Možda tražimo previše, ali Pešić je potreban Srbiji

"Ovo je moj otac, osvojio je medalju na svakom velikom takmičenju u mlađim kategorijama i seniorskoj košarci. Uzor po posvećenosti, zalaganju i pored svega drugog, želji da nikada ne odustane i nikada ne prestane da uči. Toliko sam ponosan".

Nedugo pošto je Srbija zaokružila neverovatan turnir u Lilu i Parizu, te se zvanično okitila olimpijskom bronzom, Marko Pešić je ovim rečima podsetio košarkaški svet da je njegov otac "prešao igricu" i osvojio i poslednju medalju koja mu je nedostajala u prebogatoj kolekciji. Ujedno i poslednju koju je moguće uzeti u košarkaškoj piramidi.

Počev od Bugarske 1985. godine, kada je bio kadetski šampion Evrope, do olimpijske bronze u Parizu bezmalo četiri decenije kasnije, Svetislav Pešić oblikovao je igru pod obručima, baš kao što je i ona oblikovala njega kao trenera, te dovela u poziciju da, kako je to i sam rekao na konferenciji za novinare "prvi put u životu ne zna šta će raditi narednih dana". Uradio je sve što je mogao u svom poslu, osvajao medalje na svim nivoima i logično je da se čovek u jednom trenutku zapita - šta dalje?

Ako možda i zna da je ovo bio njegov "Poslednji ples", nije želeo da istorijski turnir Srbije i proslavu bronzanog odličja pretvori u svoj oproštaj od reprezentacije i verovatno košarke. Kao neko ko će za malo više od dve sedmice da napuni 75 godina, logično je da se razmišlja o stvarima koje nemaju veze sa poslom, da porodica bude u prvom planu i da se uživa u plodovima višedecenijskog rada.

Možda će da zvuči nezahvalno ili sebično, ali karijera poput Pešićeve zaslužuje da se završi sa zlatom oko vrata. Nikom ni na kraj pameti ne pada da umanji značaj olimpijske bronze, već smo se svi ponovo razmazili i ne želimo da ovaj osećaj ode. Ipak, realnost je takva da je Svetislav Pešić maltene od danas slobodan čovek jer više nema ugovornu obavezu prema Savezu i srpskoj košarci.

Ciklus koji je počeo u septembru 2021. završio se odlaskom na podijum i na tome zauvek treba biti zahvalan čoveku koji nam je kao selektor podario dva poslednja reprezentativna zlata. Bilo je to, doduše, u državi koje odavno nema. Pokušavali smo više od dve decenije da povratimo zlatni sjaj i nismo još uspeli. Možda je sada trenutak da se kaže "idemo još jednom", pa da Svetislav Pešić zaista izvede svoju verziju "The Last Dance".

Simbol jedne ere, legenda svih

Bolje nismo imali od 2002. i red je da ga uzmemo 2025.

Za to bi, naravno, bilo potrebno da se sačuva i reprezentacija sa kojom je prekaljeni strateg osvojio bronzu i ne samo to, već i simpatije cele planete, te poštovanje kakvo samo retki zaslužuju. Nećemo o tome da li smo kroz istoriju imali veće i talentovanije ekipe, jer svaka nam je generacija na neki način prirasla za srce, tako ne treba da ulazimo ni u to da li je Svetislav Pešić najbolji selektor svih vremena ili ne. Jedan je od apostola srpske i jugoslovenske košarke, pa kao takav zauzima posebno mesto na pijedestalu. I zaslužuje da proba još jednom, da sa zlatom oko vrata stavi tačku na karijeru koja je već sada ispunjena najvećim uspesima i zato je Kari odavno trenerski gigant.

Mnogo je priča i spekulacija bilo posle neuspeha na Evrobasketu, čak i neukusnih komentara da ga je vreme pregazilo ili da je suviše star da bi se adaptirao na moderne košarkaške tokove. Ako prošlogodišnje srebro nije bilo dovoljno da se pobiju sve sumnje, olimpijska bronza mora da bude poslednji ekser kovčeg sumnji koji mnogi vole da pune kad god se ukaže prilike. Takvih je na pretek, ali je više onih koji veruju da veliki rad mora da se isplati. U Berlinu nije bio momenat, Manila i Pariz suvi su dokaz da kontinuitet donosi rezultat. Uostalom, posle Evrobasketa 2025. sledi godina bez velikih takmičenja i, ako za to bude potrebe, može da se traži novi selektor...

