M. PrelevićPRELAZZI: Uloga Mitrogola u Tonijevoj revoluciji
Vreme čitanja: 6min | sub. 05.02.22. | 08:15
Nikako nema sreće taj čovek, toliko da se posle rezultata Blekburn – Fulam 0:7 nisu začuli ni zvižduci
Sve je tog novembarskog dana mirisalo na katastrofu.
Ma šta mirisalo, osećalo se u radijusu od nekoliko stotina kilometara, smrdelo je gore od farme pernate živine, ali nije najgori bio rezultat, čak i tako stravičan.
Izabrane vesti
Te večeri, kada je na Ivud Park, gde su nekada padali veliki, gde se nekada igrala, ma šta igrala, osvajala Premijer liga, došao Fulam sa Aleksandrom Mitrovićem (ili je možda tačnije reći “Aleksandar Mitrović sa Fulamom”?), i pobedio domaće sa 7:0 – sedam nula! – Toni Mobrej je mogao s pravom da pomisli da je i njemu i njegovoj karijeri došao kraj.
A tada bi se, s tom mišlju, verovatno najradije popeo na neko brdo, i počeo da vrišti od muke: pa dobro, Gospode, šta sam ti ja zgrešio, možeš li svog raba širokoglavog makar jednom da pogledaš?
Čitavog trenerskog života Toni je patio, i kad bi neko pošten pravio njegovu biografiju, u najveće uspehe bi mu ubrojao sezonu u kojoj je ispao, onomad sa Vest Bromom.
Sve ostalo bilo je hodanje po ivici, sa tendencijom da se preturi na onu stranu iz koje vrebaju ale i akrepi.
Toni Mobrej (©Reuters)Recimo, sve što je u životu – zato je, zapravo, i postao menadžer – želeo da bude, to je da sedne na klupu Seltika, kluba u kojem je proveo dobar deo igračke karijere i za koji je bio vezan i kao navijač. I uspelo mu je, a onda je bio jedan martovski dan, kada je velikan iz Glazgova potučen sa 4:0 od Sent Mirena, i od tada je Toni Mobrej etalon za sve loše na Parkhedu.
I kada im ne ide, i kada im Rendžers preotme titulu, i kada se osramote u Evropi, i kada ih dobije neki Danfermlin ili Morton, potapšu se po ramenima pa kažu jedni drugima: “Ma dobro, sve je bolje od Tonija Mobreja”.
A kada je bio u Koventriju, taman mu krene i klub počne da se davi u dugovima (oprostio im je sve zaostale plate), a kada je bio u Midlzbrou, izmakne mu plasman u viši rang za ovolicko, i onda se sve raspadne.
Nikako nema sreće taj čovek, toliko da se posle rezultata Blekburn – Fulam 0:7 nisu začuli ni zvižduci.
Toni Mobrej (©Reuters)Mobrej je i stasom i glasom, pa i smislom za humor – nedavno se našalio kako bi voleo da uđe u Premijer ligu samo da bi pokazao Pepu Gvardioli da ne moraš da budeš umiveni kontinentalac, ili, kako je on to rekao “seksi stranac” da bi uspeo – pripadnik onog izumirućeg, no i dalje vrlo žilavog (evo, Stiv se Brus ponovo povampirio, i neće mu biti poslednji put) ešalona pomalo staromodnih ostvrskih “gaffera”, mada ko je ove godine pogledao makar poluvreme odiseje Blekburn Roversa u Čempionšipu, tvrd bi stajao da ima tu nešto više od filozofije Sema Olardajsa i njegovih izdanaka.
U prvenstvu koje je notorno po svojoj napornosti, a od Premijer lige poznatije po trenerskoj vrtešci, Toni Mobrej je najdugovečniji šef struke. Još frtalj ili dva dana, pa će proslaviti pet godina na klupi Blekburna, kluba u kojem je, čini se, našao sreću uprkos tome što je sve upućivalo na suprotan scenario.
Pre svega, Mobrej je bio nazočan kada je drugi šampion Premijer lige ispao u Ligu jedan, treći rang takmičenja, a zgroženost navijača vlasnicima, indijskom kompanijom za piletinu “Venkys”, probila sve moguće i nemoguće granice.
Indijci su sigurnom rukom vodili Blekburn od sredine tabele u Premijer ligi sve do dva ranga niže, menjavši trenere kao turbane – rekord su oborili kada su u jednoj sezoni sabrali njih pet! – i prodajući svakog igrača koji je zaličio na profitabilnog, kao da igraju “Pawn Stars” na History Channelu, a ne da vode fudbalski klub čiji je cilj da napuni makar pola stadiona. (Prošlog leta, u Sautempton je otišao Adam Armstrong, za celih 16 miliona funti).
