INTERVJU – Strahinja Rašović: Neka se drugi plaše nas, Srbija uvek ide na zlato

Lepo je u inostranstvu kada se ubiraju plodovi napornog rada, ali ništa ne može da se meri sa velikim dostignućima kod kuće. Strahinja Rašović se prošlog leta vratio u Srbiju, verovao je da je napravio pravi potez kada je odabrao Radnički iz Kragujevca – i nije pogrešio.

Postao je Rašović za godinu dana boravka u klubu najboji strelac, ali od individualnih priznanja bitnija su ona kojima se okitio Radnički. A, kada se podvukla crta, svi su mogli samo da konstatuju da je tim iz Kragujevca imao najuspešniju sezonu ikada.

Radnički je titula na Jadranu lansirala u orbitu i najavila velike domete Kragujevčana, bila je to potvrda da su Uroš Stevanović i Jugoslav Vasović stvorili tim za velika dela, a celu priču je zaokružila titula nacionalnog prvaka. Prvi put je Radnički postao šampion Srbije. Spoj mladosti i skustva ispostavio se kao dobitna kombinacija, a predvodnik Radničkog u bazenu bio je Strahinja Rašović.

“Povratak u Srbiju ispostavio se kao pun pogodak. Korona je za mene bila sreća u nesreći, doprinela je da se vratim kući. Nisam znao kako će se odvijati stvari u inostranstvu, istekao mi je ugovor i kada se sve to izdešavalo otvorila se prilika za povratak u Srbiju. Bilo mi je to potrebno i znao sam da ne grešim kada sam odabrao Radnički”, počeo je Strahinja Rašović razgovor za Mozzart Sport.

Rođeni strelac: Strahinja Rašović rekorder Radničkog iz Kragujevca

Bruje Srbija i vaterpolo Evropa o stvaranju moćnog Novog Beograda, čiju će kapicu nositi Strahinja Rašović. Ali, visoke ambicije imaće i Radnički, Crvena zvezda, Partizan i Šabac. Više niko nema sumnju – srpska liga će povo biti najbolja u Evropi.

“Sistem takmičenja u Superligi je pravi. Ove sezone su četiri ekipe konkurisale za najviši plasman i mislim da je tih 10 klubova prava mera. Plej-of je priča za sebe, videlo se sve kada su na red došla polufinala i finalna serija. Prvenstvo je bilo izuzetno jako, daleko snažnije nego prethodnih sezona. I biće još jače. Srpska liga će naredne sezone zasigurno biti najjača u Evropi”.

Kragujevačka bajka o povratku srpskog vaterpola: Koliko košta klub, koliko zarađuju igrači i otkud Radnički na krovu Jadrana

Na svim frontovima Radnički je ostavio dobar utisak. Podignuta dva trofeja, poraz na peterce u finalu Kupa Srbije i plasman u četvrtfinale LEN Kupa Evrope odraz su više nego uspešne sezone. Sve do plej-ofa Superlige Radnički je mleo rivale, a u plej-ofu su Strahinja Rašović i drugovi morali da izvuku poslednji atom snage kako ne bi ostali bez žarko željene titule.

”Mi smo cele sezone igrali na visokom nivou. Pad forme, do kojeg neminovno dođe, nama se dogodio baš na kraju sezone. Toga sam se i pribojavao. Osetili smo da nismo na najvišem nivou protiv Šapca i Novog Beograda u seriji, bilo je to uočljivo, ali uprkos padu uspeli da iznesemo sve to i postanemo šampioni. Presudili su rad i zajedništvo, koje nas je krasilo od kada smo se skupili. Preko toga smo uspeli da se iščupamo. Na kraju nas je pogledao Bog i sportska sreća bez koje se ne može do velikih dostignuća. Uspeli smo u toj prvoj utakmici finala protiv Novog Beograda da nadoknadimo zaostatak i dobijemo na penale”.

NA MUCI SE POZNAJU JUNACI 

Kragujevčani su u polufinalu protiv Šapca bili na pragu eliminacije. Ipak, uspeli su da okrenu seriju i prođu u finale, a Strahinja Rašović je apostrofirao da je u plej-ofu meč igran u Šapcu bio najteži n putu ka trofeju.

