Ako ne možeš da ih dobiješ odbranom, napadni ih sa svim što imaš
Vreme čitanja: 5min | čet. 08.08.24. | 14:10
Znate kako kažu - napad je najbolja odbrana
Teško da je potpuno splasnuo adrenalin posle vanvremenskog preokreta, nema ni govora o tome da su tela u optimalnom stanju, ali ko o tome može sada da razmišlja, kada je na redu novi sudar sa olimpijskim šampionom (RTS, 21.00)!
Razmišljamo svi o tome da je moglo bez onakvog početka, da nije trebalo da bude -24 i da Svetislav Pešić očita bukvicu svima odreda da bismo se probudili, kako nije morala da prođe lopta Petija Milsa i odemo u produžetak...
Izabrane vesti
Mnogo toga nije trebalo da se dogodi, ali da nije ne bismo videli koliko je snažan srpski karakter i koliko daleko može da se odvede snaga volje. Rudarski posao uradili su košarkaši Srbije da bi se našli u krugu sigurnih kandidata za medalju, sada treba naći novi izvor energije da bi ekipa bila sprema za još jednu veliku bitku. Za borbu u koju staje najveća pobeda srpske košarke u poslednje dve decenije, možda i najveći uspeh u istoriji srpske košarke. Ovo je dan o kojem sanja svaki košarkaški poklonik u Srbiji, nova šansa da isečemo krila letećim Amerikancima.
Nije to prethodnih godina bilo realno, mada i dalje pamtimo da smo u Pekingu dobili selekciju koja jeste američka, samo nije bila jaka kao ova danas, iako su i danas tu neki učesnici sa tog megdana. Pokazalo se i dva puta u prethodne tri sedmice da im još nismo ravni, ali ko može da nam oduzme pravo na veru u pobedu? Toliko rada, truda, odricanja, povreda i potrošenih živaca su dali košarkaši Srbije da bi sada odustali. Da bi digli ruke i unapred se oprostili od sna da ponovo igraju meč za zlato.
Ključ nije (samo) u odbrani, o kojoj se toliko pričalo i na kojoj smo toliko radili, danas treba da ih napadnemo sa svim što imamo, pa kako bude. Naravno, nikom ni na kraj pameti nije da treba samo da pustimo Amerikance da rade šta žele na našoj polovini, jer odbrana je ipak osnov svega, ali postoji i ona stara koja kaže da je napad najbolja odbrana i možda baš taj recept treba sada da primenimo...
Na otvaranju grupne faze primili smo 110 poena, mada je to više posledica našeg sloma u finišu jer smo veći deo meča bili konkurentni pre svega odbranom. U Abu Dabiju, mada nije realno uzimati taj duel kao reper, dobili smo 105 poena. Pre skoro osam godina u Riju dali su nam 94 u grupi, te 96 poena u finalu. Meč za svetsko zlato 2014. završen je rezultatom 129:92...
U šablonu po kojem Amerikanci ubacuju bar 100 ili jako blizu trocifrenog broja poena, izdvajaju se dve utakmice - duel iz grupe u Riju i trijumf u razigravanju za peto mesto u Pekingu. Amerikanci su nam u dalekom Brazilu pobegli sa mača i dobili su nas sa tri razlike (94:91), dok smo tri godine kasnije mi slavili rezultatom 94:89.
To su dva meča iz kojih možemo da tražimo put do pobede, čak i protiv američke selekcije nakrcane superzvezdama. U pomenutom tesnom porazu Srbija je čak šutirala bolje iz igre, gotovo 52 odsto (31/60), dok su Ameri bili na 49 procenata (27/55). Uspeli smo da ubacimo više trojki od njih (10/25 - 7/20) mada je šut Bogdana Bogdanovića za produžetak ostao na obruču... Rešili smo tada i više situacija u zoni bliže košu (21/35 - 20/35), a bitna razlika bila su slobodna bacanja. Kasniji šampioni su iz tada izveli 42 i pogodili 33, dok smo mi bili na 19/25.
U našoj pobedi 2019. godine slična je priča. Iz igre smo šutirali 52,4% (33/63), dok smo Amerikance spustili na 43,7% (31/71). Pogodili smo četiri trojke više. Jeste to bila utakmica bez naročitog takmičarskog značaja, jer ni mi, ni oni nismo želeli da se sretnemo u razigravanju van zone osvajača medalja, ali princip je bitan. A princip je da smo ih napali iz svih oružja i pobedili! Odnosno, u Riju smo bili najbliži tome da im nanesemo poraz na Igrama...
Ako premotamo film na duel sa otvaranja grupe u Lilu, vidi se koliko je napadačka stabilnost zapravo važna. Amerikanci su pucali izuzetnih 62 odsto iz igre (43/69) uz impozantnih 56 odsto za tri (18/32). Jednostavno, nismo im mogli ništa i ne bi meč u takvim okolnostima dobio nijedan rival... Jasno je da se slika utakmice potpuno izmenila ulaskom Kevina Duranta jer je njegova simultanka postavila ton ritma koji jednostavno nismo mogli da ispratimo.
Mi smo na kraju ostali na gotovo 42 odsto (31/74), a trojke smo pucali tek 24 odsto (9/37). Svetislav Pešić je posle utakmice govorio da je "bilo dobro, dok smo držali naš ritam i odigravali naše sisteme". Kada smo se upuštali u jurnjavu sa njima, nismo dobro prošli. Promašili smo i dosta otvorenih šuteva i da je samo deo njih prošao, možda bismo bili konkurentniji u dužem vremenskom intervalu.
Bili smo verovatno i nervozni jer je prva utakmica na turniru, pokušavali smo da se priviknemo na američki ritam i takmičarske okolnosti. I oni su, samo oni imaju olimpijce od kojih su neki više puta osvajali zlato, a nama su samo Bogdan Bogdanović i Nikola Jokić osetili nivo najveće sportske scene. Statistika kaže da smo drugi najefikasniji tim na turniru sa prosekom od 95,5 poena i da je ispred samo SAD sa bezmalo 110 poena u proseku. Dakle, imamo sa čim, samo treba da nađemo ravan idealne potrošnje na oba kraja parketa, a to je verovatno najteži zadatak.
Možda nismo tada bili spremni za odmeravanje snaga sa njima, danas je već druga pesma. Bez obzira na sve, ni sada nemamo šta da izgubimo. I tako treba da se postavimo. Svima je jasno da su oni favoriti za zlato, tim za koplje ispred svih ostalih, ali i kao takvi pokazuju nam respekt. Lebron Džejms govori saigračima da očekuje da će biti još i teže večeras, Stiv Ker se pita šta još krijemo u rukavu, a tamošnji mediji i dalje tvrde kako smo im mi najveći konkurenti za zlato.
Sećaju se dobro šta je bilo 2002. godine u njihovom dvorištu i kako su prošli svaki put kada bi potcenili rivala. Danas možda nije taj dan, da padne velika Amerika, ali mi ćemo da sanjamo najveće i najlepše snove, da možemo i da hoćemo.
Treći put Bog pomaže!
KOŠARKA - OLIMPIJSKE IGRE
Polufinala, četvrtak:
17.30: (2,65) Francuska (16,0) Nemačka (1,60)
21.00: (1,03) SAD (28,0) Srbija (13,0)
*** Kvote su podložne promenama