je bivala zaustavljena u četvrtfinalu i ostala je bez dobrog dela okosnice najtrofejnijeg tima. I konkurencija je veća, može se reći i kvalitetnija.

(©Reuters)

Po završetku Olimpijskih igara u Tokiju oprostili su se Filip Filipović i Andrija Prlainović, zatim Duško Pijetlović, Milan Aleksić i Stefan Mitrović, pa golman Gojko Pijetlović. Odlukom selektora Uroša Stevanovića, koji je jeseni 2022. godine nasledio Dejana Savića, iz tog tima nema ni Branislava Mitrovića, a u poslednji čas otpao je još jedan olimpijski šampion – Đorđe Lazić.

Fizionomija reprezentacije je drugačija. U aktuelnom sastavu samo su šestorica osvajali zlatne medalje i na njima će biti da iznesu najveći teret. Pre svih na Dušanu Mandiću (dva zlata i bronza) i kapitenu Nikoli Jakšiću (dva zlata), Savi Ranđeloviću (dva zlata) zatim Strahinji Rašoviću, te povratnicima Milošu Ćuku i Nikoli Dedoviću, koji su priključeni državnom timu tek u smiraj ciklusa, početkom ovog leta.

Ogromne promene Srbija je doživela, sedmorica će u Parizu debitovati na Olimpijskim igrama, što nije zanemarljivo. U Tokiju su bila samo tri debitanta – Strahinja Rašović, Nikola Dedović i Đorđe Lazić, a i oni su bili dugo u sistemu, učestvovali na planetarnim i kontinentalnim šampionatima. Zbog paklene konkurencije i adekvatne popunjenosti na svim pozicijama ranije nisu dobili veću šansu. Što se tiče debitanata, slično je bilo i u Rio de Žaneiru, takođe trojica.

(©Reuters)

Kada se pogledaju godine, Srbija nema neiskusan tim, ali mnogima fali učešće na najvećem sportskom takmičenju… Prosek Srbije u Riju bio je preko 28 godina, na Olimpijskim igrača u Tokiju – čak 31! Ekipa koju je Uroš Stevanović poveo u Pariz prosečno ima 29 godina. Suštinski, tim nije mlad, međutim, na velikim takmičenjima mu nedostaju pobede protiv najvećih konkurenata.

Za tri godine u nokaut fazi – samo jedna. Ona protiv Italije u četvrtfinalu Svetskog prvenstva u Fukuoki.

Finansijski kolaps giganta unosi nervozu zvezdama u Parizu: Srbija opet može da bude na dobitku

Srbija nije više tim od koga se protivnici tresu i koga izbegavaju, ali je najzad kompletna. Nije to bio slučaj minulih godina, nisu svi najbolji uvek igrali. Za Olimpijske igre u Parizu su tu. Ne pitaju se više isključivo Delfini, nije sve i samo do njih, ali i dalje jeste dosta toga.

Kako god, za očekivati je da ovo bude najbolji turnir nove generacije. A, za šta će to biti dovoljno…

VATERPOLO REPREZENTACIJA SRBIJE U TOKIJU 2020:

Gojko Pijetlović (Novi Beograd)

Dušan Mandić (Novi Beograd)

Nikola Dedović (Špandau)

Sava Ranđelović (Vašaš)

Đorđe Lazić (Breša)

Duško Pijetlović (Novi Beograd)

Strahinja Rašović (Novi Beograd)

Milan Aleksić (Partizan)

Nikola Jakšić (Novi Beograd)

Filip Filipović (Olimpijakos)

Andrija Prlainović (Marselj)

Stefan Mitrović (Partizan)

Branislav Mitrović (Vašaš)

Stručni štab: Dejan Savić (selektor), Vladimir Vujasinović, Stefan Ćirić, Žarko Petrović (treneri), Vladimir Radović (fizioterapeut), Nikola Repac (doktor).

VATERPOLO REPREZENTACIJA SRBIJE U PARIZU 2024:

Radoslav Filipović (Radnički)

Dušan Mandić (Ferencvaroš)

Strahinja Rašović (Radnički)

Sava Ranđelović (Vašaš)

Miloš Čuk (Novi Beograd)

Nikola Dedović (Vašaš)

Radomir Drašović (Radnički)

Nikola Jakšić (Novi Beograd)

Nemanja Ubović (Vuljagmeni)

Nemanja Vico (Primorac)

Petar Jakšić (Radnički)

Viktor Rašović (Panatinaikos)

Vladimir Mišović (Crvena zvezda)

Stručni štab: Uroš Stevanović (selektor), Stefan Ćirić, Darko Bilić, Miloš Ostojić (treneri), Dajana Zoretić (kondicioni trener), Andrija Gerić (sportski psiholog), Ivan Marjanović (doktor), Nikola Repac (doktor), Vladimir Radović (fizioterapeut), Aleksa Nikolić (fizioterapeut).