Zvezda bolna tema, ali i prekretnica: Srbija ne zaostaje za Grčkom, ispred smo tehnički i taktički

Caklile su oči navijačima Crvene zvezde na pomen Lazara Romanića, plašili su se u klubu pre osam godina hoće li uspeti da se odbrane i zadrže ga. I imali su tada razloga da se pribojavaju. Tinejdžer iz Kragujevca je, uz Dejana Joveljića, bio strah i trepet u mlađim kategorijama, na turniru u Bazelu dao je pet i namestio šest golova. Sve skupa 11 od 14, koliko su dali crveno-beli. Privukao je pažnju brojnih skauta širom Evrope, bio proglašen i za juniora godine na stadionu „Rajko Mitić“, međutim, vremenom su stvari počele da se odvijaju drugačijim tokom.

Tih godina, dok crveno-beli još nisu započeli žetvu trofeja, postali neprikosnoveni u srpskom fudbalu i redovni učesnici grupnih faza evrokupova, puno se govorilo o izdancima Zvezdine škole. Mnogi su lansirani u orbitu nešto ranije, poput Luke Jovića, Marka Grujića, Mihaila Ristića… Ili nešto kasnije Ivana i Luke Ilića, zatim Dejana Joveljića. Ali, pojedini su ostali uskraćeni za priliku. Lazar Romanić nije je dobio u Ljutice Bogdana. Išao je na pozajmice, pet godina bio u grčkom fudbalu, da bi se minulog leta u ovo vreme vratio u srpski. Potpisao je za pančevački Železničar i bio među najzaslužnijima što se ekspresno nije spustio, što je opstao u Mozzart Bet Superligi.

Ni minut Lazar Romanić nije zabeležio u crveno-belom dresu na seniorskom nivou, vremenom je interesovanje evropskih klubova splasnulo. Jednostavno, nije se snašao kada je trebalo da pređe na viši nivo i predstavi se u svetlu u kome jeste kao junior.

„Sve što sam postizao bio je rezultat dobrog rada u mlađim kategorijama Crvene zvezde. Koliko sve što u tom periodu prati igrača (ponude i natpisi prim. aut) zavisi od čoveka koliko može da pomogne ili odmogne. Što se mene tiče, nisam se snašao u celoj toj situaciji, išao sam na pozajmice u OFK Beograd i Čačak, i na kraju me je put odveo u Lamiju, gde sam proveo pet godina i odakle sam se vratio u srpski fudbal“, počeo je Lazar Romanić razgovor za Mozzart Sport i priznao da je kao mlad igrač, dok je bio u Ljutice Bogdana, pravio greške, no nije baš sve bilo samo do njega:

„Dosta sam grešio, tada to nisam shvatao, u to vreme, ali jesam kasnije. To ide sa godinama, sa iskustvom u seniorskom fudbalu. Bilo mi je baš krivo što nisam debitovao u ligaškoj utakmici za Crvenu zvezdu, ali šta da se radi“.

Iskusio je kako je to igrati na dvojnoj registraciji, ići na pozajmice, čekati na šansu u matičnom klubu i – ne dobiti je. Čak i kako je to igrati za dva kluba tokom vikenda. Seniorski fudbal, pa povratak među juniore.

„Najbolje za mladog igrača je da se afirmiše u superligaškom timu, da bude bonus gde će igrati. Ako već ne može u svom timu, onda da ode na kaljenje, na pozajmicu, jer je sve totalno drugačije od omladinskog fudbala. Imao sam specijalnu situaciju, jer sam utakmicu za OFK Beograd igrao u petak ili subotu, a već u nedelju za Crvenu zvezdu, što možda i nije bilo dozvoljeno u tom trenutku. Ali, jurili smo prvo mesto u Omladinskoj ligi Srbije, hteli smo da igramo u Ligi šampiona za mlade, za čime stvarno žalim... Na kraju, Brodarac je osvojio, a i OFK Beograd je ispao iz lige. Drago mi je što se OFK Beograd vratio, jer je veliki srpski klub. Lepo ih videti u elitnom društvu“.

Krojf, Barsa i Miljanićeva Zvezda u fudbalskom DNK: Ne znamo da iskoristimo Vidića, Tadića...

Iako napadač, češće je kroz karijeru dejstvovao po krilu. Takve su bile procene trenera, da će od njega tu više dobiti, ili je jednostavno konkurencija u špicu bila paklena, pa su tražena kompromisna rešenja. Isprva mu nije bilo lako da bude podalje od gola, no živ čovek na sve se navikne.

