Nedostatak iskustva zamaskiran ratničkim mentalitetom

Sa velikim brojem debitanata teže je igrati na velikom takmičenju. Ali nije nemoguće. Ima i to svoje prednosti. Pre godinu dana videlo se to na primeru Hrvatske, koja je sa osmoricom novajlija na Svetskom prvenstvu ušla u polufinale. Identičan podvig napravila je Srbija u Fukuoki. I može da ode korak dalje.

Uroš Stevanović je na planetarni šampionat krenuo sa sedmoricom debitanata i šestoricom igrača rođenih u trećem milenijumu. Ekipa je poprilično podmlađena i u odnosu na prošlogodišnju, kada su izvršene velike promene. Prinudno, posle oproštaja šestorice asova. Nedostatak iskustva nije zanemarljiva stavka, ali su srpski vaterpolisti ratničkim mentalitetom uspeli da ga zamaskiraju.

Za to najveće zasluge idu na račun Uroša Stevanovića. Kao trener Radničkog i selektor u mlađim kategorijama Srbije, sa kojima je imao velike uspehe na kontinentalnim i planetarnim prvenstvima, bazirao je igru na agresivnoj odbrani, povremeno su mu igrači bili kao pušteni sa lanca. Kidisali su na svaku loptu, nije postojala izgubljena. Od toga nije odstupio ni po preuzimanju selektorske funkcije seniorske reprezentacije.

Olimpijska viza i svetska medalja nadohvat ruke: Meč sa Grcima i ulazak u finale krucijalni, bitno i ispadanje Amerike

Ako se izuzme duel sa Španijom na otvaranju, Srbija je u svim narednim imala više ukradenih lopti od rivala. Po tom parametru prednjači desno krilo Vuk Milojević. Nisu Delfini gubili dah, nije bilo padova kako utakmica odmiče, plivački su uspeli da se nose sa Italijanima i njihovom agresivnošću, što je pokazatelj sa su bazične pripreme odrađene kvalitetno. Kada je Uroš Stevanović stupio na dužnost, nije bio zadovoljan fizičkom spremom i sistemom rada, želeo je da unese novitete na tom polju i pozvao je Dajanu Zoretić.

Hrvatica je u ronjenju na dah osvajala medalje na najvećim takmičenjima, često je bila deo stručnog štaba Juga i tada su igrači dubrovačkog kluba bili tip-top spremni. Primenila je specijalne treninge, kakvi do tada nisu sprovođeni na okupljanjima srpske reprezentacije, što je dalo rezultat već u Fukuoki.

SRBIJA PONOVO IMA TIM, NE SKUP POJEDINACA

Vaterpolisti Srbije i stručni štab (©VSS)

Netipične situacije obeležile su klupsku sezonu, uticale su i na reprezentaciju. Izostanak Dušana Mandića zbog nedovoljne psihičke i fizičke spremnosti, nakon što je nekoliko meseci bio van kombinacije za tim Novog Beograda, te poruka odgovornih srpskog šampiona da bi slična sudbina mogla da sačeka i Nikolu Jakšića, kapitena olimpijskog šampiona, uticali su na to da reprezentacija Srbije bude kompaktnija nego lani.

Iznenadni problemi i nevolje ujedinili su reprezentativce i doveli do toga da Srbija ponovo ima tim, skladnu celinu, a ne skup pojedinaca. Vidi se to najbolje po reakcijama klupe posle golova, ukradenih lopti, blokova, odbrana golmana. Branislav Mitrović i mladi Vladimir Mišović ne gledaju se međusobno kao konkurencija, niti centri Đorđe Lazić i Nemanja Ubović.

„Timskom energijom i duhom nadomešćujemo greške. Borićemo se svim srcem i verujem da ćemo doći do zlata“, poručio je Radomir Drašović pred polufinalne sa Grčkom.

Igrač za velika dela i to (skoro) svi vide: Za vaterpolo vanzemaljca vredi platiti fudbalsko obeštećenje

Otpisani su prerano! Srbija u polufinalu Svetskog prvenstva, pala moćna Italija

Srbija će u četvrtak u 10.00 uskočiti u bazen, krenuće po svetsku medalju posle šest godina, napašće olimpijsku vizu. Mnogo toga je napravila u Fukuoki pobedom nad Italijanima, pre svega konačno dobila veliku utakmicu i pokazala mentalnu stabilnost, kao i protiv Crne Gore, ali posao nije dovršen. Posle svega neće Delfini biti zadovoljni plasmanom u polufinale.

Za meč sa Grčkom biće najvažnije da obema nogama ostanu čvrsto na zemlji, glava bude hladna, ali u podsvesti ostane to da su unapred otpisani.

„Nema mesta euforiji i slavlju, jer još ništa nismo uradili. Kao što sam već rekao, izuzetno verujem u svoju ekipu, nadam se da ćemo podići nivo igre i biti još bolji u polufinalu“, podvukao je Strahinja Rašović.