Bolje nismo imali od 2002. i red je da ga uzmemo 2025.

Čekamo tu zlatnu medalju u košarci još od 2002. u Indijanapolisu, kada smo srušili Amere na njihovom terenu. I tada je komandant bio Svetislav Pešić, prepredeni trenerski vuk koji je znao kako se to radi. Od tog legenradnog šampionata nismo uspeli da se pozlatimo, ali ono što je današnja reprezentacije Srbije uradila na Olimpijskim igrama u Parizu je nešto najbliže tom legendarnom Mundobasketu. Da, znamo da smo osvajali pet srebrnih medalja od tada i da je jedna bila na Olimpijskim igrama u Riju, ali ova ekipa je uradila nešto što nijedna nije. Pripretila je Amerima, bacila ih na kolena, na kraju ipak nije pobedila, ali je pokazala neverovatan kvalitet zbog kojeg možemo da konstatujemo da ova bronza zaista sija kao zlato, a već sledeće godine je vreme da to zlato i zaista osvojimo posle 23 godine čekanja.

"Znam da kada dođete na podijum postoje prvo, drugo i treće mesto. Ali, po mom mišljenju, teže je osvojiti bronzu nego srebro, iako možda zvuči čudno. Iskreno sam ponosan na način kako smo se takmičili tokom celog turnira. Čak i kada smo gubili, rezultat nije bio prava slika toga kako smo se borili, trudili", rekao je Bogdanović po osvajanju bronze. Kapiten koji već sada ulazi u legendu, ali fali to jedno zlato da ga smesti među besmrtne.

Nikola Jokić, Bogdan Bogdanović, Aleksa Avramović, Vasilije Micić, Filip Petrušev, Ognjen Dobrić i ostatak reprezentacije koju je oformio Svetislav Pešić pokazala je timski duh u Parizu koji ih je nosio do ovog velikog uspeha, a ako svi ostanu na okupu i naredne godine, teško da iko u Evropi može da ih zaustavi ka toliko čekanom zlatu.

Narednog leta na Kipru, Finskoj, Letoniji i Poljskoj se održava šampionat Evrope i gledajući konkurenciju, niko nema igrače kakve ima Srbije. Niko nema tim kakav ima Srbije, niko nema hemiju kao Srbije! U ovom momentu smo najjači, verovatno jači i od tih čudesnih Amerikanaca sa sve Lebronom Džejmsom, Kevinom Durentom i Stefom Karijem koji su morali uz pomoć sudija da nas izbace iz borbe za zlato na Olimpijskim igrama.

U Evropi, takvih jednostavno u ovom trenutku nema! Jer niko ne može da nam pripreti ako budemo igrali kao što smo sada u Lilu, a posebno u Parizu gde smo bili dobro podmazana mašina koja realno govoreći prevazilazi timove iz 2009. 2014, 2016, 2017 i 2023.

Pešićeve ekipe sa početka ovog veka su ušle u istorijske knjige kada su Predrag Stojaković, Vlade Divac, Dejan Bodiroga, Marko Jarić, Milan Gurović i ostali odveli Jugoslaviju do dva uzastopna zlata. Sada bi Nikola Jokić i Bogdan Bogdanović mogli da se okupe verovatno po poslednji put narednog leta i da urade nešto istinski specijalno.

"Stvarno bih samo voleo da ostanemo na okupu i zdravi, jer ovo je pik ove generacije. Bilo bi zaista lepo da se držimo zajedno, da ostanemo samo zdravi, da osvojimo neko zlato". rekao je Vasilije Micić ono što smo svi pomislili iste sekunde kada je sudija odsvirao kraj meč protiv Nemaca koji su bili potpuno nemoćni protiv naše ekipe koja je gazila sve pred sobom.

Vasa je pogodio u centar kada je rekao da je ovo vrhunac generacije i da nema još puno vremena za najveći mogući uspeh. Bogdan Bogdanović već ima 32 godine, u pogonu je punih 11 godina. Nikola Jokić igra NBA ligu i iz godine u godini su bori za titulu. Na vrhuncu karijere su Vasilije Micić, Marko Gudurić, Ognjen Dobrić, Filip Petrušev i energični Aleksa Avramović.

"Nadam se da ovo nije poslednji put da smo zajedno. Mislmi da ovaj tim može da bude još bolji u budućnosti. Ovo je možda i jedan od najboljih timova koje je Srbija ikada imala", rekao je Petrušev za Atletik.

Sada je vreme da se zaista svi još jednom okupe, pokore Evropu i donesu to decenijski čekano zlato i svi svoja imena upišu u istorijske knjige kao generacija koja može da se stavi rame uz rame sa onim najčuvenijima sa kraja prethodnog i početka ovog veka.

Ovi momci to definitivno mogu!