Pešić jeste "stara škola", ali je kao trener prevazišao mnoge stavke kojim je naučen, kako bi se adaptirao na nove košarkaške tokove i približio generaciji igrača od kojih nekima može da bude otac, a nekima čak i deda. Takav generacijski jaz je jako teško prevazići, dovoljno je samo videti koliko je samo razlika između 'milenijalaca' i 'generacije Z'. To nije samo ni pitanje relacije trenera i igrača, već međuljudskih odnosa. U svemu tome Pešić je uspeo da pronađe sebe i napravi temelj dva poslednja reprzentativna uspeha.

A, ne može da se kaže da mu je sve bilo ponuđeno na dlanu. Zajedno sa najbližim saradnicima, pre svih direktorom Draganom Tarlaćem postavljao je urušen sistem ispočetka, prevazišao Berlin, nosio se sa težinom reprezentativnih kvalifikacija i pritiskom moranja, isprobavao nova lica i stalno pokušavao da osveži reprezentaciju. Znao je kako da se nosi sa nezamislivim teretom da održi ekipu u fokusu kada se Boriša Simanić borio za život, da izvuče reakciju iz tima posle poraza od Italije u Manili i posle toga dobijemo Litvaniju i Kanadu. Bila bi i Nemačka na toj listi, da smo bili zdravi. I 'svoju' Nemačku je preslišao u subotnjem matineu, ponovo izvukao najbolje iz tima posle srceparajućeg poraza.

Gori u autobusu: Na-na-na-na-na, Kari’s on fire!!!

Pešić: Prvi put da nemam nikakve planove, a za srpsku košarku sam uvek tu

Utakmica protiv Sjedinjenih Američkih Država zauvek će ostati možda i najbolje spremljena našeg tima otkako smo samostalna država, možda i u istoriji naše košarke. Jer, ne treba to nikako da zaboravimo, nasuprot srpskih košarkaša stajao je jedan od najmoćnijih američki sastava! Doktorska disertacija Profesora Karija, kao dokaz da i nedodirljivi Amerikanci umeju da osete strah i da se nađu saterani uza zid.

Postoji i škola mišljenja da je možda vreme da nova, mlađa lica preuzmu kormilo. Crtalo se dugo da jednog dana Dejan Milojević postane sledeći šef struke reprezentacije Srbije, ali smo nažalost prerano ostali bez njega. A, da li zaista treba sada da se odričemo dobrih stvari i pravimo rez taman kada smo ponovo ušli u novu žetvu medalja?

Ako je Svetislav Pešić zaista spreman da i dalje pomaže srpskoj košarci, kako je to sam rekao pred novinarima i ako u njemu još gori vatra da nastavi ono što je započeo, nema razloga da se nešto menja. I, ako u Pešićevim planovima i dalje ima mesta za selektorski poziv, Savez treba da uradi sve da mu omogući nastavak saradnje.

Možda tražimo previše od nekog ko uskoro ulazi u 76. godinu života, ali neka ostane još malo... Bar do kraja Evropskog prvenstva. Pa, neka se pozlati.

SVETISLAV PEŠIĆ – REPREZENTATIVNI USPESI

SFR JUGOSLAVIJA

1985 – Zlato na Evropskom prvenstvu za kadete (Bugarska)

1986 – Zlato na Evropskom prvenstvu za juniore (Austrija)

1987 – Zlato na U19 Svetskom prvenstvu (Italija)

NEMAČKA

1993 – Zlato na Evropskom prvenstvu (Nemačka)

SR JUGOSLAVIJA

2001 – Zlato na Evrobasketu (Turska)

2002 – Zlato na Mundobasketu (SAD)

SRBIJA

2023 – Srebro na Mundobasketu (Filipini)

2024 – Bronza na Olimpijskim igrama (Francuska)