„Bilo je situacija kada igramo protiv ofanzivnih bekova da se povučem malo, da budem dole. Ipak, najviše volim da igram i najbolje se snalazim u centralnoj poziciji, kao napadač. Ali, mogu da pomognem po boku, sve zavisi od zahteva trenera. A, sad koliko je teško za napadača da raščisti sam sa sobom oko toga da igra daleko od gola... Mislim da je sve do toga kako namestiš glavu, kako se postaviš. Kada sam bio mlađi, teže mi je bilo da to shvatim i prihvatim, ali je na kraju najbitnije da se posvetiš ekipi. Pozicija je nebitna“.

PREDNOST SRBIJE TEHNIKA I TAKTIKA, GRČKE POSVEĆENOST OKO FIZIČKE SPREME

(©Starsport)

Sa Crvenom zvezdom definitivno je raskrstio leta 2018. godine, i posle pozajmica u Srbiji odlučio da se okuša u – inostranstvu. Odlazak u Lamiju, ali da bi uopšte dobio priliku, morao je da prođe probu koja je trajala čak 40 dana. Uspeo je u tome, i za pet sezona u grčkom fudbalu imao učinak identičan kao za jednu u Železničaru.

Dao je deset golova, toliko i namestio. Manje-više bio je standardan, treneri su se menjali, ali je bezmalo kod svakog igrao isključivo po krilu.

„Generalno smo bili u sredini tabele ili smo se borili za opstanak, grčevita borba. Ali, svake godine smo uspeli da opstanemo u ligi. U Lamiji sam od 140 utakmica jedno 130 odigrao po krilu. Klub igra mnogo defanzivno, na kontre, tako da se nisam isticao po statistici. Mislim da sam dosta toga odrađivao u polju“.

Kada igraju velikani, Olimpijakos, PAOK, Panatinaikos, AEK – padaju golovi. Napadači u takvim ekipama profitiraju, imaju obilatu pomoć saigrača, neretko samo ćušnu loptu u gol. U manjim je već dijametralno suprotna situacija.

„Veći klubovi u Grčkoj su više napadački orijentisani, ali su sve ekipe dobre, ujednačene. Veliki igraju napadački, svi ostali – defanzivno. U napadu šta se uradi, žele da zadrže nulu. Ispratio sam sve po odlasku, ništa se tu drastično nije promenilo. Ali, da, Olimpijakos je napravio neverovatan rezultat u Evropi osvajanjem Lige konferencije. Oduvek je bio na visokom nivou, ali prošle sezone... I opet to nije bilo dovoljno da uzme titulu. Tako da je Grčka dosta zanimljiva i sve je više srpskih igrača koji dolaze u ligu“.

PAMTE SE KARAIKSKAKIS, ODBRANJEN PENAL ŠARANOVA I DVA POLUFINALA KUPA

(©Mozzart Sport)

Pola decenije proveo je u grčkom fudbalu i stava je da nije ispred srpskog. Naprotiv.

„Ne zaostajemo mi za Grcima, nego oni za nama. U tehničkom pogledu, ali i što se tiče smisla, pozicija na terenu i planu igre. Jedino što su oni malo posvećeniji oko fizičke spreme, mislim da su tu malčice iznad nas. Ali, taktički smo dosta ispred njih“.

Od utakmica su se Zvezdinom detetu u sećanje urezbarile dve – pobede protiv Olimpijakosa i Panatinaikosa. Obe u kupu, kada je Lamija stigla do polufinala.

„Ostao mi je u pamćenju kup. Dva puta smo igrali polufinale, jedne godine prošli Olimpijakos, tada je Bojan Šaranov branio izuzetno. Imao je 35 odbrana. Takođe je u 90. minutu odbranio penal. Ušao sam pola sata na Karaiskakisu, posle toga smo izbacili i Panatinaikos, to mi je tamo najveći uspeh. Izbacili smo dve najveće ekipe. Nismo uspeli u dva meča to da ponovimo i protiv AEK-a“.

GOL PROTIV ZVEZDE PREKRETNICA, PROGNOZA ZA NOVU SEZONU NEMA, JER FUDBAL PAMTI LESTER

(©MN Press)

Prošlog leta Lazar Romanić se vratio u Srbiju i odlučio da sreću iskuša u Pančevu. Utisak je da nije pogrešio. Tako barem kaže statistika. Deset pogodaka, od toga dva u baražu za opstanak u Mozzart Bet Superligi u sudaru sa Inđijom. Možda i najznačajniji.

Opstanak izboren u Pančevu, na jednom od malobrojnih terena koji su bili u dobrom stanju – urađen na vreme, pred ulazak u viši rang – prethodne sezone, a i drugi meč sa klubom iz Srema obeležio je Lazar Romanić. Upisao je asistenciju. Sve skupa imao ih je pet.

