Trener gospodskih manira i Zvezdino rešenje na duže staze

Pežorativno je dolazak Janisa Sferopulosa na kormilo Crvene zvezde okarakterisano kao dolazak „trenera vatrogasca“ koji treba da spase sezonu. Nijedan stručnjak ne voli takve etikete, ali se Grk tokom karijere možda i više od drugih navikao na njih. I sa njima živi i prihvata ih, umesto da se stalno protiv njih bori. Često je nešto slično viđeno u filmskoj industriji, kada se jedan glumac ukalupi u određene uloge iz kojih mu je teško da posle izađe i pokaže da u njemu ima nečega više.

Sferopulos nije na svojoj početnoj stanici, pored klupe se nalazi već 38 godina u različitim funkcijama, ali je u ovom periodu svoje karijere onim što je činio zavredeo da bude oslikan kao neko ko izvlači najbolje iz najgoreg. To je uradio u svakom klubu koji je vodio samostalno - od Panioniosa preko Olimpijakosa do Makabija i sada Crvene zvezde.

Prva sezona sa crveno-belima je donekle potpuno preslikana početnim sezonama u grčkom i izraelskom velikanu. U sva tri tima je došao kao iznuđeno rešenje u toku takmičarske godine i na njenom kraju uspeo da se okiti šampionskim perjem. I upravo to je najveći uspeh iskusnog stratega u kampanji koja je po svemu ličila na potpuni fijasko.

Preuzeo je Sferopulos ekipu krajem oktobra iz ruku Duška Ivanovića nakon godinu i po dana kako nije bio zaposlen. Došao je sa reputacijom evroligaškog stručnjaka, ali i sa ozbiljnim sumnjama većeg broja navijačkog korpusa. Uzeo je konce ekipe koju nije selektirao i koju ne poznaje što je već samo po sebi bio nezahvalan posao. Sumnje u njegovo znanje, autoritet i mogućnosti su još više porasle angažovanjem krajnje diskutabilnih pojačanja u vidu Džavontea Smarta i Fredija Gilespija koji nisu Zvezdin kalibar, pa onda i potpisivanje povređenog Treja Tompkinsa koji je prva dva meseca zarađivao platu ni za šta.

Pritom, kako se sezona u Evroligi kretala silaznom putanjom, nije bilo mnogo toga pozitivnog za šta bi se uhvatili u taboru crveno-belih. Čak ni posle odbranjenog Kupa Radivoja Koraća, igra i atmosfera nije ličila na pobedničku što se posebno potvrdilo istorijskim debaklom na zatvaranju elitnog takmičenja od Efesa u Istanbulu od minus 45. I to će sa jedna strane za sva vremena stajati kao njegovo neslavno dostignuće, kao što će sa druge strane ostati zapisano da je jedini trener koji je ikada Željka Obradovića pobedio šest puta zaredom!

Sve to je Sferopulosa stavilo pod ozbiljan pritisak i imperativom osvajanja jadranske krune. Kako bi spasio sezonu, ali i sebi mesto na klupi i u narednoj sezoni. Bio je Grk dodatno opterećen velikim brojem povreda. Na startu plej-ofa mu je ispao Adam Hanga, da bi se u finalu opet povredio i Nikola Topić. Ipak, u najvažnijim trenucima uspeo je da pronađe pravu frekvenciju sa igračima i učini da mu tim najbolju košarku igra u smiraj sezone.

"Ovaj trofej dolazi posle veoma teške sezone sa mnogo povreda, nikada nismo imali pun roster, stalno smo menjali hemiju tima, ali smo na kraju našli način kako da igramo zajedno. Pehar pripada svima, prvo igračima, onda stručnom štabu, menadžmentu, pa navijačima", rekao je Sferopulos u trenucima velikog slavlja.

Večiti nastavljaju Superligu u petak, a do četvrtka moraju da odaberu timove

Ne da, ne da, Zvezdu njen Neda!

Ponovio je stručnjak iz Soluna uspeh koji je pre pet godina napravio sa Makabijem, kao i 2014. sa Olimpijakosom. U Tel Aviv je došao umesto Nevena Spahije u sličnom trenutku kao sada umesto Ivanovića i uspeo da preokrene sezonu te osvoji šampionsku titulu. Uz to i napravi temelj za trogodišnju dominaciju u kojoj je uzeo dve duple krune. U Pireju je zamenio Jorgosa Barcokasa u novembru i u naredne četiri sezone osvojio dve titule i igrao dva finala Evrolige.

Za sve to vreme je stekao status jednog od najvoljenijih trenera na kontinentu kojeg igrači posebno cene, pa što ne reći i vole. O tome dovoljno govore i reči Ante Žižića izrečene Mozzartsportu pre nekoliko meseci.

"Za njega imam samo reči hvale, kao trenera i čoveka. Moja najbolja odluka u karijeri bila je da nakon tri godine provedene u NBA dođem kod Janisa. Čovek me doslovno preporodio i prvi put sam imao konekciju sa trenerom koji nije samo prijateljski, nego je u svakom smislu vrhunski na relaciji trener-igrač. Znao sam u svakom trenetku šta traži od mene, bio mi je velika potpora, držao mi je leđa i na tome sam mu vraćao iz utakmice u utakmicu na najbolji način. Svaka pohvala za njega. I danas sebi kažem, sutra bih opet voleo da mi bude trener", istakao je hrvatski centar koji je sa Sferopulosom sarađivao u Makabiju.

Koliko poštovanje i ljubav Grk ima i od sadašnjeg igračkog kadra svedoče i slike sa šampionskog slavlja u kojem mu prvotimci i celo klupsko rukovodstvo skandira i peva. Bespogovorno je sve zaslužio, a gospodske manire svakodnevno je prikazivao tokom cele sezone kako prema sudijama, tako i protivničkim igračima i novinarima. Bez bombastičnih izjava, ekspresija i provociranja.

Sve to mu daje dobru početnu tačku da na Malom Kalemegdanu postane najomiljeniji lik. I da se u hijerarhiji proslavljenih Zvezdinih trenera popne čak i iznad Dejana Radonjića i Milana Tomića koji su uz njega jedini koji su crveno-belima doneli krunu u regionalnom takmičenju. Kao i obavezu da ovog leta napravi ekipu po svom ukusu i pokuša da Zvezdu pomeri sa mrtve tačke i u Evropi

Postoje svi preduslovi za tako nešto.