Finansijski kolaps giganta unosi nervozu zvezdama u Parizu: Srbija opet može da bude na dobitku

Mašinerija za pravljenje novca postao je fudbal, kada korporacije, oligarsi i drugi moćnici odluče da prodaju veliki evropski klub – interesenata ne manjka. Propasti neće, neko će se već pobrinuti da nastavi da živi i ostane tu gde jeste. Sa vaterpolom je već drugačija priča. Neprofitabilan je i čak je Gabrijele Volpi, čovek koji je ‘ulupao’ silan novac u Pro Reko, digao ruke. Početkom jula saopštio je da on i njegova firma Orlean Invest izlaze iz kluba, i sve je počelo da se urušava kao kula od karata.

Italijanski biznismen je na najtrofejniji i najveći klub na svetu gledao kao na svoje dete, želeo je da poraste i osamostali se, da stane na noge i da ljudi koji su bili unutar sistema nadalje vode brigu o njemu. Ali, sva je prilika, za tako nešto nisu sposobni. Pro Reko je pred kolapsom, vaterpolo gigant ne može bez Gabrijelea Volpija. To su pokazale prve sedmice nakon njegovog odlaska. Samo što je ‘pokupio stvari’, svim igračima je poručeno da su slobodni u izboru nove sredine, da ništa ne mogu da im garantuju. Brojne zvezde su na Olimpijske igre igre stigle su sa nesređenim mislima, jer ne znaju šta nosi sutra. Sreća u nesreći po Srbiju je ta da nijednog igrača nema u slavnom italijanskom tim.

Pro Reko je ‘pukao’ preko noći, jedna odluka sve je promenila i poprilično bi mogla da utiče na to kako će se stvari odvijati u Parizu. Strepnja, nervoza, neizvesnost… Dok pukneš prstima osvajač 11 pehara Lige šampiona našao se u naizgled bezizlaznoj situaciji. A, njegovi Galaktikosi na vetrometini, bez ikakve sigurnosti.

Danas te ima, sutra te nema. Pro Reko neće nestati sa lica zemlje, opstaće, samo što će se štošta promeniti na vaterpolo karti Evrope. I to neće biti prvi put…

Sada već davne 2012. godine imao je slavni italijanski klub egzistencijalne probleme. Ne nalik današnjim, ali su bili ozbiljni. Pojedini igrači su ostali, uz smanjenje plata, a deo njih je otišao. Vaterpolo gigant se nije takmičio u Ligi šampiona, a iz cele situacije profitirala je Crvena zvezde.

(©Reuters)

Napravili su crveno-beli zanimljiv tim, pucanje tržišta doprinelo je tome da u Crvenoj zvezdi završe Andrija Prlainović, Duško Pijetlović, Nikola Rađen… Ostalo je istorija. Beogradski sastav je prvi i zasad jedini put postao evropski prvak, a kasnije je povratak reprezentativaca u domaći vaterpolo potpomoglo i reprezentaciji da napravi rezulutate kakve je imala sedam do osam godina u nizu. U više navrata su najolikovaniji srpski igrači isticali da je od velikog značaja bilo što su tih godina bili usmereni jedni na druge u klubovima.

Ipak, tog leta kada su se Olimpijske igre održavale u Londonu, mnogim srpskim vaterpolistima nije bilo svejedno.

„Postoji situacija dok su još trajale Olimpijske igre u Londonu da osam igrača nema klub. A, to je otprilike 20. avgust. Pričamo na terasi gde ćemo i šta ćemo. Prle, Dule i ja kažemo: 'Ajmo u Zvezdu'. Komunicirali smo, dogovarali se i odlučili da dođemo, pa šta bude. Mi ništa konkretnije nismo imali, tržište je bilo malo iz određenih razloga. Normalno je da tržište padne i tada moraš da se adaptiraš na novonastale uslove. Mi se jesmo adaptirali na to što je ponuđeno, a tada je bila Crvena zvezda“, prisetio se pre godinu i kusur dana Nikola Rađen u intervjuu za Mozzart Sport.

SRBIJA OSVAJA OLIMPIJSKE IGRE – KVOTA 15,0

Slična situacija je i sada, a Srbija bi opet mogla da bude na dobitku.