„Pančevački stadion je jako dobar, zato se ovde i igra lepršav i lep fudbal. Igrao se cele protekle godine. Izuzetno sma zadovoljan kako se sve završilo u toj prvoj sezoni u Železničaru, jer smo izborili opstanak, što je najbitnije za klub i grad. Što se tiče drugih terena, bilo je gostovanja zimi kada, najblaže rečeno, tereni nisu bili dobri, ali se nadam da će se sve promeniti posle ovih radova, da će biti na većem nivou i da će onda porasti i kvalitet fudbala“, nada se Lazar Romanić da će kompletnom srpskom fudbalu krenuti nabolje nakon što brojni klubovi srede travnjake, ali i da će nova sezona biti bolja i za Železničar i za njega:

„Najzadovoljniji sam timskim učinkom, jer smo ispunili cilj posle jako lošeg starta. Opstali smo u ligi, stisnuli se. Đorđević i Hajdin su dosta doprineli, takođe i ja. Imao sam dobru sezonu, ali uvek može bolje. Ne kažem da hoće ove sezone, ali se nadam. U fudbalu se ništa ne zna unapred, dešavalo se i da Lester osvoji Premijer ligu. Rezultat bude posledica dobrog rada. Treba kvalitetno da radimo, pa ćemo videti gde ćemo završiti. Ne želim da nas stavljam ni na prvu, a ni na 15. poziciju, niti u sredini. Želim da mi rastemo, da klub raste, uz trenera, i videćemo gde će nas sve to odvesti“.

Sprema se veliki povratak Bambija Tošića u srpski fudbal

Železničar uzeo i Nemanju Milunovića, Papadopulos otpao zbog veštačke trave

Postizao je bitne golove po povratku u srpski fudbal, no možda i najvažniji, na ličnom planu, bio je protiv Crvene zvezde. Skinuo je tada u Pančevu ogroman teret sa pleća i nakon toga proigrao.

„Imao sam loših utakmica, bilo je i dobrih, takva je bila protiv Zvezde. Taj gol mi je mnogo značio, za mene je bio prekretnica sezone. Skinuo sam breme, mnogo lakše sam se osećao. Protiv Partizana sam imao dve odlične šanse i nisam ih iskoristio – to je fudbal. Namestilo se i da moji golovi protiv Inđije budu značajni, Stefan ih mi je namestio, bili su važni za opstanak. Tomislav Sivić je veoma iskusan trener, zna da namesti utakmicu. Tačno onako kako je namesti, tako i bude. Meni je to bilo neverovatno. Do tada nisam imao takvog taktičkog trenera, čovek je prepoznao svaku utakmicu. Kako je zamislio, tako je i bilo, pobedili smo na osnovu onoga što smo radili tokom nedelje“.

TRANSFER U ITALIJU PROPAO ZBOG ARITMIJE, ODLAZAK U RUBIN STOPIRAO ŽELEZNIČAR

(©MN Press)

Za sada od inostranih angažmana samo grčka Lamija, a moglo je da bude i drugačije…

Svojevremeno je krenuo na potpis ugovora sa Karpijem, imao zakazane medicinske testove i trebalo je da igra u italijanskoj Seriji B. Nije mu se dalo.

„U Italiji sam imao peh. Radio sam preglede, dehidrirao sam. Dva dana sam imao temperaturu, bio u krevetu i nakon toga otišao da radim preglede sa maskom. Pokazalo je aritmiju na srcu. Nisam prošao medicinske testove, vratio sam se nazad u Srbiju, roditelji su bili uplešeni, jer sa tim nikad nisam imao problema. Išao sam nakon toga u Zavod za sport na Košutnjaku i odradio preglede, i hvala Bogu nije bilo ništa. Ni tada, ni kasnije“.

Imao je Rubin u planu da uveća srpsku koloniju u Kazanju, nudio je 250.000 evra za šestomesečnu pozajmicu, pa još 400.000 za otkup ugovora, no u Pančevu su odbili.

„Koliko znam, konkretnih ponuda je bilo, stigla je jedna takva od Rubina u klub. Pozajmica na šest meseci, plus otkup sa ugovorom na tri godine. Klub nije bio spreman da me proda, imao je svoje razloge. Nisam se protivio, naprotiv, bio sam fokusiran samo na Želju i želeo sam da završim započeto. Ni sada ne razmišljam o potencijalnom transferu u inostranstvo“, završio je Lazar Romanić razgovor za Mozzart Sport.

Možda ovo nešto nagoveštava? Za stolom Višća, Bardi i Lazar Romanić