Toni Mobrej (©Reuters)Pet godina kasnije, nema više transparenata protiv “Venkisa” ni pošalica na račun mesnih prerađevina – ponajviše jer se ni vlasnici ne pojavljuju na stadionu – nema nepoverenja u trenera, pa tako nije bilo ni panike, možda tek malo lošeg ukusa u ustima, prošlog novembra kada im je Fulam spakovao sedam.
Promenjena je filozofija, i niko više i ne očekuje da je to onaj Blekburn koji je bio gotovo siguran štih u najjačoj evropskoj ligi. Davno su prošla vremena kada bi zadužbinar, kakav je bio gazda Džek Voker, mogao da istrese vreću para za Širera i Satona, za Batija i Le Soa, za Flauersa i Berga, i da obezbedi pehar čekan osam decenija.
Ovaj Blekburn je krcat mladim igračima čudesnih sudbina, koje novembarskih 0:7 nije ubilo u pojam, nego ih – tu su najveće zasluge Tonija Mobreja – ubedilo da su to samo dečje bolesti koje će proći, samo ako ostanu na okupu i probaju da se poprave.
Popravili se i jesu: u konkurenciji poodmaklog Fulama, bogatog i talentom prenapučenog Vest Bromviča, Bornmuta koji ove zime nije štedeo novce (između ostalog, privukli su i posrnulog Toda Kantvela), te Šefild Junajteda i još par “teškaša”, Blekburn je od novembra, sve sa virusom koji ih je jedno vreme satro, zabeležio niz sjajnih rezultata i trenutno, pred gostovanje Svonsiju, zauzimaju drugo mesto.
U vikendu u kojem se igra i dalje romantični, ako ne i važni FA kup, mnogi će poželeti da umesto toga gledaju Blekburn i njihove ubitačne kontre.
Toni Mobrej (©Reuters)Ah, one čudesne sudbine: najbolji strelac Čempionšipa (nije greška; Mitrović je bez konkurencije i samo formalno pripada tom društvu) je Ben Brereton, momak rođen u Stouku koji je u poslednjih pola godine postao jedna od najvećih nada fudbalske reprezentacije Čilea (da, Čilea!) za plasman na Svetsko prvenstvo, i to zahvaljujući činjenici da su fanovi otkrili njegovo devojačko poreklo na “Football Manageru”. Sada nije retkost videti brojne čileanske zastave na tribinama Ivuda...
Čempionšip je čudan svat, i ne bi bilo ništa čudno da ekipa koja trenutno zauzima mesto što znači direktnu promociju završi čak i ispod crte za plej-of; posebno kada je reč o tako mladom sastavu i posebno kada ih vodi čovek koji je u životu bio sve, samo ne srećan. (Nisu ga zaobišle ni porodične tragedije, ali pošto je od njih izlaz našao u posvećenosti fudbalu, neka i ovaj tekst bude samo fudbalski.)
Ali, ako u maju i dalje budu u igri, hoće li prvu zahvalnicu uručiti Mitrogolu i Fulamu, jer ništa im se bolje nije desilo od tih 0:7...
Da, u maju će se navršiti ravno deset godina otkako je Blekburn Rovers, klub kojem jedne sezone ni ser Aleks Ferguson nije mogao ništa, ispao iz elite. A Toni Mobrej, koji je pre samo dva-tri meseca mogao ponižen da se popne na brdo i zavapi “šaraj malo, pobogu”, tada bi dobio priču po kojoj bi ga pamtili. Dobru priču, za promenu.
Pa bi stigao, sav tako Englez, na pragu sedme decenije života, i do Pepa Gvardiole i lično mu rekao ono za seksi strance.
ČEMPIONŠIP – 30. KOLO
Sreda
Barnsli - Kardif 0:1 (0:0)
/Ikpeazu 71/
Hadersfild - Derbi 2:0 (0:0)
/Holms 75, Rouds 79/
Petak
Birmingem - Šefild Junajted 1:2 (0:0)
/Tejlor 61 – Šarp 64, Bogl 74/
Subota
16.00: (2,40) Blekpul (3,20) Bristol Siti (3,10)
16.00: (2,60) Hal (3,00) Preston (2,95)
18.30: (2,60) Svonsi (3,05) Blekbern (2,90)
***kvote su podložne promenama