“Najteža utakmica sa psihološkog aspekta bila je ona druga u polufinalnoj seriji plej-ofa igrana u Šapcu. Bili smo na ivici da sve prospemo u vodu. Znali smo da je gostovanje preteško, da je meč iz kategorije biti ili ne biti. Ali, na muci se poznaju junaci”.

Kao da vaterpolisti Radničkog nisu znali da odigraju bitan meč a da ne uđu u dramatičnu završnicu. Pucali su se peterci u finalu Kupa Srbije, u polufinalu Jadranske lige i finalnoj seriji Superlige. A neizvesne završnice ne mogu se pobrojati.

“Odigrali smo sijaset neizvesnih završnica. Pretplatili smo se na njih. To nas je pratilo od prve utakmice u sezoni protiv Šapca, kroz Jadransku ligu, srpsko prvenstvo, LEN Kup Evrope i za kraj plej-of Superlige. Dizali smo se iz mrtvih. Zaista ne znam kako nam je u pojedinim utakmicama to polazilo za rukom i kako bih to okarakterisao”.

Veliki uspeh nosi i veli pritisak. Zagospodario je Radnički regionalnim vodama i od tog trenutka morali su izabranici Uroša Stevanovića da se nose sa ogromnim bremenom. Primarni cilj je tek trebalo ostvariti – biti najbolji u Srbiji.

“Osvajanje Jadranske lige nam nije skinulo pritisak. Naprotiv, pritisak je od tog trenutka porastao. Biti najbolji u regionalnoj ligi je lepa i bitna stvar, ali to nije bio naš primarni cilj. Prioritet je bio osvajanje nacionalne titule u Srbiji. Kruna na Jadranu nam je ulila samopouzdanje, porasli smo i počeli smo više da verujemo u sebe. Pritisak pred plej-of Superlige smo donekle stvarili sami sebi, ali i okolina. Trebalo je izboriti se sa tim”.

Ništa bez dobre atmosfere i jake logistike.

“Izdvojio bih trenera Uroša Stevanovića kao bitan faktor za osvajanje dva trofeja ove sezone. Takođe, svi u klubu na čelu sa Jugoslavom Vasovićem su svakog trenutka bili tu za nas. Pratili su nas igrače, bodrili, ispunjavali sve naše zahteve i prohteve... To je važna stvar jer je na nama bilo samo da igramo vaterpolo i treniramo. Ništa nam nije odvlačilo pažnju od sporednih stvari i okupiralo misli. Mogli smo maksimalno da se posvetimo zajedničkom cilju. Kada se sve stvari poklope, kao što je to bio slučaj ove godine u Radničkom, to donosi rezultat”.

Istorija u Zagrebu: Radnički šampion Jadrana!

Strahinja Rašović je bio član zlatne Zvezdine generacije koja je 2013. godine pokorila Evropu. Kao mlad igrač imao je priliku da uči od Andrije Prlainovića, Denisa Šefika, Nikole Rađena, Duška Pijetlovića u bazenu i igra u najboljoj ligi na Starom kontinentu.Povratkom u srpski vaterpolo prošlog leta, Rašović je osetio kako je to uskočiti u njihovu kožu i postati vođa, ali i mentor mladim igračima.

“Tada je srpska liga imala tri jaka kluba - Crvenu zvezdu, Partizan i Radnički. Bio je to skup najboljih vaterpolista, a ekipe su pravljene za velika dela. Bio sam mlad, ali sa bitnom ulogom u bazenu. A, sada u Radničkom situacija je bila obrnuta. Uloga vođe bila je namenjena meni, kao igrač sa velikim iskustvom sam dizao mlade, gurao ih i nisam smeo da klonem duhom. U Crvenoj zvezdi sam mogao sebi to da dozvolim, imao sam taj luksuz, jer sam imao velika imena uz sebe. Liga je te 2013. godine bila jača, ali i ove je u srpskom šampionatu bilo dosta kvalitetnih igrača. Dosta godina je prošlo od tada, mnogo toga se promenilo. Ove godine su ekipe pružile lep vaterpolo, pravi muški. Imalo je šta da se vidi i nema sumnje da će sledeće sezone biti još bolje”.

