Došao majstor iz Valjeva i vratio titulu na Mali Kalemegdan

Tokom slavlja sedme krune šampiona Jadranske lige u jednom beogradskom restoranu, košarkaši Crvene zvezde i članovi rukovodstva uglas su zapevali i poslali Janisu Sferopulosu jasnu poruku da je na Malom Kalemegdanu jako voljen trener i osoba. Ipak, nije trofejni grčki stručnjak bio jedini kome su se slale ljubavne poruke u slavljeničkom zanosu.

Svedoci zabave obojene u crveno-belo uspeli su da uhvate dva kadra kada je ceo lokal pevao Milošu Teodosiću. Na jednom snimku vidi se kako mladi Nikola Topić zajedno sa starijim kolegom i takođe velikim zvezdašem Nemanjom Nedovićem započinju sada već dobro poznato “Ole, ole, ole, ole, Teo, Teo...“, što su gromoglasno ispratili svi koji se u tom momentu našli u prostoriji, da bi se takođe u nekom trenutku začula i čuvena pesma Šekija Turkovića “Poslednji boem“ koja je u društvu prepevana upravo za čoveka koji je sredinom marta napunio 37 godina.

“Jenoga dana žaliće mnogi, što ga više nema... Ostaće pesma i uspomena, na Tea kapitena...“

Ti stihovi začuli su se tokom skupa reprezentativaca Srbije, pred Evropsko prvenstvo 2022, nedugo pošto je u javnosti otkriveno da selektor Svetislav Pešić više ne računa na tadašnjeg kapitena...

Miloš Teodosić je prošao zenit karijere, ali je i dalje jedna od, ako ne i najuticajnija ličnost u svlačionici, ma gde igrao. Karijera optočena medaljama, titulama, reprezentativnim medaljama i potezima za pamćenje, jedan od najboljih srpskih košarkaša u ovom veku i virtuoz kakva evropska košarka dugo nije i verovatno neće imati – Nikola Jokić najveći deo karijere igra u NBA – potvrdio je i na svojoj možda poslednjoj stanici u prebogatoj karijeri da je čovek pehara i uspeha.

Jedine dve stanice u kojima nije osvajao trofeje su Borac iz Čačka, u kojem je pre skoro dve decenije igrao na pozajmici kao tinejdžer koji tek treba da se afirmiše, te Los Anđeles Klipersima koji su sami po sebi gubitnička franšiza. I taj odlazak u NBA ligu više može da se posmatra kao želja srpskog plejmejkera da se oprobra u društvu najboljih i pokaže da je čak i u četvrtoj deceniji kao debitant dostojan mesta u svetskoj košarkaškoj eliti.

Njegov povratak u srpsku košarku posmatran je iz ugla stručne javnosti i navijača Crvene zvezde različitim očima i sa pomešanim emocijama. U trenutku kada je spuštena zavesa na regionalno takmičenje, posle finala koje godinama nije ovako kratko trajalo, na delu je potvrđeno koliko je zapravo ispravan potez bio da se ostvari višegodišnja želja uprave Crvene zvezde i samog Miloša Teodosića, inače osvedočenog zvezdaša.

Nisu možda role bile po ukusu svih navijača, ali ni prekaljeni as nije imao ulogu kakva mu se 'crtala' kada je letos dolazio u voljeni klub. Šabaz Nejpir je trebalo da bude prvi plejmejker, ispostavilo se da je to bio možda i najveći promašaj u novijoj klupskoj istoriji. Sa odlaskom nekadašnjeg NCAA šampiona, Teodosić je morao da uzme pre svega mnogo više minuta, samim tim i odgovornost, a nije mu naruku išla ni njegova, kao ni povreda Nikole Topića koji je od vrsnog pleja trebalo da uči i rastereti ga u određenim delovima sezone.

Trener gospodskih manira i Zvezdino rešenje na duže staze

Ne da, ne da, Zvezdu njen Neda!

U takvim okolnostima bilo je, logično, uspona i padova forme, dobrih i loših dana, utakmica koje su se završavale pobedama, ali i porazima... Ostaće takođe zapisano i da je Crvena zvezda maltene bez Miloša Teodosića nije znala da pobedi u Evroligi, a da je sa njim izgledala mnogo ozbiljnije. Iako niko u timu verovatno nije unapred planirao da celu sezonu svali na njegova leđa, pa samim tim ni rezultat u elitnom takmičenju nije bio ni blizu željenog.

Kada se podvuče crta, Miloš Teodosić je uradio sve što je bilo do njega, bio odlučujući faktor finala Kupa Radivoja Koraća, a u tri utakmice serije sa večitim rivalom povukao je nekoliko ključnih poteza.

U nedelju uveče je samo onom trojkom, kada je poništio koš i dodatno slobodno bacanje Danila Anđušića, uradio dovoljno da Crvenu zvezdu pogura ka tituli. Finalna serija bila je možda i putokaz kakva treba Teodosićeva uloga da bude naredne jeseni, pod uslovom da ostane. Da ispred njega postoji neko ko je prva figura tima, a da on iz drugog plana ubaci jednu veliku trojku ili podeli nekoliko ključnih asistencija kao u poslednjoj četvrtini druge utakmice i završi posao.

Direktor Milan Dozet je u opširnom intervjuu za Telegraf sredinom februara izjavio da je “Teodosić već upisan za sledeću sezonu“, dok je predsednik Nebojša Čović u nekoliko obraćanja poručio da će “Miloš karijeru da završi u Crvenoj zvezdi“.

Posle sezone koja je završena porazom od Partizan Mozzart Beta i gubitkom jadranskog trona, Crvenoj zvezdi je bio potreban čovek od autoriteta i klase da vrati stvari na svoje. Pojavio je majstor iz Valjeva i vratio je titulu na Mali Kalemegdan.

Ima ona o prolaznoj formi i večnoj klasi, a onda opet tu je Miloš Teodosić

Imati takvog asa u svojim redovima stvar je ne samo prestiža, već benefit kakav se sve teže dobija.

Zbog svih pobeda, titula, koševa za pamćenje i asistencija od kojih se pada na teme tokom više od dve decenije karijere, zbog radosti koju je doneo naciji, pa eto sada Crvenoj zvezdi i njenim navijačima, treba poštovati lik i delo Miloša Teodosića.