Kroz istoriju su kapicu Pro Reka nosili Vladimir Vujasinović, Andrija Prlainović, Filip Filipović, Duško Pijetlović, Danilo Ikodinović, Slobodan Nikić, Nikola Rađen, Dejan Savić, Vanja Udovičić, Dušan Mandić… Prethodne sezone nijedan. Nije bilo u planu da zaduži opremu neko ni za narednu. Što se u trenutnoj situaciji ispostavilo kao dobra stvar.

Mirne glave Delfini idu u Pariz, neki drugi – poprilično uzdrmani.

(©Reuters)

Alvaro Granados, prva španska violina, promenio je tabor u pogrešnom trenutku. Grčki sidraš Konstantinso Kakaris takođe nije načisto oko kluba, isto važi i za američkog Bena Haloka. Ništa manje za mađarskog bombardera Gerga Zalankija. Svi oni, kao i bezmalo cela italijanska reprezentacija, mogli bi da budu ‘odsutni’ tokom Olimpijskih igara.

„Teško je spremati se za Olimpijske igre u ovakvim uslovima, stvari su se promenile, ali igrači ne smeju da izgube fokus na ovom putu. Dao sam im 48 sati da pronađu klubu – u suprotnom moraju da čekaju 12. avgust. Ne želim da vidim nekoga zalepljenog za mobilni telefon“, poručio je italijanski selektor Alesandro Kampanja.

Moraće Frančesko di Fulvio, Marko del Lungo, Đakomo Kanela, Andrea Fondeli, Nikolas Prešuti, Frančesko Kondemi i Mateo Joki Grata da srede misli i pokušaju da se postave kao da se ništa nije desilo, kao da nisu u poziciji na koju se nisu naviknuti.

Klub praktično nemaju. Ako ostanu – pitanje je koliko će zarađivati. Ako potraže novu sredinu – pitanje je koliko će dobiti. Budžeti za narednu sezonu su zatvoreni, timovi sastavljeni. Eventualno bi mogli da se aktiviraju Vašaš, Radnički, Mladost, Primorac ili, pak, da kajmak pokupe timovi koji su dugo bili u senci Pro Reka. Dakle, Breša, Savona, Posilipo, Ortiđa, Trst, Florencija…

(©Reuters)

Situacija je alarmantna u Pro Reku nakon odlaska Gabrijelea Volpija posle 19 godina. U tom intervalu klub je osam puta bio najbolji u Ligi šampiona – kroz istoriju samo još tri puta – tek jedanput nije bio šampion Italije i izgubio je dva kupa. Najveći vaterpolo brend odustao je od direktnog učešća u Ligi šampiona, kako ne bi morao da plati kotizaciju od 25.000 evra. Možda ga uopšte neće ni biti u evrokupovima, jedino učešće u italijanskom šampionatu nije upitno. Trenutno sve ostalo – jeste.

„U ovom kritičnom trenutku, nudimse preduzetnicima iz Ligurije koji žele da oblikuju budućnost kluba neverovatne istorije. Ako se nađe investitor, Pro Reko će učestvovati u kvbalifikacijama za Ligu šampiona, inače će biti primoran da se povuče iz evrokupova“, priznao je predsednik Mauricio Felugo i uputio vapaje za pomoć:

„Ideja je da okupimo ljude sa lokala (koji će pružiti finansijsku podršku prim. aut) i da se fokusiramo na našu akademiju. Ako ne budemo imali mogućnost da igramo u evrokupovima, krenućemo u sezonu sa mladim igračima da sačuvamo status u prvoj diviziji“.

Pro Reko se suočava sa likvidacijom, nadaju se u odgovorni na čelu sa Mauriciom Felugom da će lokalni entuzijasti ili italijanske firme ući u klub, preuzeti brigu o njemu. Šteta je već načinjena, najtrofejniji vaterpolo tim neće biti moćan kao prethodnih sezona. A, koliko će sve ovo uticati na Italijane, mađarske, španske i grče zvezde – vrlo brzo će se pokazati.

Za mnoge su Olimpijske igre u Parizu došle u krivom trenutku…