JAKA LIGA – JAKA REPREZENTACIJA

Posle nekoliko godina lutanja u mraku uslovljenim egzistencijalnim problemima, vaterpolo klubovi u Srbiji su se vratili onom što najbolje rade – proizvodnji talenata i posvećenom radu sa mladim igračima.

“Izuzetno mi je drago što svi klubovi dobro rade sa decom i što je akcenat stavljen na građenje i ulaganje u budućnost. Svi su se značajno pojačali pred novu sezonu. I tek će, a to je dobra stvar za srpski vaterpolo. Mi smo svi potrebni jedni drugima, tako ćemo napredovati. A sa jakim Novim Beogradom, Radničkim, Crvenom zvezdom, Partizanom i Šapcem će i reprezentacija biti na dobitku. Osetiće se i odraziti ulaganja na državni tim. Nadam se da će ova priča potrajati godinama i da neće biti kratkog daha“. 

INTERVJU - Vladimir Vujasinović: Ko ne misli dobro Novom Beogradu, taj ne misli dobro srpskom vaterpolu

Za vaterpolo se mirne duše može reći da je sport u kojem uvek pobede Srbi. Dušan Mandić je sa Pro Rekom osvojio Ligu Šampiona u Beogradu, dodeljeno mu je i laskavo priznanje najboljeg igrača elitnog takmičenja, a Strahinja Rašović smatra da je vaterpolo gigant apsolutno zaslužio da u srpskoj prestonici osvoji dugo čekanu devetu Ligu šampiona.

“Ispratio sam završnicu Lige šampiona, delovalo je da je organizacija bila sjajna. Znamo da organizujemo te velike događaje. Sve je to lepo, ali mnogo je lepše kada se završni turnir igra na otvorenom bazenu nego u zatvorenom. Mogu da uporedim sa Banjicom, tada se igralo na otvorenom bazenu i atmosfera je bila neverovatna. Drago mi je zbog Mande što je uspeo sa Pro Rekom. Iskoristio je poslednju šansu da pre odlaska uzme Ligu šampiona. Podigli su se posle izgubljene titule u Italiji od Breše i zasluženo osvojili Ligu šampiona”.

Vaterpolisti Srbije naporno rade kako bi spremni dočekali Olimpijske igre u Tokiju, gde će braniti zlato osvojeno u Rio de Žaneiru. Delfini su od ponedeljka u Kranju, a u Sloveniji će boraviti do 2. jula. Posle toga sledi povratak u Beograd.

“Na pola smo priprema. Prošli smo Kragujevac i Beograd, imali smo pet korisnih treninga sa selekcijom Sjedinjenih Američkih Država. Predstoji nam naporan rad u Kranju i ponovo u Beogradu, gde ćemo možda odigrati i pripremni turnir. Ali, o tom potom”.

SRBIJA JE NAJBOLJA JER UVEK IDE NA ZLATO

Strahinja Rašović nije imao priliku da učestvuje na Olimpijskim igrama, ali je zna dobro kako je to učestvovati na velikim takmičenjima i šta je potrebno za uzimanje odličja.

“Ključna je vera u sebe i samopouzdanje. Ne sme da bude straha i kalkulacija. Zna se konkretan cilj i teži se ka tome. Srbija je najbolja jer uvek ide na zlato. A, kada su ciljevi najviši mogući, onda se dogura daleko”.

Srbija će u grupi na Olimpijskim igrama igrati protiv Hrvatske, Španije, Crne Gore, Australije i Kazahstana, a Rašović ne misli da je paklena konkurencija u grupi loša stvar.

“Grupa je baš jaka, ali tako je uvek na velikim takmičenjima. Srbija je upala u prilično jaku grupu, a to je u ne ruku i dobro. Ako želiš da budeš najbolji, moraš sve da pobediš. U grupi možeš da se vadiš, što kasnije nije slučaj, tako da je i to prednost. Ko ima lak zadatak u grupi i kasnije naleti na jakog rivala u nokaut fazi, ne zna šta ga je snašlo. Srbija je Srbija u vaterpolu. Sila. Najbolja reprezentacija. Mi nemamo čega da se plašimo, neka se drugi plaše nas i misle o nama. Poštovanje svima, ali tako stoje stvari u vaterpolu“, zaključio je Strahinja Rašović.

Kragujevac slavi titulu! Radnički prvi put prvak Srbije